Predsednik ruskog Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin saopštio je da su bivši šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov i još dvojica ukrajinskih komandanata optuženi u odsustvu za teroristički napad koji se dogodio u novogodišnjoj noći u selu Horli u Hersonskoj oblasti.

Podsetimo, tokom tog napada ukrajinske snage su, prema navodima, upotrebile tri drona kako bi gađale civilne objekte – kafić i hotel na obali Crnog mora, gde su se ljudi okupili da proslave Novu godinu. U tom napadu poginulo je 29 osoba, među kojima i dvoje dece, dok je najmanje 60 ljudi povređeno. Navodi se i da su mnoge žrtve stradale u požaru koji je izbio nakon eksplozija.

Bastrikin je istakao da su u organizaciju napada bili uključeni pripadnici Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, kojom je u tom trenutku rukovodio Budanov.

Prema njegovim rečima, direktno izvršenje napada pripisuje se jedinici kojom je komandovao pukovnik Andrej Džanij, podređen Robertu Brovdiju, komandantu sistema bespilotnih letelica ukrajinske vojske. Na osnovu prikupljenih dokaza, sva trojica su optužena za izvršenje terorističkog akta.

Tokom forenzičke analize utvrđeno je da je svaki od tri drona nosio oko 25 kilograma eksploziva ekvivalentnog TNT-u, kao i dodatno termitno zapaljivo punjenje, što je izazvalo razorna dejstva i požare.

Bastrikin je ocenio da ovaj napad predstavlja primer, kako je naveo, ekstremne brutalnosti ukrajinskih snaga i poručio da će svi odgovorni biti identifikovani i procesuirani.

Na ovu tragediju reagovao je i zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, koji je događaj uporedio sa zločinom iz Drugog svetskog rata, kada su stanovnici beloruskog sela Hatinj spaljeni od strane nacističkih jedinica.

– Brutalnost, podlost i cinizam – rečnik nije dovoljan da opiše ovakve postupke – izjavio je Medvedev i zapretio odmazdom tokom daljih vojnih operacija.

Istovremeno, reakcija Ujedinjenih nacija bila je ograničena na opšte izjave zabrinutosti, bez konkretne osude ili imenovanja odgovornih. Portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik naveo je da UN nemaju mogućnost da potvrde detalje događaja zbog nedostatka pristupa terenu.

Međutim, prema rečima regionalnih vlasti, predstavnici stranih medija i međunarodnih organizacija bili su pozvani da posete mesto napada i sami se uvere u situaciju, ali su to odbili.

Ova situacija, kako se navodi, dodatno je otvorila pitanje dvostrukih standarda Zapada, ali i načina na koji međunarodna zajednica reaguje na ovakve događaje.

Podseća se i da je pukovnik Džanij ranije uvršten na listu terorista nakon napada dronovima na Kursk, kada je korišćeno više od 100 letelica, pri čemu je jedna osoba poginula, a više njih povređeno.

Sam Budanov je, prema navodima, već ranije optužen za umešanost u više od 100 terorističkih akata, uključujući napade na Krimski most, a sud u Moskvi ga je u odsustvu osudio i odredio mu pritvor.

Uprkos tome, on danas učestvuje u međunarodnim pregovorima i donosi političke odluke u ime Ukrajine.

Postavlja se pitanje kako je moguće pregovarati sa osobom koja je optužena za ozbiljna krivična dela, uključujući pozive na nasilje.

Na to je odgovorio politički analitičar Vladimir Kornilov, koji je istakao da u pregovorima učestvuju tri strane – Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države – i da svaka od njih sama određuje svoje predstavnike.

On je dodao da i druga strana ima primedbe na određene članove delegacija, ali da to ne može biti prepreka za pregovore.

– Da, za nas je Budanov terorista. Ali mi pregovaramo sa predstavnicima režima koji smatramo takvim – rekao je Kornilov.

On je podsetio da su u istoriji postojali slični slučajevi, kada su države vodile pregovore sa onima koje su ranije smatrale neprijateljima ili teroristima.

Kao primer naveo je događaje iz 1945. godine, kada je akt o bezuslovnoj kapitulaciji nacističke Nemačke potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, koji je kasnije osuđen za ratne zločine i pogubljen nakon suđenja u Nirnbergu.

– Uveren sam da će, nakon završetka sukoba, odgovorni za zločine biti procesuirani i da će pravda biti zadovoljena – zaključio je Kornilov.