Izgleda da su Rusi shvatili kako da Evropu i NATO okrenu protiv Kijeva: "To je naredba iz Moskve"

Kako Ukrajina sve agresivnije širi svoju kampanju napada dronovima duboko unutar ruske teritorije, Moskva je izgleda pronašla način da neke od tih napada pretvori u problem za sam Kijev, piše Kijev independent u svojoj analizi.

Kako piše ukrajinski mediji, "Rusija je počela da ometa ukrajinske dronove i preusmerava ih ka susednim zemljama NATO-a, posebno baltičkim državama i Finskoj, stvarajući sve ozbiljniji bezbednosni i politički problem za neke od najbližih saveznika Ukrajine".

Nekoliko baltičkih zvaničnika i javnih ličnosti upozorili su da bi nastavak takvih incidenata mogao postepeno da naruši javnu podršku Ukrajini upravo u zemljama koje su među njenim najlojalnijim saveznicima.

Šta se dešava?

Prvi ozbiljan incident dogodio se u martu, kada se nekoliko dronova srušilo u Finskoj. Lokalne vlasti su potvrdile da je bar jedan bio ukrajinski. Incident je izazvao zvanično izvinjenje Kijeva.

Zatim je u maju nekoliko dronova iz Rusije ušlo u letonski vazdušni prostor, a jedan se srušio u blizini skladišta nafte u blizini istočnog grada Rezekne, nedaleko od ruske granice.

Do tada, ukrajinski dronovi nikada nisu pogodili ništa u Letoniji.

Letonske vlasti su danima izbegavale javno potvrđivanje porekla dronova, iako su navodno imale dokaze odakle su došli. Ukrajina je na kraju razjasnila situaciju i ponovo se izvinila.

Posledice u Letoniji bile su brze i ozbiljne.Incident sa dronom otkrio je duboke tenzije unutar vladajuće koalicije oko pitanja nacionalne bezbednosti i pokrenuo političku krizu koja je kulminirala ostavkom letonske premijerke Evike Siline 14. maja.

Estonija se ubrzo suočila sa sopstvenom krizom.19. maja, borbeni avioni NATO-a su prvi put oborili sumnjivi ukrajinski dron iznad teritorije Estonije. Slični incidenti su usledili narednih dana, pojačavajući zabrinutost u regionu.

Uloga Rusije

Zvaničnici kažu da nema naznaka da je Ukrajina namerno ciljala saveznike. Kažu da se svaki incident dogodio tokom ukrajinskih napada na mete u Rusiji.

Ukrajina, koja, kako podseća kijevski „Indipendent“, intenzivirala je napade dronovima poslednjih meseci, a energetski i vojni objekti na severozapadu Rusije postali su glavne mete Kijeva.

Prema rečima ukrajinskih zvaničnika, Rusija namerno koristi sisteme za elektronsko ratovanje kako bi preusmerila ukrajinske dronove ka teritoriji NATO-a.

„Rusija nastavlja da preusmerava ukrajinske dronove ka Baltiku koristeći elektronsko ratovanje. Moskva to radi namerno, paralelno sa povećanom propagandom“, rekao je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi.

Kijevski medij tvrdi da je "propagandna komponenta postajala je vidljiva gotovo odmah nakon svakog incidenta".

Ruski zvaničnici su počeli da prikazuju padove dronova kao dokaz da Ukrajina – pa čak i same članice NATO-a – prete regionalnoj bezbednosti.

Dana 19. maja, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) dodatno je eskalirala svoju retoriku otvorenih pretnji Letoniji, iznoseći tvrdnje da ukrajinski dronovi koriste teritoriju Letonije za napad na Rusiju.

Služba je tvrdila da su pripadnici ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme već raspoređeni u letonskim vojnim bazama i dodala da su „lokacije centara za donošenje odluka na letonskoj teritoriji dobro poznate“.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev otišao je korak dalje, sugerišući da baltičke države treba da aktiviraju Član 5 NATO-a protiv Ukrajine.

„Trebalo je da predlože nešto drugo: aktiviranje Člana 5 protiv Ukrajine za napad“, rekao je Medvedev.

Kako ocenjuje KIjevski medij, poruka je bila deo šireg ruskog pokušaja da stvori tenzije između Ukrajine i njenih saveznika, sa ciljem da Kijev prikaže kao pretnju evropskoj bezbednosti.

Situaciju čini još osetljivijom činjenica da su baltičke države i Finska među najvernijim pristalicama Ukrajine.

