Realna opasnost od novog ruskog pritiska na Kijev iz pravca Belorusije ponovo je ušla u centar pažnje ukrajinskog vojnog i političkog vrha, nakon procena da Moskva pokušava da natera Aleksandra Lukašenka da se dublje uključi u rat protiv Ukrajine.

Upozorenje je izneo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle sastanka sa vojnim i obaveštajnim zvaničnicima, navodeći da Kijev prati dodatne kontakte između Moskve i Minska.

Prema njegovim rečima, Rusija razmatra nove operacije iz beloruskog pravca, uključujući mogućnost udara na sever Ukrajine, pre svega na Černigovsko-kijevski pravac.

To je posebno osetljiva tačka za Ukrajinu, jer je upravo preko Belorusije u februaru 2022. krenuo deo ruskih snaga u prvom pokušaju brzog prodora ka Kijevu. Beloruska vojska tada nije zvanično ušla u rat, ali je teritorija te zemlje korišćena kao odskočna daska za rusku operaciju.

Kijev pojačava severnu granicu

Zelenski je poručio da Ukrajina ne ignoriše najnovije signale i da je vojsci već naloženo da pripremi odgovor i ojača odbranu severnih oblasti, posebno Černigovske i Kijevske oblasti. Prema navodima ukrajinskih medija, dodatne bezbednosne mere pokrenute su u pet oblasti duž severne granice.

Ukrajinska procena je da Moskva pokušava da otvori novu dilemu za Kijev: da li da deo snaga drži na severu zbog moguće opasnosti iz Belorusije ili da ih šalje na najteže delove fronta na istoku i jugu. Čak i ako novi napad iz Belorusije ne počne odmah, sama pretnja može da veže značajne ukrajinske jedinice dalje od glavnih borbi.

Prema informacijama koje prenosi Američki institut za proučavanje rata, u igri se pominje više mogućih scenarija. Prvi je direktno pojačavanje pritiska na Černigovsko-kijevski pravac. Drugi je serija provokacija i demonstracija sile iz Belorusije, kako bi se Ukrajina držala u stalnoj pripravnosti. Treći scenario uključuje upotrebu beloruske teritorije za raketne, dronske ili logističke operacije bez formalnog ulaska beloruske vojske u rat.

Upravo taj model Minsk primenjuje od početka sukoba: Belorusija zvanično ne šalje trupe u Ukrajinu, ali omogućava Rusiji vojni prostor, infrastrukturu, logističku dubinu i politički oslonac.

Lukašenko negira ulazak u rat, ali vežbe sa Rusijom šalju drugačiju poruku

Aleksandar Lukašenko odbacio je tvrdnje da će Belorusija biti uvučena u rat, poručivši da će se to dogoditi samo ako, kako kaže, bude izvršena agresija na belorusku teritoriju. On je istovremeno naveo da bi Belorusija i Rusija u tom slučaju zajedno branile „otadžbinu“, što u Kijevu i na Zapadu dodatno pojačava sumnje u stvarni stepen vojne povezanosti Minska i Moskve.

Njegova izjava došla je u trenutku zajedničkih ruskih i beloruskih nuklearnih vežbi. Asošijeted pres je objavio da su u tim manevrima učestvovale ruske nuklearne snage na kopnu, moru i u vazduhu, uz učešće Belorusije kao saveznika koji na svojoj teritoriji već ima raspoređeno rusko taktičko nuklearno oružje. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, vežbe su obuhvatile 64.000 vojnika, više od 200 raketnih lansera, preko 140 aviona, 73 ratna broda i 13 podmornica.

To je za Kijev važan signal. Belorusija više nije samo sused koji politički podržava Moskvu, već prostor u kojem se nalaze ruski vojni sistemi, taktičko nuklearno oružje i raketni kapaciteti koji mogu da utiču na bezbednost Ukrajine, Poljske, Litvanije i Letonije.

Rojters podseća da Belorusija graniči sa Ukrajinom na jugu, ali i sa članicama NATO-a Poljskom, Litvanijom i Letonijom na zapadu i severu. Upravo zato Zelenski tvrdi da Moskva ne razmatra samo pritisak na Ukrajinu, već i operacije koje bi mogle da imaju širi regionalni efekat.

Putin koristi Belorusiju kao polugu pritiska

Za Moskvu, beloruski pravac ima višestruku vrednost. Vojno, on otvara najkraći kopneni pravac ka Kijevu i prisiljava Ukrajinu da čuva sever. Politički, pokazuje da Rusija i dalje ima saveznika uz samu granicu NATO-a. Psihološki, vraća sećanje na prve dane rata, kada je ruska kolona iz pravca Belorusije krenula ka ukrajinskoj prestonici.

Zbog toga najnovija upozorenja ne znače nužno da je napad na Kijev neposredno pred početkom, ali znače da Ukrajina više ne može da tretira belorusku granicu kao sporedan pravac. Sama činjenica da Kijev javno govori o novim rusko-beloruskih kontaktima pokazuje da se severni front ponovo smatra ozbiljnim rizikom.

Lukašenko, s druge strane, pokušava da balansira. On ne želi da pošalje belorusku vojsku u rat koji bi mogao da izazove unutrašnje potrese u zemlji, ali je istovremeno duboko vezan za Moskvu politički, vojno i ekonomski. Upravo u toj zavisnosti leži glavna opasnost: čak i ako Minsk ne želi direktan ulazak u rat, pitanje je koliko dugo može da odbija pritisak Kremlja.

Za Ukrajinu je zato najvažnije da spreči iznenađenje. Kijev sada pojačava sever, prati aktivnosti u Belorusiji i pokušava da unapred zatvori prostor za scenario iz 2022. godine.

Ako Rusija zaista pokuša da ponovo otvori pravac ka Kijevu, to ne bi bio samo vojni potez, već pokušaj da se čitav rat vrati na početnu tačku: na pritisak prema ukrajinskoj prestonici i testiranje izdržljivosti ukrajinske odbrane na severu zemlje.