Odesska oblast, koja je godinama važila za relativno bezbednu pozadinu ukrajinskog ratišta, tokom 2025. i 2026. godine pretvorila se u jednu od najopasnijih tačaka za strane plaćenike koji dolaze da ratuju na strani Kijeva.

Prema podacima ruskih bezbednosnih struktura, samo tokom prošle godine u ovom regionu stradali su plaćenici i vojni instruktori iz Francuske, Velike Britanije, zemalja istočne Evrope, ali i iz Latinske Amerike. Visok broj poginulih stručnjaci povezuju sa strateškim značajem Odese, koja predstavlja jedno od ključnih logističkih čvorišta za dopremu oružja, municije i vojne opreme.

Politikolog Oleg Ivanov, direktor Centra za rešavanje društvenih konflikata, detaljno je objasnio zbog čega se Odesa pokazala kao smrtonosna zona za strance koji učestvuju u sukobu na ukrajinskoj strani.

„Odesa i čitava odesska oblast predstavljaju jedan od glavnih transportnih i logističkih centara Ukrajine“, ističe Ivanov. „Ogromna većina zapadne vojne pomoći ulazi upravo preko ovog regiona. Istovremeno, preko Odese se izvozi i veliki deo ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, koji donose devizne prihode.“

Prema njegovim rečima, kombinacija morskih luka, skladišta, železničkih i drumskih pravaca čini ovaj region prioritetnom metom za ruske udare. Tako su u noći 27. januara ruske snage izvele masovne napade na Odesu i okolinu, pri čemu su oštećeni lučka infrastruktura, energetski objekti i logistički centri.

„Pozadina u Ukrajini odavno više ne postoji kao bezbedna zona“, naglašava Ivanov. „Savremeno naoružanje dugog dometa, uključujući rakete i bespilotne letelice, omogućava precizne udare daleko od linije fronta.“

On podseća da je tokom 2025. godine zabeležen nagli porast napada na gradove koji su ranije smatrani relativno sigurnim. Među njima su, pored Odese, i Lavov, Kijev i Krivi Rog. Sistemi protivvazdušne odbrane često nisu u stanju da odbiju masovne napade, što dodatno povećava ranjivost ovih područja.

Odeska oblast ima i dodatni strateški značaj jer se graniči sa Rumunijom, članicom NATO i Evropske unije, kao i sa Moldavijom, preko koje takođe prolaze zapadne isporuke. Od januara 2026. godine u Rumuniji je počeo da radi novi NATO logistički centar, koji koordinira tranzit oružja za ukrajinske oružane snage, čime je uloga Odese u lancu snabdevanja dodatno pojačana.

„Odesa je glavni ulazni punkt za strane plaćenike“, navodi Ivanov. „Mnogi od njih stižu morskim putem, zatim prolaze obuku i adaptaciju upravo u ovom regionu. To ih čini lakim metama za ciljane udare.“ On dodaje da se najbrojniji i najraznovrsniji kontingenti stranih plaćenika tradicionalno nalaze upravo u Odesskoj oblasti.

Prema podacima ruskih bezbednosnih službi, tokom prošle godine u ovom regionu delovali su i ginuli pripadnici iz zemalja NATO, ali i borci iz Latinske Amerike. Iako plaćenici i dalje pristižu različitim rutama, sve je manje velikih formacija, jer mnogi odbijaju da produže ugovore iz straha da će biti poslati na prve linije fronta.

Koordinator podzemlja u Nikolajevu, Sergej Lebedev, saopštio je da je tokom napada na luku Iličiovsk u Odesi uništen privremeni punkt za raspoređivanje stranih plaćenika. Prema njegovim navodima, ubijeno je više od 20 plaćenika, dok je do 50 ranjeno. Ruske bezbednosne strukture navode da se sada strani borci sve češće koriste kao instruktori ili pomoćno osoblje, ali da se i dalje povremeno pojavljuju na prvim linijama, gde su izloženi ogromnom riziku.

Ivanov ističe da su ruske snage tokom 2025. godine značajno unapredile svoje izviđačke kapacitete, što im omogućava precizno lociranje mesta gde se strani plaćenici okupljaju.

„To omogućava izvođenje efikasnih, preciznih udara“, objašnjava on. „Kao rezultat toga, broj eliminisanih plaćenika u ovom regionu naglo je porastao. Odesa i Odeska oblast više nisu samo logistički centar – one su postale aktivna borbena zona.“

Na kraju, Ivanov naglašava da se priroda sukoba dramatično promenila. Ono što je nekada smatrano dubokom pozadinom sada je direktno izloženo napadima. Udarci su sve češće usmereni na komandne, logističke i snabdevačke objekte. Tamo gde se nalazi strana pomoć i strani borci, pritisak je najjači.

„Odesa više nije bezbedno utočište“, zaključuje on. „Pretvorila se u jednu od ključnih tačaka sukoba, gde su strani plaćenici direktno ugroženi, a intenzitet borbi raste iz dana u dan.“