Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i kineski lider Si Đinping dogovorili su u četvrtak u Južnoj Koreji značajnu deeskalaciju trgovinskog spora, privremeno obustavljajući na 12 meseci kontrolu izvoza magneta na bazi retkih zemnih metala i drugih ključnih sirovina. Iako je ovaj potez dobra vest za evropske kompanije koje su se našle usred trgovinskog rata, druga sporna pitanja u odnosima Evrope i Kine biće mnogo teža za rešavanje, piše Politiko.

Brisel, pod pritiskom Trampa i u potrazi za sopstvenim strateškim interesima, bezuspešno pokušava da odvrati Peking od podrške Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Istovremeno, Evropska unija pokušava da smanji napetosti u dugogodišnjem trgovinskom sukobu s Kinom, koji se nedavno zaoštrio uvođenjem ograničenja na izvoz ključnih sirovina i mikročipova. Te mere imale su trenutne negativne posledice po evropsku industriju, posebno proizvođače automobila koji su se i ranije suočavali s poteškoćama.

Strah od trajne štete naterao je EU da zauzme pomirljiviji stav i naglasi dijalog umesto kaznenih mera. Ipak, kineski zvaničnici su nezadovoljni sporim tempom pregovora s EU, zbog čega je Peking spustio Evropu niže na listi prioriteta. „EU je u najboljem slučaju sekundarna, možda tercijarna, ili uopšte nije uzeta u obzir ni u Vašingtonu ni u Pekingu tokom ovih pregovora“, rekao je Džeremi Čen, viši analitičar u organizaciji Eurasia Group.

Rat u Ukrajini i kineska uloga

Glavni politički prioritet za EU je okončanje rata u Ukrajini — nešto što je Tramp tokom kampanje obećavao da će uraditi u prvih 24 sata svog mandata. Gotovo godinu dana nakon početka njegovog mandata, borbe se i dalje nastavljaju, dok Kina podržava rusku privredu kroz ulaganja i kupovinu nafte.

Na podsticaj Bele kuće, EU je u poslednja dva paketa sankcija protiv Rusije uključila i kineske banke i rafinerije, optužujući ih da pomažu Moskvi u izbegavanju sankcija. To je izazvalo besnu reakciju kineskih zvaničnika, uključujući premijera Li Ćijanga, koji je sankcije nazvao „neprihvatljivim“ tokom sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom u Aziji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i visoka predstavnica za spoljne poslove Kaja Kalas otvoreno su kritikovali Peking zbog podrške Moskvi. Fon der Lajen je još u julu izjavila da ta podrška ima „direktan i opasan uticaj na evropsku bezbednost“.

Ukrajina se nadala da će Tramp izvršiti pritisak na Peking da prestane da kupuje rusku naftu, ali američki predsednik je novinarima u avionu Air Force One rekao da to pitanje nije bilo na stolu. Ipak, istakao je da je rat u Ukrajini „vrlo snažno pomenut“ i da se obe strane nadaju pronalasku rešenja. „On će nam pomoći i radićemo zajedno na Ukrajini“, rekao je Tramp misleći na kineskog predsednika.

Evropska industrija kao talac

Iako kineske izvozne kontrole nisu bile direktno usmerene na EU, kompanije unutar Unije suočile su se s dugim kašnjenjima i naglim rastom cena zbog nestašice sirovina i magneta. Kina obezbeđuje čak 98 odsto trajnih magneta retkih zemalja koji su potrebni Evropskoj uniji.

Ova geopolitička oluja naterala je Evropsku komisiju da ubrza planove za obezbeđivanje sopstvenih zaliha magneta i diversifikaciju lanaca snabdevanja do kraja godine. Međutim, EU je već bila u sličnoj situaciji — još pre dve godine usvojen je Zakon o kritičnim sirovinama, ali dogovoreni projekti nisu dali konkretne rezultate. Najnoviji plan je bogat idejama, ali siromašan detaljima.

Dogovor između Trampa i Sija o jednogodišnjoj obustavi kontrole izvoza daje EU malo vremena da sprovede svoje planove i iskoristi druge saveze, poput saradnje u okviru G7 sa Kanadom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Italijom, Francuskom i Nemačkom. Ipak, kako ističu analitičari, nijedan od tih sporazuma nije obavezujući.

„Dok ne vidimo detalje na papiru, postoji mnogo prostora za obe strane da se povuku ili postave nove uslove. Ne mislim da je ovo zaista rešeno“, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Carnegie Russia Eurasia Centera.

Podele i bezbednosna pitanja

U Ujedinjenom Kraljevstvu raste pritisak na vladu da iskoristi privremeno američko primirje i smanji rizike koji dolaze iz Kine. Britanski premijer Kir Starmer još nije uspeo da uskladi sukobljene stavove u parlamentu — između onih koji traže oštriji kurs prema Pekingu i onih koji zagovaraju tješnje ekonomske veze radi privlačenja investicija.

Unutar EU, razlike između država članica oko toga kako se postaviti prema Kini onemogućavaju jedinstven stav o trgovini. To se pokazalo i prilikom uvođenja carina na kineska električna vozila, kada je Nemačka u poslednjem trenutku zatražila od Brisela da se mere zaustave.

Holandija je poslednja zemlja EU koja je ušla u spor s Kinom nakon što su vlasti preuzele kontrolu nad proizvođačem čipova Nexperia. Peking je uzvratio kontrolom izvoza čipova iz svojih fabrika, što bi moglo da zaustavi evropske proizvodne linije u roku od nedelju dana, pokazujući koliko je kontinent zavisan od Kine.

Evropa traži svoje mesto

Tramp je svoj boravak u Aziji od početka predstavljao kao samit „G2“, izazivajući strah da bi bilo kakav dogovor mogao marginalizovati druge zemlje. „Postoji bojazan da bi britanski i evropski trgovinski prioriteti mogli biti zanemareni ili zamenjeni bez konsultacija“, rekao je Dejvid Tejlor, direktor organizacije Asia House.

Svesna slabljenja svog uticaja, Evropska unija pokušava da ojača trgovinske veze s drugim partnerima. Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič putuje u Australiju krajem novembra da predsedava prvim dijalogom između EU i 12 članica Transpacifičkog partnerstva. Cilj je da se prodube ekonomske i političke veze sa zemljama koje žele da očuvaju postojeća globalna trgovinska pravila.

Brisel će već u petak ugostiti visoku kinesku delegaciju, a stručnjaci upozoravaju da Evropa mora da održava pritisak na Peking kako bi ostvarila napredak u svojim prioritetima. „Evropa ne može samo da čeka da vidi šta će se desiti u razgovorima između SAD i Kine“, rekao je Ignasio Garsija Bersero, bivši direktor u odeljenju za trgovinu Evropske komisije. „Mora razviti sopstveni kanal dijaloga s Kinom.“

BONUS VIDEO