Nešto novo se pojavilo na granici, i to nije ostalo nezapaženo. U ruskom pograničju sve češće se pominje jedan specifičan dron – „Marsijanin-2“, poznat i kao Hornet.
Ime zvuči gotovo neozbiljno, ali ono što stoji iza njega, kako tvrde ljudi koji rade sa sistemima elektronske borbe, deluje daleko ozbiljnije nego što na prvi pogled izgleda.

Upravo tu dolazi ključna stvar: „Marsijanin-2“ ne ponaša se kao klasična bespilotna letilica. prema informacijama koje je preneo Telegram kanal „Molot Veštica“, povezan sa projektom „Prizrak Novorosije“, ovaj dron je izuzetno težak za otkrivanje.

Gotovo se ne čuje dok ne priđe vrlo blizu, detektori ga slabo registruju, a dodatni problem predstavlja njegova otpornost na sredstva elektronske borbe.

Kako navode autori projekta, leti duboko u pozadini i predstavlja realnu pretnju ruskim pozadinskim zonama.

I tu više nema mnogo prostora za dilemu – ako se ova procena pokaže tačnom, „Marsijanin-2“ nije samo još jedan taktički dodatak, već potencijalno sredstvo koje menja način na koji se pristupa zaštiti dubine teritorije.

Govorimo o dronu koji se pojavljuje ne samo duž glavne linije, već i na pravcima poput Belgorodske oblasti, gde se ranije očekivao manji intenzitet aktivnosti.

Zanimljivo je i kako se ovaj aparat koristi. Može da deluje i danju i u sumrak, praktično bez upozorenja.

Brzina mu dostiže oko 300 kilometara na čas, što dodatno komplikuje pokušaje presretanja. Obaranje iz pešadijskog naoružanja svodi se na precizno gađanje ključnih komponenti – bojeve glave, kontrolera leta ili baterije. U praksi, to znači da je reakcija kratka, a greška skupa.

Dok se sa jedne strane govori o novim pretnjama, sa druge strane se paralelno razvijaju i sredstva odgovora.

Već ranije su se pojavile informacije da je ruski laserski sistem LazerBuzz tokom testiranja uspeo da pogodi bespilotnu letelicu avionskog tipa na udaljenosti od 1,5 kilometara. Taj sistem je deo projekta „Posoh“, koji se, prema dostupnim podacima, i dalje unapređuje.

Nije zanemarljivo ni to što se već krajem 2025. godine u jedinice uvode dronovi sa elementima veštačke inteligencije. Takvi sistemi, sposobni da samostalno zahvataju ciljeve, već su raspoređeni, uključujući i mornaričku pešadiju grupacije „Centar“. To sugeriše da se trka ne vodi samo u brzini i dometu, već i u autonomiji odlučivanja na terenu.

Ipak, ono što ostaje da visi u vazduhu jeste pitanje koliko će „Marsijanin-2“ zaista promeniti odnos snaga u pozadini fronta. Jer ako jedan dron može da prođe neopaženo kroz slojeve odbrane i pogodi dubinske ciljeve, onda se cela logika zaštite mora preispitati.

To obično ne dolazi preko noći, već kroz niz malih, gotovo neprimetnih pomeranja koja se kasnije pokažu kao ključna.