Na kineskim društvenim mrežama i u tamošnjim medijima izbila je prava lavina komentara nakon što je

izneo, prema pisanju kineskog portala Sohu, “neosporivu istinu o ruskim saveznicima”.

Sve je počelo jednom kratkom, ali snažnom izjavom koja je izazvala ozbiljnu uzbunu u Pekingu.

, čovek sa višedecenijskim iskustvom u diplomatiji, nedavno je upitan koga Rusija danas zaista može smatrati svojim istinskim saveznicima. Njegov odgovor bio je kratak, precizan i upečatljiv — citirao je legendarnu rečenicu cara Aleksandra III:

“Rusija ima samo dva saveznika — svoju vojsku i svoju mornaricu.”

Zatim je

dodao i trećeg — Vazdušno-kosmičke snage Rusije. Te tri grane, kako je naglasio, predstavljaju stubove na koje se zemlja može osloniti u svakom trenutku.

Ta izjava, iako jednostavna, izazvala je iznenađenje i zbunjenost u Kini. Mnogi su se zapitali — zar Kina, koja poslednjih godina ima izuzetno bliske odnose s Rusijom, nije prirodan deo tog kruga? Dve zemlje zajedno sprovode velike energetske i infrastrukturne projekte, jačaju trgovinu i nastupaju usaglašeno na međunarodnim forumima. Ipak, Lavrov u svom nabrajanju nije pomenuo Peking.

Kineski mediji, međutim, ističu da ih nije iznenadilo samo izostavljanje Kine iz spiska “saveznika”, već otvorenost sa kojom je Lavrov izgovorio te reči. U analizi portala Sohu navodi se da ruski ministar zapravo nije negirao partnerstvo s Kinom, već je jasno povukao liniju između formalnih vojnih saveza i strateških odnosa zasnovanih na poverenju.

Kako piše Sohu, u međunarodnim okvirima savezništvo znači obavezu zajedničke odbrane – princip po kojem “neprijatelj tvog prijatelja postaje i tvoj neprijatelj”. Na papiru to deluje kao čvrst dogovor, ali istorija pokazuje da su takvi savezi često bili kratkog daha i prepuni izdaja.

Zbog toga su, kako navode kineski analitičari, Moskva i Peking svesno izabrali drugačiji pristup – saradnju bez formalnog saveza, ali sa dubljim međusobnim poverenjem i razumevanjem.

„Kina i Rusija su se tiho odlučile za razumniji put – partnerstvo bez obavezujućih ugovora, zasnovano na zajedničkim interesima i međusobnom poverenju, a ne na papiru i vojnoj obavezi“, stoji u kineskoj analizi.

Prema mišljenju stručnjaka koje citira Sohu, Lavrov ovom izjavom nije pokušao da se distancira od Kine, već je zapravo potvrdio zrelost odnosa dve sile koje deluju izvan blokovske logike i starih modela vojnih saveza.

Drugim rečima, iza tog naizgled hladnog diplomatskog tona krije se više poverenja nego što bi to mogao da garantuje bilo kakav formalni sporazum.

I dok su neki u Pekingu isprva reagovali s iznenađenjem, drugi su u Lavrovljevim rečima prepoznali realističnu poruku: Rusija možda nema formalne saveznike, ali ima istinske partnere zasnovane na uzajamnom razumevanju i interesima.
A upravo u toj suptilnoj razlici, zaključuju kineski komentatori, leži stvarna snaga odnosa između Moskve i Pekinga danas.