Neočekivani otkazivanje summita u Budimpešti otkriva duboke nesuglasice između američkog i ruskog rukovodstva.

Odluka o otkazivanju samita  u Budimpešti označila je dosad najznačajniju prekretnicu u odnosu između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina. Samo nedelju dana nakon što je Tramp izjavio da Ukrajini neće isporučiti rakete dugog dometa Tomahavk, koje bi značajno promenile vojni položaj Kijeva u odnosu na Rusiju, drugi sastanak „oči u oči“, zakazan u mađarskoj prestonici, naglo je otkazan. Službeno je rečeno da je u pitanju odlaganje, ali je bilo očigledno da će prekid veze imati dublje posledice, što se kasnije i pokazalo kada je Tramp počeo da pojačava pritisak na Rusiju sankcijama kupcima ruske nafte.

Financial Times je sada objavio detalje o tome zašto je sastanak u Budimpešti otkazan, navodeći, citirajući tri dobro upućena neimenovana izvora bliska administraciji, da je Tramp odustao nakon što je u Vašington stigao memorandum iz Moskve. U memorandumu se, samo nekoliko dana nakon što je dogovor o susretu pao, ruska strana postavila s maksimalističkim zahtevima. Mir će biti moguć samo kroz „rešavanje temeljnih uzroka“ rata, navodila je Moskva, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije tvrdio da se Ukrajina nalazi u „čvrstom zagrljaju nacista“. Informaciju o memorandumu potvrdila su tri izvora Financial Times-u.

Nakon toga usledio je telefonski razgovor između dva „najviše pozicionirana diplomata“ iz obe zemlje, koji je, prema izvorima, bio „napet“. Kasniji sastanak Trampa sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim prošao je u znaku Trampove besne reakcije – dernjave i bacanja papira sa kartom Ukrajine, uz uzvik: „Dosta mi je!“

U memorandumu ruskog Ministarstva spoljnih poslova, piše FT, traženi su teritorijalni ustupci, drastično smanjenje ukrajinske vojske i garancija da Ukrajina nikada neće ući u NATO. Tek nakon razgovora Marka Rubia i Sergeja Lavrova, šefova diplomatija, definitivno je odustalo od sastanka, a prema jednom izvoru dnevnika, Rubio je Trampu preneo zaključak da Rusija jednostavno ne pokazuje volju za stvarnim pregovorima.

„Tramp nije bio impresioniran njihovom pozicijom“, rekao je jedan od izvora. Lavrov je, prema istim izvorima, ostavio utisak da je umoran i da ima „pametnijeg posla“ nego da stalno ulazi u rasprave sa Amerikancima. Ipak, Tramp je otvoren za ideju pregovora, ako Rusija pokaže stvarnu volju.

Iako je Tramp izjavio da je 16. oktobra imao „produktivni“ telefonski razgovor sa Putinom, navodno ga je iznerviralo što je Putin previše hvalio ruske vojne uspehe u oblasti Kupjanska i reke Oskil. Ruske snage nedavno su ušle u Kupjansk, grad koji su osvojile na početku rata, a zatim izgubile tokom kontraofanzive ukrajinske vojske. Sada su se ponovo infiltrirale, a prelazak na zapadnu obalu Oskila Rusima pruža novu odskočnu dasku za dalja napredovanja. Zelenski je Trampu naglasio da je situacija teška, ali da ukrajinska vojska i dalje brani svoje položaje.

Sve ukazuje na stagnaciju u američkom posredovanju, iako sve strane žele da sukob bude rešen. Rusi, u međuvremenu, nastoje da istaknu da su za izostanak dogovora krivi Evropa i Ukrajina zbog pritiska na Trampa, nakon što je dogovor skoro postignut na summitu na Aljasci. Prema FT-u, Lavrov je nedavno u intervjuu za mađarski medij rekao da je Putin nudio sveobuhvatan mir na Aljasci, a dogovor je bio skoro postignut jer je Tramp odustao od zahteva za „neposrednom obustavom vatre“ dok se pregovaraju detalji mirovnog sporazuma. Nakon toga, Tramp je počeo da traži trenutno primirje kao preduvjet pregovora, ali Rusi nisu pristali, iako su naglasili da žele mir i dogovor o ukrajinskim teritorijama koje će pripasti Rusiji.

(FT)