U noći između 5. i 6. januara 1709. godine, Evropa se probudila u nezapamćenoj hladnoći koja je potrajala naredna tri meseca i ušla u istoriju kao najhladnija zima za 500 godina.

Od Skandinavije do Italije i od Engleske do Rusije, kontinent je bio okovan ledom u događaju koji će postati poznat kao "Le Grand Hiver" ili "Velika zima". Temperature su pale do nezamislivih minusa, dosežući i do -40°C u nekim delovima Evrope.

U Engleskoj je naučnik Vilijam Deram zabeležio najnižu temperaturu koju je ikada izmerio od početka svojih merenja 1697. godine.

Čak i u Francuskoj, gde je klima obično blaža, temperature su pale toliko nisko da se smrznulo vino u bocama. Ljudi su svedočili kako se njihov dah pretvara u led, a ptice su padale smrznute usred leta.

Prirodne pojave bile su zapanjujuće: Baltičko more bilo je zaleđeno četiri meseca, Venecijanske lagune pretvorile su se u klizališta, reke poput Rajne i Rone bile su zaleđene, čak su i mediteranske luke poput Marseja bile okovane ledom.

Drveće je pucalo od mraza, a crkvena zvona su se lomila. Seljaci su pronalazili svoje kokoši smrznute na granama gde su spavale, a vukovi su, gonjeni glađu, ulazili u sela i gradove.

Francuska je bila posebno teško pogođena.

Prema nekim procenama, samo tamo je umrlo oko 600.000 ljudi, cena žitarica porasla je šest puta, Pariz je bio odsečen od snabdevanja tri meseca, a kralj Luj XIV organizovao je deljenje hleba kako bi spasio stanovništvo.

Porodice su spavale u istom krevetu kako bi se ugrejale, a mnogi su bili prisiljeni da spale svoj nameštaj za grejanje.

Ekstremna zima imala je dalekosežne posledice na evropsku istoriju.

Doprinela je porazu švedske vojske u Velikom severnom ratu, uzrokovala je masovne migracije stanovništva, podstakla je razvoj novih poljoprivrednih praksi i dovela do porasta nacionalizma u mnogim zemljama.

Čak ni plemstvo nije bilo pošteđeno.

Vojvotkinja od Orleansa pisala je kako se smrzava uprkos tome što sedi kraj vatre, zamotana u krzno, sa zatvorenim vratima.

Plemići su nosili višestruke slojeve odeće i držali grejače za ruke ispod svojih kaputa.

Ipak, siromašni su patili najviše - mnogi su bili prisiljeni da jedu supu od paprati i da formiraju bande koje su pljačkale pekare. Ljudi su kuvali čaj od slame i kore drveća kako bi preživeli.

Naučnici još uvek nisu sigurni šta je tačno uzrokovalo ovu ekstremnu zimu.

Među teorijama su vulkanske erupcije koje su blokirale sunčevu svetlost, Maunderov minimum - period smanjene solarne aktivnosti, kao i neuobičajeni obrasci strujanja vazduha u atmosferi.

Velika zima 1709. godine ostaje zapamćena kao jedan od najekstremnijih klimatskih događaja u evropskoj istoriji.

Večernji.hr

BONUS VIDEO