Dok NATO pokušava da projektuje sliku jedinstva, Atina i Ankara decenijama vode sopstveni tehnološki i vojni duel, ovog puta u vazdušnom prostoru istočnog Mediterana.

Grčka pritiska Vašington – želi balans snaga sa Turskom

Grčka je nedavno uputila zahtev Sjedinjenim Državama za nabavku raketa vazduh-vazduh dugog dometa AIM-120D, namenjenih za buduće F-35A Lightning II avione koji su već naručeni. Atina otvoreno ističe da njen zahtev nema veze sa ruskom pretnjom ili ratom u Ukrajini, već isključivo sa turskim naoružanjem i potrebom da se održi vojna ravnoteža u Egejskom moru.

Ovaj potez, koji je analizirala grčka štampa, pokazuje da je stari raskol između dve susedne članice NATO-a daleko od rešenog. Rivalitet koji traje decenijama sada je samo tehnološki modernizovan – od sporova oko vazdušnog prostora i pomorskih granica, prešlo se na trku u nabavci projektila „ispali i zaboravi“ sa dometom do 180 kilometara.

Diplomatski pritisak i “elegantna ucena” Vašingtona

Atina ističe da Turska već planira da opremi svoju flotu Eurofighter Typhoon aviona evropskim raketama Meteor, najnaprednijim projektilima vazduh-vazduh na kontinentu. Kako bi zadržala ravnotežu, Grčka traži od SAD da joj omoguće nabavku američkog ekvivalenta – AIM-120D, razvijenog od strane Raytheon-a.

Međutim, ukoliko Vašington odbije, Grčka jasno poručuje da neće sedeti skrštenih ruku – jednostavno će kupiti istu raketu Meteor od evropske kompanije MBDA, što bi značilo direktan gubitak unosnog ugovora za američku vojnu industriju.

Ovaj taktički pristup Atine međunarodni analitičari nazivaju „diplomatskom ucenom na fin način“:

• prvo, Grčka će zadržati vojni paritet sa Turskom bez obzira na američku odluku,
• drugo, Vašington će u svakom slučaju izgubiti – politički, ako odbije, ili strateški, ako pristane.

Trka koja prevazilazi sadašnjost

Ovaj spor nije ograničen samo na aktuelne rakete – reč je o dugoročnoj borbi za tehnološku dominaciju. Grčka već pokazuje interesovanje i za AIM-260 JATM, naslednika AIM-120D, koji razvija Lockheed Martin. Novi projektil ima domet od preko 200 kilometara i zamišljen je kao odgovor na napredne sisteme sa istoka kao što su kineske PL-15, PL-17 i ruska R-37M.

Ova inicijativa pokazuje da Grčka ne kupuje oružje samo iz bezbednosnih razloga, već kao deo strateške transformacije svog vazduhoplovstva. Zemlja već poseduje francuske Rafale avione opremljene raketama Meteor, modernizuje 83 aviona F-16 na standard Viper, i očekuje 20 F-35A od 2028. godine.

Pored toga, Atina razmatra učešće u američkom programu Collaborative Combat Aircraft (CCA), koji predviđa razvoj autonomnih dronova “lojalnih pratilaca” F-35 aviona. To bi Grčku pozicioniralo među prve evropske zemlje koje će integrisati veštačku inteligenciju u taktičko planiranje borbenih misija.

NATO podeljen iznutra

Time se stvara paradoksalna situacija: dve države članice NATO-a – formalno saveznice pod Članom 5 – sada kalibrišu svoje najnaprednije sisteme oružja jedna protiv druge. Dok se severno krilo Alijanse fanatično sprema za rat protiv Rusije, jugoistočno krilo klizi u unutrašnju trku naoružanja.

Ova dinamika stavlja Vašington u delikatan položaj:

• Ako odobri grčki zahtev, rizikuje da razbesni Ankaru, koja je već isključena iz programa F-35 zbog kupovine ruskog S-400 sistema, a koja mu je jedna od vodećih snaga NATO pakta.
• Ako odbije, gubi Grčku kao kupca i otvara vrata evropskim proizvođačima naoružanja, čime slabi američki uticaj u regionu.

(

BONUS VIDEO