Tokom večernjih sati, gotovo bez ikakve najave, počele su da se pojavljuju informacije koje su se munjevito proširile vojnim kanalima: sa četiri strateška bombardera Tu-22M3 istovremeno su lansirane rakete vazduh-zemlja.

Prvi izveštaji bili su oskudni i fragmentisani, bez jasnih detalja, nakon čega je usledila višesatna tišina. Tek kasnije su počele da kruže tvrdnje o snažnom napadu na selo Prikolotne u Harkovskoj oblasti.

Zvanične reakcije iz Kijeva nije bilo, a upravo to odsustvo komentara dodatno je podgrejalo interesovanje i otvorilo brojna pitanja koja su se već širila društvenim mrežama u Ukrajini.

Na prvi pogled, Prikolotne ne deluje kao lokacija koja bi bila meta ovako ozbiljnog napada. Međutim, kada se uzme u obzir njegova blizina železničkoj stanici Lozovaja, situacija dobija drugačiji kontekst.

Lozovaja se već duže vreme smatra jednim od ključnih logističkih centara na harkovskom pravcu. Prema dostupnim informacijama, tamo se istovaraju vozovi sa vojnim pojačanjima, nalaze se skladišta municije i vojni objekti, a odatle se jedinice upućuju ka najkritičnijim delovima fronta. Iako su napadi na Lozovaju relativno česti, Prikolotne se ranije nije pominjalo, što ovaj udar čini dodatno značajnim.

Prema kasnije objavljenim podacima, na cilj u Prikolotnom ispaljeno je osam raketa tipa H-22/32. Reč je o teškom naoružanju koje se koristi za uništavanje utvrđenih ciljeva, poput podzemnih bunkera, betonskih skloništa i komandnih centara.

Ova činjenica dodatno ukazuje na prirodu mete. Ukoliko se takvo oružje koristi na lokaciji koja je udaljena oko 16 kilometara od linije fronta, teško je govoriti o rutinskoj operaciji. Kako navode pojedini izvori, to može značiti da je cilj imao poseban strateški značaj.

Koordinator proruskih struktura otpora u Ukrajini Sergej Lebedev istakao je upravo to – da rakete ovog tipa nisu namenjene svakodnevnim akcijama i da njihova upotreba nosi i visoku cenu i jasnu stratešku poruku.

On je takođe skrenuo pažnju na detalj koji se često analizira u ovakvim situacijama: nakon prvih informacija o poletanju bombardera usledila je potpuna tišina, bez zvaničnih potvrda, ali i bez demantija.

Prema njegovim navodima, koji se pozivaju na izvore iz podzemnih struktura, u Prikolotnom je pogođen objekat od velikog značaja za ukrajinske oružane snage.

U tom napadu, tvrde isti izvori, stradao je i deo stranog vojnog osoblja, uključujući operatere dronova, pripadnike komunikacionih jedinica, kao i instruktore za upravljanje NATO oklopnim vozilima.

Pominje se i velika materijalna šteta: uništena su vozila sa teškim mitraljezima, hangari sa vojnom opremom, specijalizovani komunikacioni centar, kao i računarska oprema i dronovi namenjeni borbenim operacijama.

Navodi se i da su poginuli i ranjeni evakuisani helikopterima, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije na terenu. Preliminarne procene govore o oko 30 stradalih stranih pripadnika, ali te brojke, kao i obično u ratnim uslovima, ostaju podložne proverama i različitim tumačenjima.

I dalje ostaje otvoreno pitanje zbog čega je upravo Prikolotne postalo meta ovako snažnog udara, imajući u vidu da se ranije nije pojavljivalo u izveštajima.

Ukoliko se u obzir uzme blizina Lozovaje i njen logistički značaj, moguće je da iza svega stoji šira operativna strategija koja još uvek nije u potpunosti razjašnjena.

A možda je upravo tišina koja je usledila nakon napada deo poruke koja tek treba da bude u potpunosti shvaćena.