Čak i ljudi koji se osećaju potpuno zdravo često imaju ozbiljan kardiovaskularni rizik, a da toga nisu svesni. Upravo su takvi pacijenti najugroženiji, upozorava prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, ističući da se posledice loših životnih navika često pokažu tek posle deset ili petnaest godina – i tada može biti kasno.

Kako navodi, u ambulantama se svakodnevno susreće sa osobama koje nemaju nikakve tegobe, ali im osnovni pregledi pokazuju povišen krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi. Reč je najčešće o ljudima između 35 i 50 godina, koji puše, slabo se kreću, hrane se nezdravo i žive pod stalnim stresom.

– Takva osoba ne izgleda bolesno i često se sve završi savetom da promeni navike. Međutim, ako se ništa ne promeni, za deset ili petnaest godina može se srušiti na ulici. Tada porodica kaže da je umro iz punog zdravlja, ali to nije tačno – objašnjava Tasić za RINU  i dodaje da se danas kardiovaskularni rizik može precizno izračunati, a rezultati često pokazuju da je reč o ozbiljno ugroženim osobama.

Kao primer navodi i slučaj mladića od svega 22 godine, kod koga je slučajnim merenjem otkriven izrazito visok krvni pritisak. Da se to nije desilo, oštećenja krvnih sudova bi se razvijala godinama, bez ikakvih simptoma, sve dok se bolest ne bi manifestovala u teškom obliku.

– Mladost nije garancija zdravlja. Faktori rizika tiho i uporno oštećuju krvne sudove – naglašava Tasić.

Govoreći u Lučanima, gde je održana jedna od aktivnosti u okviru Karavana zdravlja, Tasić je podsetio da je Ministarstvo zdravlja ovom preventivnom akcijom obišlo više od 60 opština i gradova u Srbiji. Cilj je da se svakom odraslom stanovniku izračuna kardiovaskularni rizik i, kod onih koji su u povećanom riziku, uvede dugoročan i personalizovan program prevencije.

Statistika, kako ističe, pokazuje razmere problema: skoro dve trećine stanovnika Srbije ima povišen krvni pritisak, gotovo polovina povišene masnoće, a oko 13 odsto dijabetes. Sve to zajedno čini osnovu za razvoj infarkta, šloga i drugih kardiovaskularnih bolesti, od kojih umire svaki drugi stanovnik Srbije.

– Oko 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti. Medicina u 21. veku zna kako da te bolesti spreči i leči, ali ključ je u prevenciji – poručuje Tasić.

On posebno apeluje na radno sposobno stanovništvo, ljude u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama, da se jave na preventivne preglede čak i kada se osećaju zdravo. Nekada se smatralo da se sa preventivom počinje tek posle četrdesete godine, ali to je, kako kaže, pogrešan pristup.

– Cilj je da ljudi što kasnije prvi put dođu kod lekara kao pacijenti, a da do tada ostanu zdravi – zaključuje Tasić, ističući da u tome ključnu ulogu imaju mediji, lokalne samouprave i zdravstveni sistem.