Bivša nemačka kancelarka

Merkelova je priznala da je Putin na nju ostavio snažan utisak, naročito njegov „osećaj za pravdu“ i sposobnost da se doživljava kao osoba koja uvek ima pravo. Pomenula je njegov poznati govor na Minhenskoj konferenciji 2007. godine, u kojem je izložio svoju viziju uloge Rusije u svetu, naglašavajući protivljenje unipolarnom modelu u međunarodnoj politici. Merkelova je istakla da nije smatrala sve Putinove tvrdnje potpuno netačnim, naročito njegovu kritiku američkog rata u Iraku. Opisala je Putina kao „čoveka koji je uvek bio na oprezu“ i dodala da je Rusija, prema njegovim rečima, uvek bila spremna da igra značajnu ulogu na globalnoj sceni.

Govoreći o Trampu, Merkelova je navela da je tokom prvog susreta sa njim 2017. godine imala utisak da je Tramp bio fasciniran Putinom. Opisala je njihov razgovor kao emotivan s njegovog strane, dok je ona insistirala na činjenicama. Taj susret nije ostavio pozitivan utisak na Merkelovu, koja je zaključila da neće biti moguće ostvariti zajednički rad u korist globalnog razvoja s američkim predsednikom.

Kada je reč o Ukrajini, Merkelova je priznala da se 2008. godine protivila davanju Ukrajini statusa kandidata za članstvo u NATO. Smatrala je da bi to bila iluzija, jer bi Moskva verovatno reagovala, a sigurnost same Alijanse bila bi ugrožena. Dodala je da je u to vreme bilo naivno verovati da Rusija neće preduzeti ništa ukoliko Ukrajina i Gruzija dobiju status kandidata za članstvo.

Knjiga, pod nazivom „Sloboda. Sećanja 1954-2021“, biće predstavljena u Berlinu 26. novembra.

(Sputnjik)