Na internetu su se pojavili video-snimci koji prikazuju ruske lovce Su-30SM, u sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, tokom potrage za ukrajinskim bespilotnim letelicama i bespilotnim čamcima u akvatoriji Crnog mora. Snimci su zabeleženi iz pilotske kabine i sa izuzetno male visine, što je odmah privuklo pažnju vojnih analitičara i otvorilo ozbiljna pitanja o bezbednosti, opravdanosti i efikasnosti ovakve taktike.

Tokom sukoba u Ukrajini, ruska protivvazdušna odbrana i avijacija postali su svojevrsni poligon za borbeno testiranje kako postojećih, tako i novih sistema, ali i za sticanje realnog iskustva u uslovima savremenog rata. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i ove snimke, koji pokazuju kako pilotirani borbeni avion preuzima zadatke koji se sve češće dovode u pitanje sa stanovišta rizika po posadu i letelicu.

Prvi kratki snimak načinjen je iz kabine Su-30SM i prikazuje let na ekstremno maloj visini iznad brzog ukrajinskog bespilotnog čamca, tokom dnevnih uslova. Prema procenama, cilj je verovatno uočen tokom vazdušne patrole nad Crnim morem, moguće u zoni Krima ili Kubana, gde ruska avijacija kontinuirano nadzire morsku površinu u potrazi za pomorskim dronovima. Sam prilaz cilju, na svega nekoliko desetina metara iznad talasa, jasno ukazuje na pokušaj vizuelne identifikacije i neposrednog dejstva.

Drugi snimak prikazuje još rizičniji scenario. Na njemu se vidi kako Su-30SM, leteći veoma nisko, izbacuje bombe slobodnog pada na grupu pokretnih ukrajinskih bespilotnih čamaca, a zatim naglo povećava visinu leta. Tačan datum snimanja nije poznat, niti postoje pouzdane informacije o efektima udara, ali sama objava materijala ukazuje na nameru da se prikaže aktivna borba protiv nove i sve opasnije pomorske pretnje.

Reakcije ruskih vojnih analitičara na ove snimke bile su podeljene. Telegram kanal „Vojni informator“ ocenio je da pilotirani avioni ne bi trebalo da izvode ovako niskoleteće prilaze radi bombardovanja pokretnih morskih ciljeva. Posebno se ističe činjenica da ukrajinske snage već raspolažu bespilotnim čamcima opremljenim protivvazdušnim sredstvima, koja su u više navrata pokazala sposobnost da ugroze ciljeve na malim visinama. U takvim uslovima, letovi tik iznad talasa predstavljaju ozbiljnu opasnost i za tehniku i za pilote.

Istog dana, Telegram kanal „Osvetitelj“ objavio je još jedan snimak potrage za ukrajinskim bespilotnim letelicama nad Crnim morem, takođe zabeležen iz Su-30SM tokom leta na ekstremno maloj visini. U komentaru se navodi da ovakve scene nisu posledica hrabre taktike, već ukazuju na dublji problem – nedostatak univerzalnog sistema za izviđanje, otkrivanje i navođenje ciljeva, koji bi omogućio upotrebu visokoprecizne municije sa bezbedne, veće visine.

Prema tom tumačenju, ruska avijacija je često primorana da se oslanja na vizuelno uočavanje ciljeva i upotrebu nevođene municije, jer ne postoji dovoljno razvijena i masovno primenjena infrastruktura za integrisano izviđanje i navođenje, naročito u borbi protiv malih, brzih i teško uočljivih pomorskih ciljeva.

Kao kontrast, navode se iskustva ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga iz Sirije, gde su u ranim fazama operacija avioni mogli relativno bezbedno da koriste nevođenu municiju. Međutim, ta praksa je bila moguća samo dok protivnik nije raspolagao savremenim prenosnim protivvazdušnim sistemima. Njihovim uvođenjem, ruska avijacija je bila primorana da poveća visine leta, što je istovremeno dovelo do smanjenja preciznosti udara. Uprkos tim iskustvima, deo vojnih struktura, prema kritičarima, nije u potpunosti izvukao pouke iz prethodnih sukoba.

Snimci Su-30SM iznad Crnog mora tako prevazilaze okvire običnog propagandnog materijala. Oni otkrivaju stvarne taktičke dileme sa kojima se ruske snage suočavaju u borbi protiv bespilotnih pomorskih sistema, ali i jasno ukazuju na granice improvizacije u savremenom ratu. U situacijama gde pilotirani avioni ulaze u zonu pretnji namenjenih upravo njima, razlika između uspešne misije i teškog gubitka često se meri sekundama i jednom pogrešnom procenom.