Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se danas učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu govorom u kojem je bez ulepšavanja kritikovao evropske lidere zbog, kako je rekao, neodlučnosti, odugovlačenja i prevelikog oslanjanja na Sjedinjene Američke Države u ključnim bezbednosnim pitanjima. Kritike su se odnosile i na rat u Ukrajini i na aktuelna pitanja bezbednosti u vezi sa Grenlandom.

Zelenski je govor započeo poređenjem sa filmom „Beskrajni dan“, u kojem glavni junak iznova proživljava isti dan. Kako je rekao, niko ne želi da živi život u kojem se ista situacija ponavlja iz dana u dan, nedeljama, mesecima i godinama. Upravo tako, prema njegovim rečima, danas živi Ukrajina.

Govoreći o globalnim temama, Zelenski je naveo da je pažnja poslednjih dana preusmerena na Grenland, ali da i dalje ne postoji jasan odgovor šta Evropa zaista namerava da uradi. Prema njegovoj oceni, većina evropskih lidera još ne zna koji je pravi potez, dok se stiče utisak da svi čekaju da se interesovanje Amerike ohladi i da se problem jednostavno sam od sebe povuče.

U nastavku je povukao paralelu sa Iranom, gde su protesti, kako je rekao, ugušeni u krvi, a zatim se vratio na rat u Ukrajini. Spomenuo je i primer Venecuele, ističući da se njen predsednik nalazi u Njujorku i čeka suđenje, dok se, s druge strane, Vladimiru Putinu ne sudi, iako je odgovoran za najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Zelenski je zahvalio Evropi na zamrzavanju ruske imovine, ali je naglasio da je njena upotreba za odbranu Ukrajine bila blokirana upravo u trenutku kada je to bilo najpotrebnije. Dodao je da, uprkos brojnim sastancima i razgovorima, nije ostvaren nikakav stvarni napredak u formiranju međunarodnog tribunala za rusku agresiju, postavljajući pitanje da li je problem u nedostatku vremena ili u nedostatku političke volje.

Grenland i „urnebesnih 40 vojnika“

Govoreći o bezbednosti Evrope, Zelenski je poručio da kontinent mora biti sposoban da se sam brani. Podsetio je da su neke države povećale ulaganja u odbranu, ali i da mnoge nisu ispunjavale ni sopstvene obaveze sve dok ih na to nije primorao američki predsednik Donald Tramp.

Upitao je kakvu poruku takvo ponašanje šalje Rusiji i Kini. Osvrćući se na odluku da se na Grenland pošalje svega 40 vojnika, Zelenski je rekao da takav potez neće doneti nikakvu stvarnu bezbednosnu korist, ocenivši ga kao „urnebesan“.

Dodao je da Ukrajina ima iskustvo i sposobnost da brani i takva područja, ali je istakao da bi problem bio rešen kada bi Ukrajina bila članica NATO-a, što trenutno nije slučaj. Ponovo je upozorio da se Evropa ponaša kao da će neko drugi rešiti pitanje Grenlanda, dok se u isto vreme ruska ratna mašinerija nesmetano kreće dalje.

Kritike Evrope i SAD, poruka Trampu

Ukrajinski predsednik kritikovao je i Evropu i Sjedinjene Države zbog toga što nisu sprečile isporuku komponenti za rakete Rusiji. Kako je rekao, Evropa ćuti, Amerika govori vrlo malo, dok Rusija nastavlja da proizvodi projektile.

Dodao je da mu se u razgovorima sa američkom stranom savetuje da ne pominje određene sisteme naoružanja, kako se ne bi narušila atmosfera, dok se u Evropi, prema njegovim rečima, vodi beskrajna unutrašnja rasprava koja sprečava otvoren i iskren razgovor o rešenjima. Ocenio je da Evropa, umesto da postane prava globalna sila, ostaje lep, ali rascepkan mozaik malih i srednjih država.

Zelenski je poručio da se američki predsednik neće promeniti i ocenio da su pojedini evropski lideri „iz Evrope, ali ne i za Evropu“. Upozorio je da se američka pozicija menja, ali da niko sa sigurnošću ne zna kako i kojom brzinom.

„Bez novca nema rata“

Govoreći o mogućem prekidu vatre, Zelenski je rekao da još nije postignut dogovor sa Sjedinjenim Državama o bezbednosnim garancijama, koje smatra ključnim. Postavio je pitanje zašto Amerika može da zaustavlja tankere ruske „flote u senci“ i zaplenjuje naftu, dok Evropa to ne čini, iako se upravo ta nafta koristi za finansiranje rata protiv Ukrajine.

Naglasio je da, ukoliko Putin ostane bez novca, neće biti ni rata za Evropu. Dodao je da NATO postoji zahvaljujući uverenju da će se Amerika uključiti ako bude potrebno, ali je postavio ključno pitanje: šta ako se to ne dogodi?

Dokumenti za kraj rata „skoro spremni“

Osvrćući se na sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, Zelenski je rekao da su dokumenti usmereni na završetak rata gotovo spremni. Naglasio je da Ukrajina deluje pošteno i odlučno i da Rusija mora postati spremna da okonča ovu agresiju.

Dodao je da su prethodni razgovori sa američkom stranom već doveli do isporuke protivvazdušnih projektila i razgovora o zaštiti neba. Izrazio je nadu da će Sjedinjene Države nastaviti da stoje uz Ukrajinu i pozvao na snažnu Evropu, ističući da je kontinentu potrebna nezavisna Ukrajina koja bi jednog dana mogla da brani i druge.

Na kraju govora, Zelenski je poručio da je Ukrajina spremna da bude deo Evrope koja zaista nešto znači, naglasivši da su toj zemlji potrebna konkretna dela, jer upravo ona stvaraju svetski poredak. Bez delovanja danas, kako je rekao, nema sutra. Govor je završio rečima: „Slava Ukrajini.“