Ukrajinski predsednik je potvrdio izveštaje britanskih medija da se krajem maja u Kijevu sastao sa bivšim vlasnikom fudbalskog kluba Čelsi, gde je ruski magnat ponudio da izvesti Kremlj o izgledima za mir.
Zelenski je rekao da je Abramovič doneo poruku da Rusi „žele da razumeju šta smo spremni da uradimo“. Zauzvrat, dobio je zadatak da Putinu kaže da je Zelenski otvoren za sastanak licem u lice „u bilo kom trenutku“.
Moskva nije negirala postojanje diplomatskog kanala, ne navodeći ime posrednika. Putin je u petak rekao da se sastao sa „jednim od predstavnika naših poslovnih krugova“, dodajući da biznismen nije delovao u zvaničnom svojstvu.
Abramovič – koji sada živi između Turske i Zaliva zbog sankcija Velike Britanije i Evrope uvedenih zbog njegove blizine Kremlju – odbio je da komentariše sastanak u Kijevu, piše France24.
Abramovičev balans
Proizvod neobuzdanog kapitalizma iz ere Borisa Jeljcina, Abramovič je možda iznenađujući izbor posrednika s obzirom na to da je Putin u početku gradio svoju popularnost na projekciji radikalnog raskida sa ultrabogatim oligarsima koji su činili Jeljcinov uže okruženje.
Ali multimilijarder ima istoriju delovanja kao posrednik od početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu.
Abramovič je bio prisutan na prvim mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine u Turskoj krajem marta 2022. godine, predstavljen kao posrednik u kontaktima između zaraćenih strana. Kasnije te godine pomogao je u posredovanju sporazuma kojim se Ukrajini omogućava da nastavi sa izvozom žita.
Od tada je nastavio da igra pregovaračku ulogu iza kulisa, intervenišući u nekoliko navrata kako bi olakšao razmenu zatvorenika. Čak je pokušao da obezbedi oslobađanje kremljovskog disidenta Alekseja Navaljnog 2024. godine u zamenu za povratak nekoliko ruskih zatvorenika, prema izveštaju CNN-a.
Tokom godina, ruski oligarh je uspeo da dobije prihvatanje obe strane u sukobu, „uspešno balansirajući svoje istorijske veze sa Kremljem sa poverenjem koje, izgleda, uliva kod ukrajinskih vlasti“, kaže Elizabet Šimpfesl, stručnjak za sociologiju elita na Univerzitetu Aston i autorka knjige „Bogati Rusi. Od oligarha do buržoazije“.
„Nikada nije učinio ništa što bi ga učinilo nelojalnim u očima Kremlja“, objašnjava Šimpfesl, napominjući da je Abramovič jedan od retkih oligarha koji je pristao da upravlja regionom – udaljenom Čukotkom na ruskom Dalekom istoku – na Putinov zahtev. Takođe je pazio da ne kritikuje vladu u Moskvi, uključujući i od početka rata u Ukrajini.
Ova lojalnost Kremlju, izgleda, ne smeta Zelenskom. U stvari, ukrajinski lider je „zamolio (bivšeg američkog predsednika) Džoa Bajdena da ne uvrsti Abramoviča na američku listu sankcija – iako je on već bio na evropskoj – upravo zbog posredničke uloge koju bi mogao da igra“, dodaje Šimpfesl.
Među svim ruskim oligarsima, Abramovič je delovao najprihvatljivije Kijevu, delom zbog svog zapadnjačkog imidža – što nije samo posledica njegovog vremena kao vlasnika Čelsija.
„To je takođe u velikoj meri zasluga njegove bivše supruge Daše Žukove, koja je 2008. godine pokrenula Muzej savremene umetnosti „Garaža“ u Moskvi, što je doprinelo imidžu para o kulturnoj sofisticiranosti na Zapadu“, kaže Šimpfesl. Rusko-američki kolekcionar umetnina i pripadnik visokog društva, koji se rastao od Abramovič 2017. godine, takođe je član upravnog odbora prestižne Met Gala u Njujorku.
BONUS VIDEO
Komentari (0)