Za Rusiju, prodaja nafte je životno važna – posebno za finansiranje ratne mašinerije. Međutim, poslednje sankcije američkog predsednika Donalda Trampa, uvedene krajem oktobra, ozbiljno ugrožavaju ruski energetski sektor, ciljajući dve najveće naftne kompanije – državni Rosnjeft i privatni gigant Lukoil.

Procene pokazuju da bi rupa u budžetu mogla da dostigne čak 50 milijardi dolara, dok bi prihodi od nafte pali za oko 37 milijardi, navodi Bloomberg. Ruska agencija TASS beleži pad prihoda od energenata u oktobru za 27% u odnosu na isti period prošle godine.

Iako je Moskva pokušala da zameni evropsko tržište Kinom, Indijom i Turskom, poslednji dogovori Vašingtona sa ovim zemljama doveli su do smanjenja uvoza ruske nafte. Kineski i indijski distributeri smanjuju obim nabavki, dok Turska okreće alternativama poput Irana, Kazahstana i Azerbejdžana.

Rezultat: trenutno u tankerima po okeanima luta „tajna flota“ sa milijardu barela, uključujući 40% ruske nafte, koja ne može da se isporuči. To bi moglo ozbiljno da oslabi rusku ekonomiju, koja već beleži pad BDP-a – procenjuje se da će u 2026. rast iznositi samo 0,8%, uglavnom zahvaljujući ratnoj industriji.

Posebno kritično je stanje za Lukoil. Kompanija se suočava s problemom prodaje svojih inostranih „aktiva“ vrednih 14 milijardi dolara, a glasine o mogućem preuzimanju od strane Rosnjefta sve su jače. Pokušaji prodaje švajcarskoj firmi Gunvor, povezanoj s Putinom, odbijeni su od strane američkog Ministarstva finansija.

Lukoilova rafinerija u Bugarskoj i skladišta u Moldaviji i Rumuniji takođe su pod rizikom nacionalizacije ili otkupa, dok bivši ruski zvaničnici ocenjuju da kompanija više nema budućnost u inostranstvu. Lukoil je, po svemu sudeći, „kompanija s isečenim krilima“, dok Rosnjeft jača svoj monopol u domaćem sektoru, nastavljajući tradiciju sticanja moći na nacionalizovanim i preuzetim aktivima nekadašnje Yukos kompanije.

(

BONUS VIDEO