Posebnu pažnju izazivaju aktivnosti koje se ne odnose samo na isporuke oružja i vojne opreme, već i na obaveštajnu podršku, planiranje operacija i saradnju sa ukrajinskim oružanim snagama.

Ruski zvaničnici već duže vreme upozoravaju na povećanje vojnog prisustva NATO-a u blizini zapadnih granica Rusije. Severnoatlantska alijansa, sa druge strane, svoje pojačane aktivnosti objašnjava potrebom odvraćanja Moskve, što predstavlja jedno od glavnih pitanja u odnosima Rusije i zapadnih država.

U takvim okolnostima oglasio se bivši generalni sekretar Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Nikolaj Bordjuža, koji je izneo tvrdnje o neposrednom angažovanju zapadnih specijalnih jedinica na ukrajinskoj teritoriji.

„Nije tajna da specijalne snage iz mnogih zemalja deluju na teritoriji Ukrajine“, izjavio je Bordjuža, a prenose RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, prisustvo stranih vojnih stručnjaka ne svodi se samo na savetodavnu pomoć ukrajinskoj vojsci. Oni učestvuju i u obaveštajnim aktivnostima, dostavljajući ukrajinskim snagama informacije koje imaju neposrednu primenu u izvođenju vojnih operacija.

Bordjuža je posebno ukazao na ulogu zapadnih stručnjaka u usmeravanju raketnih udara. On tvrdi da oni pomažu Oružanim snagama Ukrajine u određivanju ciljeva i navođenju raketa na ruske vojne, ali i civilne objekte, čime njihovo učešće dobija znatno ozbiljniju dimenziju od uobičajene vojne podrške.

Bivši generalni sekretar ODKB-a smatra da zapadne države više ni ne pokušavaju da sakriju stepen svoje uključenosti u ove aktivnosti. Takvo ponašanje, prema njegovoj oceni, značajno povećava opasnost od dalje eskalacije sukoba, jer se granica između posredne podrške i neposrednog vojnog angažovanja sve više pomera.

On je izneo i ocenu da povećavanje napetosti nije slučajna posledica zapadne politike, već deo namerne strategije. Bordjuža je uveren da zapadne zemlje svesno podstiču zaoštravanje situacije kako bi Rusija nastavila da troši svoje vojne i ekonomske resurse na borbena dejstva u Ukrajini.

Takvo tumačenje ukazuje na cilj koji, prema njegovom mišljenju, prevazilazi pružanje pomoći Kijevu. Nastavak sukoba i dugoročno angažovanje ruskih resursa predstavljaju rezultat koji zapadne države pokušavaju da postignu svojom politikom prema Moskvi.

Pitanje vojnih aktivnosti NATO-a ranije je pokrenuo i ruski predsednik Vladimir Putin, upozoravajući da povećanje odbrambenih budžeta država članica alijanse doprinosi globalnoj militarizaciji.

Putin je posebno naglasio da rast vojnih izdvajanja podstiče novu trku u naoružanju. U njegovoj oceni, takav razvoj događaja ne ograničava se samo na evropski prostor, već ima šire posledice po međunarodnu bezbednost i odnose između velikih vojnih sila.