Estonija, Letonija, Litvanija i Finska — sve zemlje koje se graniče sa Rusijom ili Belorusijom — godinama se zalažu za strožiji pristup Moskvi i pružaju vojnu i finansijsku pomoć Kijevu na nivou koji, proporcionalno njihovoj veličini, prevazilazi nivo mnogih velikih evropskih država.

Sada raste strah da bi ponovljeni incidenti sa dronovima mogli polako da erodiraju tu podršku, piše Kijevski independent.

Rastuća zabrinutost u baltičkim zemljama

Nekoliko baltičkih zvaničnika priznalo je da bi frustracija javnosti mogla da poraste ako se incidenti nastave.

Tomas Hendrik Ilves, predsednik Estonije od 2006. do 2016. godine, upozorio je da bi ponovljeni upadi dronova mogli postepeno da naruše stav javnosti prema Ukrajini.

„Apsolutno... ko želi dronove iznad sopstvene teritorije?“, rekao je Ilves za Kijev Independent kada su ga pitali da li bi incidenti mogli da utiču na podršku Kijevu.

„To je razlog za zabrinutost. I mene brine.“

Ilves je ukazao na političku krizu u Letoniji kao primer koliko ozbiljne mogu postati posledice.

„Videli smo da je to imalo konkretan efekat u Letoniji“, rekao je, upozoravajući da je uticaj do sada bio ograničen, ali da bi „ako se to nastavi dešavati“ moglo početi da utiče na javno mnjenje.

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur takođe je izjavio da je Estonija javno pozvala Kijev da pooštri kontrolu nad dronovima upravo da bi izbegla političke posledice među saveznicima.

„Moramo to da kažemo. Moramo da razgovaramo o tome. I moramo biti veoma jasni i iskreni jedni prema drugima“, rekao je Pevkur.

„Nema potrebe da se ugrožava podrška estonske javnosti Ukrajini.“

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš reagovao je slično.

„Ukrajina mora biti preciznija ovde kako ne bi dala povoda ruskim provokacijama“, rekao je 21. maja. „Naše teritorije ne smeju biti povređene ili ugrožene.“

Ukrajina nastoji da ublaži posledice

Kijev je brzo reagovao kako bi uverio saveznike, svestan političke osetljivosti situacije.

Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je Ukrajina spremna da direktno sarađuje sa baltičkim državama i Finskom kako bi sprečila slične incidente u budućnosti.

„Potvrdio sam spremnost Ukrajine da sarađuje sa baltičkim državama i Finskom kako bi sprečila takve incidente, uključujući i direktno uključivanje naših stručnjaka“, rekao je Sibiha.

Takođe je naglasio da Ukrajina ima veliko iskustvo u suzbijanju dronova nakon godina odbrane od masovnih ruskih napada.

Ukrajinski zvaničnik je rekao za Kijev Independent da je Kijev sada u „svakodnevnom kontaktu“ sa svojim baltičkim saveznicima o incidentima i mogućim preventivnim merama, iako je odbio da iznese detalje.

Evropska unija je takođe priznala rastuću pretnju, naglašavajući potrebu za jačanjem zajedničkih odbrambenih mehanizama.

Portparol Evropske komisije Tomas Renje rekao je da nacionalne vlade ostaju odgovorne za reakcije na kršenje vazdušnog prostora, ali i da incidenti pokazuju važnost šire evropske odbrambene inicijative.

„Ovo dodatno naglašava potrebu za evropskim projektima koje smo stavili na sto, uključujući inicijativu za odbranu od dronova i Evropski vazdušni štit“, rekao je Renje.

"Rusi su krivi"

Kako piše ukrajinski medij, uprkos tenzijama, baltički zvaničnici insistiraju na jednoj ključnoj tački: oni vide odgovornost u Rusiji, a ne u Ukrajini.

Jonatan Vsevjov, generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je da estonska javnost uglavnom razume da su incidenti direktna posledica Rusije.

„Estonska javnost je dovoljno informisana da razume zašto dronovi lete okolo: razlog je ruski agresivni rat“, rekao je za Kijev Independent.

„To je bila odluka doneta u Moskvi, a ne u Kijevu.“

Dodao je da su dronovi ušli u estonski vazdušni prostor zbog „ruskog mešanja“ i da većina ljudi razume širi kontekst.

„Ove stvari ne bi trebalo da se dešavaju, ne mogu se dešavati i ne smeju se dešavati“, rekao je, dodajući da je jedino pravo rešenje okončanje rata.

Letonski zvaničnik izrazio je sličan stav.

„Verujemo da Ukrajina ima svako pravo na samoodbranu, uključujući i ove kontranapade“, rekao je on.

BONUS VIDEO