Mirovni plan administracije američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje rata u Ukrajini, koji obuhvata 28 tačaka, predviđa da Kijev napravi drastične teritorijalne ustupke Rusiji - uključujući i oblasti koje ukrajinska vojska i dalje aktivno kontroliše.

Nacrt, koji su preneli vodeći svetski mediji, izazvao je burne reakcije u Kijevu i evropskim prestonicama. Prema ključnim odredbama, teritorijalna pitanja rešena su gotovo u potpunosti u korist Moskve, što bi, ukoliko plan bude prihvaćen, značilo ozbiljno narušavanje ukrajinskog suvereniteta u istočnim i južnim regionima.

Šta bi Ukrajina morala da preda?

Priznavanje ruske kontrole

SAD i druge države bi, prema planu, priznale Krim, kao i kompletne oblasti Lugansk i Donjeck, kao rusku teritoriju. To bi primoralo ukrajinske snage da se povuku iz delova Donbasa koje još uvek drže - oko 14% regiona.

Nova granica duž linije fronta

U oblastima Herson i Zaporožje predviđa se „zamrzavanje“ sadašnje linije kontakta, čime bi Moskva zadržala sve teritorijalne dobitke ostvarene tokom invazije.

Demilitarizovana tampon zona

Povlačenje ukrajinske vojske iz preostalih delova Donbasa stvorilo bi široku demilitarizovanu zonu pod faktičkom ruskom kontrolom.

Iako plan ne navodi tačnu površinu teritorije koju bi Ukrajina trajno izgubila, analitičari upozoravaju da bi time Rusija de facto zadržala Krim i čitav Donbas, dok bi Herson i Zaporožje ostali podeljeni.

Ostali zahtevi koji su neprihvatljivi za Kijev

Pored teritorijalnih gubitaka, plan sadrži i dodatne obaveze koje Ukrajina smatra neprihvatljivim:

Ograničavanje vojske na 600.000 ljudi,

Stroga vojna neutralnost – bez mogućnosti ulaska u NATO,

Odricanje od odgovornosti Rusije – Ukrajina bi morala da odustane od potraživanja za ratne zločine i reparacije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da se njegova zemlja suočava sa „nemogućim izborom“, ali i da Kijev priprema kontrapredloge. Evropski zvaničnici izrazili su zaprepašćenje, ocenjujući plan kao spisak „maksimalističkih zahteva Vladimira Putina“.

Bela kuća, s druge strane, tvrdi da je predlog osmišljen prema „realnosti na terenu“ i da je reč o „najboljem mogućem scenariju za obe strane“.

Prema navodima medija, Ukrajini je dat i kratak rok da odgovori na ponudu.