Posebno se izdvaja Odesa, čiji značaj daleko prevazilazi simboliku velikog crnomorskog grada.

Odesa predstavlja izlaz prema moru, veliki logistički centar i jednu od ključnih tačaka preko kojih Ukrajina održava veze sa spoljnim svetom. Gubitak grada ili njegovo potpuno logističko blokiranje promenili bi geografski položaj zemlje.

Američki vojni analitičar i penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor smatra da se obruč oko Odese značajno steže. Kao jedan od signala navodi stanje infrastrukture u širem južnom pravcu i udare na mostove koji imaju veliki značaj za ukrajinsko snabdevanje.

Posebno je pomenut most u Zaporožju koji je oštećen, ali ne i potpuno uništen. Dugo je u ruskoj javnosti postojalo pitanje zbog čega ključni mostovi nisu ranije rušeni, pri čemu je jedan od odgovora bio da bi ih ruske snage kasnije mogle koristiti tokom sopstvenog napredovanja.

Takva logika, međutim, sve manje određuje izbor ciljeva. Ako se operacija širi, prioritet postaje prekid ukrajinske logistike, čak i ako to znači da će ruske snage kasnije morati same da postavljaju pontonske ili druge prelaze.

Odesa se u toj računici izdvaja kao mnogo važniji cilj od Harkova. Ruske jedinice su već delovale u blizini Harkova i ulazile u pojedine zone, ali grad može da čeka ukoliko se prednost daje strateškom jugu.

Mekgregor ocenjuje da bi Odesa imala daleko veću vrednost jer bi njen gubitak uništio preostale zapadne nade da Ukrajina može da ostvari povoljan ishod rata. Grad je istovremeno istorijski, demografski i vojno važan za Moskvu.

Logistička dimenzija je posebno značajna. Ukoliko se južni pravci dodatno zatvore, Ukrajina postaje još zavisnija od dopremanja svega potrebnog preko kopnenih granica, pre svega Poljske, a delom i Litvanije.

Takav sistem je sporiji i ranjiviji od kombinacije kopnenog i pomorskog snabdevanja. Velike količine goriva, municije, teške opreme i drugih sredstava moraju da prolaze kroz ograničen broj železničkih i drumskih pravaca.

Dodatni problem predstavlja pogoršanje političkih odnosa između Kijeva i Varšave. Poljska ostaje ključna zemlja za tranzit zapadne pomoći, ali politička podrška Ukrajini više nije bezuslovna kao ranije.

Demografska situacija dodatno pojačava pritisak. U razgovoru je izneta procena da se stanovništvo Ukrajine smanjilo na oko polovinu predratnog nivoa i da u zemlji postoji veliki broj starijih ljudi, dok su mlađe generacije iscrpljene mobilizacijom, poginulima i emigracijom.

Sve to povećava značaj logistike. Armija koja ima sve manje ljudi ne može sebi dozvoliti da istovremeno troši velike resurse na odbranu dugih komunikacionih pravaca.

Odesa zato nije samo još jedan grad na karti. Ako bi Rusija uspela da je potpuno izoluje, a zatim i stavi pod svoju kontrolu, Ukrajina bi izgubila najvažniju tačku na Crnom moru i bila potisnuta u gotovo potpuno kontinentalni položaj.

Takva promena imala bi i političke posledice. Zapadne zemlje bi morale da odluče da li nastavljaju rat u situaciji u kojoj bi strateški položaj Ukrajine bio znatno lošiji nego danas.

Upravo zbog toga se jug može pokazati kao prostor na kojem će se odlučivati mnogo više od nekoliko desetina kilometara fronta. Odesa bi mogla postati tačka na kojoj se vojna, ekonomska i politička dimenzija rata spajaju u jedno pitanje.