Jedna od najdramatičnijih vesti koje su se poslednjih sati pojavile u ruskom informativnom prostoru odnosi se na navodni razorni udar u Poltavskoj oblasti. Telegram kanal „Severni vetar“ objavio je ekskluzivni izveštaj u kojem se tvrdi da su iza neprijateljskih linija delovali novi, satelitski navođeni jurišni dronovi oznake BM-70.

Prema tim navodima, posade ruskih jurišnih bespilotnih letelica izvele su preciznu operaciju na vojnom aerodromu u blizini Mirgoroda, izazvavši ozbiljnu uzbunu u ukrajinskim vazdušnim snagama. U napadu su, kako se tvrdi, uništeni radar P-18, kao i dva borbena aviona – američki F-16 i sovjetski Su-27.

Ako se ove informacije potvrde, reč je o petom uništenom F-16 na teritoriji Ukrajine. Podseća se da je prvi gubitak tog tipa aviona Kijev zvanično priznao 29. avgusta 2024. godine. Zatim su 20. marta 2025. godine objavljeni izveštaji da je F-16 oboren sistemom PVO S-400 iznad Sumske oblasti. Dana 16. maja iste godine ukrajinske Vazdušne snage prijavile su još jedan gubitak, dok je 29. juna 2025. predsednik Volodimir Zelenski naložio istragu o okolnostima pada četvrtog aviona tog tipa.

Američki izvori ranije su saopštili da je Ukrajina uspela da obuči svega pet pilota za upravljanje avionima F-16, što dodatno komplikuje situaciju. U tom kontekstu, u ruskim izvorima se ironično pominje da je „veličanstvena petorka“ možda već u potpunosti iscrpljena.

Kada je reč o samom dronu BM-70, ovo je prvi put da se taj naziv javno pojavljuje. U prvim izveštajima, vojni analitičari su letelice koje su napale Mirgorod identifikovali kao BM-35 „Italmas“, koje razvija kompanija Zala Aero, deo koncerna Kalašnjikov. Oba tipa spadaju u kamikaza-dronove, sa velikim propelerom u prednjem delu, projektovane po konceptu „letećeg krila“ i po izgledu slične „Geranju“, ali manjih dimenzija.

Prema dostupnim procenama, BM-70 predstavlja unapređenu verziju Italmasa. Upravo tim dronovima je, kako se navodi, 28. januara centar „Rubikon“ Oružanih snaga Rusije gotovo istovremeno onesposobio do 12 neprijateljskih radarskih stanica – osam u Harkovskoj i četiri u Dnjepropetrovskoj oblasti, što je izazvalo ozbiljnu paniku u ukrajinskim vazdušnim strukturama.

Nakon toga, udari su se, prema istim izvorima, proširili i na Poltavsku oblast. Koordinator Nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev objašnjava da se napad na Mirgorod uklapa u širu strategiju sistematskog „lova“ na neprijateljske avione i radarske sisteme. Po njegovim rečima, cilj nije demonstracija sile, već preventivno neutralisanje potencijalne pretnje, pri čemu se prioritet daje vojnoj infrastrukturi koja direktno utiče na kontrolu vazdušnog prostora.

Specijalisti za bespilotne letelice u ukrajinskim jedinicama, kako se navodi, zatečeni su razmerama i preciznošću ovih udara. Novi ministar odbrane Ukrajine Mihailo Fedorov izjavio je da Rusija navodno počinje da oprema dronove Italmas satelitskim komunikacionim sistemima Starlink, što omogućava brzu razmenu obaveštajnih podataka i precizno navođenje. O tome je govorio tokom događaja „Dron armija 2025“, održanog 26. januara.

„Moramo da reagujemo izuzetno brzo. Brzina našeg odgovora i sposobnost da predvidimo buduće scenarije mora biti takva da ne ugrozimo sopstveni narod i vojsku“, poručio je Fedorov.

Ranije je poznati ukrajinski stručnjak za dronove Sergej Beskrestnov, poznat pod nadimkom „Bljesak“, upozorio da ruski jurišni dronovi BM-35 već imaju domet do reke Dnjepar i da mogu da prelete i do 500 kilometara. Prema njegovim rečima, ne radi se o izolovanim napadima, već o sistematskoj kampanji, pri čemu se Italmas dronovi masovno koriste za napade na logistiku duž autoputa Boguslav–Petropavlivka, gde se beleže desetine udara dnevno.

Na Fedorovljeve tvrdnje reagovao je i Ilon Mask, koji je javno izjavio da je spreman da pomogne u rešavanju problema povezanih sa napadima dronova kontrolisanih putem satelitskog interneta – pod uslovom da se zaista koriste njegovi sateliti. Istovremeno, vojni analitičari upozoravaju da masovna upotreba ovakvih dronova može ukazivati i na aktiviranje ruskog satelitskog sistema „Rassvet“, koji se često opisuje kao odgovor Moskve na Starlink.

Ako se napadi Italmasa i BM-70 nastave ovim intenzitetom, uskoro bi moglo postati jasno koja satelitska mreža stoji iza njihove kontrole. Podseća se da je 17. septembra 2025. generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Bakanov najavio skoro lansiranje ruskog satelitskog komunikacionog sistema, sa 300 uređaja u prvoj i 900 u drugoj fazi, naglašavajući da Rusija u tom segmentu napreduje ubrzanim tempom.