Odluka Vašingtona da stavi Lukoil i Rosnjeft na crnu listu izazvala je haos u zemljama članicama EU gde posluju dve najveće ruske naftne kompanije, a vlade se bore da spreče poremećaje u snabdevanju gorivom pre nego što sankcije stupe na snagu 21. novembra, izveštava Politiko.

Zemlje traže rešenja

Bugarski poslanici su u petak odobrili novi zakon koji bi omogućio vladi da imenuje posebnog upravnika za ogromnu rafineriju Lukoila u Burgasu. To bi joj dalo široka ovlašćenja da preuzme operativnu kontrolu, odobra prodaju, pa čak i da je nacionalizuje ako je potrebno. Istovremeno, Sofija istražuje mogućnost traženja izuzeća od sankcija.

Rumunija, dom Lukoilove rafinerije Petrotel, još uvek nije donela formalnu odluku. Visoki vladin zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrdio je da Bukurešt takođe razmatra traženje „produženja sankcija“ dok priprema sopstveni odgovor. Nacionalizacija, dodao je, smatra se „poslednjom opcijom“.

Međutim, rumunski ministar energetike Bogdan-Gruja Ivan rekao je za Politiko da je Bukurešt operativno „spreman“ za svaki scenario. Vladin plan, rekao je, imaće za cilj očuvanje „ekonomske aktivnosti Rumunije, ali istovremeno zaustavljanje finansiranja Ruske Federacije“.

Ministarstvo finansija SAD – koje mora da odobri svaku prodaju – i Evropska komisija odbili su da komentarišu situaciju.

Sankcije utiču i na druge članice EU

Napori da se obezbedi novo vlasništvo nad rafinerijama dodatno su se zakomplikovali nakon što je švajcarska trgovačka kuća Gunvor u četvrtak povukla svoju ponudu za kupovinu međunarodne imovine Lukoila, nakon oštre osude američkog Ministarstva finansija.

Nove mere utiču i na druge zemlje EU. Nemačkoj je odobreno šestomesečno izuzeće za njenu rafineriju Švedt, u vlasništvu Rosnjefta, koja je pod kontrolom vlade od 2022. godine.

Sankcije dolaze u vreme rastuće frustracije američkog predsednika Donalda Trampa zbog zastoja u naporima da se obezbedi prekid vatre u Ukrajini, a sama EU je poslednjih meseci pojačala svoju kampanju za okončanje preostale energetske zavisnosti od Moskve.

Šta ako se rafinerije zatvore?

Iako obezbeđivanje izuzeća ili imenovanje državnog administratora tehnički ne bi trebalo da bude problem, najgori mogući scenario – zatvaranje rafinerije – imao bi veoma različite posledice za dve zemlje.

Za Bugarsku, gde rafinerija u ruskom vlasništvu obezbeđuje do 80 procenata njenih potreba za gorivom, to bi značilo da bi Sofiji ponestalo zaliha „do kraja godine“, upozorio je Martin Vladimirov, viši analitičar u Centru za proučavanje demokratije.

S druge strane, rumunska fabrika snabdeva oko „20 procenata“ goriva zemlje, prema rečima Ane Otilije Nucu, energetske analitičarke u Ekspertskom forumu. Zatvaranje bi stoga izazvalo „nekoliko meseci“ blagog povećanja cena dok zemlja ne pronađe zamenu za uvoz. Međutim, dodaje Nucu, zatvaranje bi moglo uticati na izvoz u susednu Moldaviju. „Ako Moldavija bude teško pogođena, onda će to biti još jedna... ogromna PR prilika za Rusiju“, rekla je ona.

U petak je moldavska vlada predstavila svoj predlog za kupovinu imovine Lukoila u zemlji, uključujući skladište mlaznog goriva, i potvrdila da je takođe zatražila od Vašingtona da obustavi sankcije.

Mihail Krutihin, suosnivač konsultantske kuće RusEnerdži, složio se da bi postrojenja trebalo da budu u stanju da „nastave da rade“ bezbedno sve dok njihov budući vlasnik zadrži postojeće osoblje i zaposli dodatne stručnjake.

Pronalaženje kupca biće izazov

Pravi problemi, međutim, tek dolaze. Obezbeđivanje kupca neće biti lako. Iako su obe rafinerije „dobro vođene“, prema rečima jednog bivšeg rukovodioca Lukoila, pronalaženje kompanije spremne da preuzme pravne rizike povezane sa sankcijama, skupim teretima, visokim premijama osiguranja i stalnim ulaganjima u nadogradnje biće „teško“.

Dok je Vladimirov procenio vrednost bugarske, istorijski profitabilne rafinerije na 1,5 milijardi dolara, rumunski Petrotel je manje atraktivan, prema Nucuu. Postrojenje, koje je 2023. godine imalo godišnji promet manji od 40 miliona evra, opterećeno je dugovima i „potrebna su mu veoma velika ulaganja“, rekla je ona.

U međuvremenu, buduća arbitraža takođe predstavlja izazov, posebno usred vladinog preuzimanja. Bugarski poslanici su usvojili početnu verziju zakona o konfiskaciji rafinerije za samo 30 sekundi. Ta „žurba i potpuni nedostatak normalne procedure dolaze sa rizikom od višestrukih ozbiljnih grešaka“, upozorio je Ivajlo Mirčev, predstavnik opozicione Demokratske Bugarske. „Sada nameravaju da ovoj osobi daju takva izuzetna ovlašćenja da će, na kraju, 'Lukoil' tužiti Bugarsku - a novac će završiti u R.“

(Index)

BONUS VIDEO