Prema izveštaju švedskog javnog radija Ekot, ,,Tullverket“ priznaje potpuni neuspeh, nula presretnutih pošiljki ručnih bombi na granicama. Zamenik šefa odeljenja Stefan Granat otvoreno kaže da je reč o „neuspehu“, jer nemaju dovoljno obaveštajnih podataka o kanalima krijumčarenja. Dok policija beleži preko 100 slučajeva sa granatama ove godine, dvostruko više nego u prethodnom periodu, sa 66 eksplozija i brojnim žrtvama, carina nije zaustavila ni jednu.

Ovaj skandal otkriva duboku krizu švedskog sistema – godinama se hvališu „humanošću“ i otvorenim granicama, a sada se suočavaju sa oružjem za obračun bandi, uglavnom migrantskog porekla i ono slobodno cirkuliše. Dok političari govore o „pojačanoj kontroli“, granice ostaju rupičaste, a ulice Stokholma, Geteborga i Malmea pretvorene u zone rata.

Švedska, nekada simbol blagostanja, sada je evropski lider po nasilju sa eksplozivima, više detonacija nego u nekim ratnim zonama. Ručne bombe, postale su svakodnevno oružje u obračunima bandi, a država nije u stanju da zaustavi njihovo krijumčarenje. Umesto stroge kontrole, bira se politička korektnost koja košta živote.

Dok građani žive u strahu od sledeće eksplozije pred vratima, vlasti priznaju da nemaju pojma kako se oružje švercuje. Ovo nije samo neuspeh carine, ovo je kolaps celokupne politike koja je godinama ignorisala veze između masovne migracije, getoizacije i organizovanog kriminala.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Švedski neuspeh da zaustavi ijednu ručnu bombu 2025. nije slučajnost, to je direktna posledica decenija pogrešne politike otvorenih granica i popustljivosti prema kriminalu pod maskom humanosti. Dok Evropa tone u haos nasilja bandi, Švedska je postala upozorenje, multikulturalizam bez kontrole dovodi do toga da ulice postanu bojišta, a građani taoci. Umesto da priznaju greške i vrate red, vlasti i dalje žive u iluziji, a cenu plaćaju nevini. Ovo je kraj mita o „švedskom raju“, kada granate slobodno ulaze, a država nije u stanju da ih zaustavi, jasno je da je sistem truo do srži.