UŽIVO
Zelenski: "Ukrajina spremna za sastanke"
Ukrajina je izrazila spremnost za moguće sastanke na nivou rukovodstva sa Rusijom i razgovore o okončanju rata, ali i Moskva mora da napravi korak ka tome, izjavio je večeras ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
On je rekao da je Ukrajina dala predloge ključnim partnerima, kao i da smatra da je moguć kraj rata, navodeći da Rusija mora da napravi korak ka miru, preneo je Ukrinform.
"Ukrajinski vojnici svakodnevno dokazuju moć ukrajinske preciznosti", istakao je Zelenski u video obraćanju.
U ruskom napadu na Nikopolj poginule dve osobe, 12 ranjeno
Dve osobe su poginule, a još 12 je povređeno u napadu ruskog drona na grad Nikopolj u Dnjepropetrovskoj oblasti, saopštio je danas načelnik regionalne vojne uprave Aleksandar Ganža. Prema njegovim rečima, ruske snage napale su Nikopolj FPV dronom.
Među povređenima su, dodao je, i dve dvanaestogodišnje devojčice, koje su hospitalizovane srednje teškom stanju, prenosi Ukrinform.
"Pet odraslih je takođe u medicinskim ustanovama. Muškarci starosti 54 i 43 godine i jedna žena od 46 godina, zadobili su teže povrede, dok će ostali povređeni biti lečeni ambulantno", naveo je Ganža na Telegramu.
U napadu je oštećen i minibus. Ukrajinske vlasti su ranije danas saopštile da su ruske snage tokom protekle noći izvele gotovo deset napada dronovima na Nikopoljski i Sineljnikovski okrug Dnjepropetrovske oblasti.
Putin i Lukašenko razgovarali o ekonomiji i bezbednosti
Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, sastali su se danas u rezidenciji ruskog predsednika u Valdaju, gde su u razgovoru iza zatvorenih vrata razmatrali pitanja od značaja za Saveznu državu Rusije i Belorusije, ekonomsku saradnju i regionalnu bezbednost.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su na dnevnom redu sastanka teme koje se odnose na funkcionisanje Savezne države, trgovinsko-ekonomsku saradnju i pitanja regionalne bezbednosti, preneo je Sputnjik. Prema njegovim rečima, razgovori dvojice predsednika mogli bi da budu nastavljeni i u subotu.
Sastanak Putina i Lukašenka održava se nakon nedavnog napada na autobus sa decom iz Belorusije u ruskoj Brjanskoj oblasti, za koji ruska i beloruska strana optužuju Ukrajinu i kvalifikuju ga kao teroristički akt. Kako se navodi, susret dvojice lidera odvija se i u okolnostima pojačanih, kako tvrdi zvanični Minsk, pretnji iz Ukrajine sa ciljem uvlačenja Belorusije u sukob.
"Putine, reaguj"; Veteran izneo teške optužbe: "Komandanti ubijaju vojnike koji odbijaju naređenja" VIDEO
Kremlj je saopštio da će razmotriti video-snimak koji se proširio internetom, a na kojem vojni veteran upućuje apel predsedniku Vladimiru Putinu, optužujući ruske komandante u Ukrajini da muče i ubijaju vojnike koji odbijaju da izvrše "samoubilačke naredbe".
Rusi beže sa Krima: "Apokalipsa"
Ruske vlasti su proglasile vanredno stanje na Krimu, gde je sve intenzivnija ofanziva Ukrajine na poluostrvu izazvala široko rasprostranjene nestanke struje i nestašicu goriva.
Zelenski: "Ukrajina vratila još 160 vojnika iz ruskog zarobljeništva"
Ukrajina je danas iz ruskog zarobljeništva vratila još 160 pripadnika svojih oružanih snaga, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
"Nastavljamo da vraćamo Ukrajince kući iz ruskog zarobljeništva. Danas je 160 vojnika pušteno iz zarobljeništva. Svi su bili u zarobljeništvu od 2022. godine", istakao je Zelenski.
Među oslobođenima su pripadnici Oružanih snaga Ukrajine, Državne specijalne transportne službe, Nacionalne garde i granične službe, koji su učestvovali u odbrani Marijupolja, kao i na pravcima Donjecka, Luganska, Harkova, Zaporožja, Kijeva, Černigova i Sumija.
Koordinacioni štab za postupanje sa ratnim zarobljenicima saopštio je da je ovo 76. razmena zarobljenika između Ukrajine i Rusije i da je među oslobođenima 115 branilaca Marijupolja. Kako se navodi, kući se vratilo i 58 oficira, dok je najmlađi oslobođeni vojnik star 26, a najstariji 66 godina.
Ukrajisnke "sankcije" su brutalne; Kremlj na kolenima
Ukrajina je poslednjih meseci intenzivirala napade na ruska energetska postrojenja, a na meti napada se našla ključna ruska energetska infrastruktura - rafinerije i skladišta goriva, javlja Rojters.
Rusi uzvraćaju udarima na ukrajinske rafinerije
Uzbuna na Krimu! Proglašeno vanredno stanje, upućen hitan apel građanima
Vlasti Krima i grada Sevastopolja odlučile su danas da proglase regionalno vanredno stanje radi rešavanja ekonomskih problema, saopštio je guverner Krima Sergej Aksjonov,
"Zajedno sa guvernerom Sevastopolja Mihailom Vladimirovičem Razvožajevim, doneta je odluka o potpisivanju ukaza o proglašenju regionalnog vanrednog stanja u Republici Krim i gradu Sevastopolju. Ova odluka je doneta prvenstveno radi rešavanja ekonomskih pitanja", napisao je on na svom Telegram kanalu, prenosi TASS.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Alarm na granici; Ukrajina preti: "Napašćemo ih"
Ukrajinski komandant upozorava da bi Kijev mogao gađati "centre odlučivanja" u Belorusiji ako bi Rusija, uz podršku Minska, pokrenula novu ofanzivu preko beloruske teritorije. Iako trenutno nema naznaka velikog okupljanja snaga, tenzije na granici ostaju.
Kremlj: SAD nisu neutralne
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je danas da nije moguće govoriti o apsolutnoj neutralnosti Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa sukobom u Ukrajini, jer Vašington i dalje isporučuje oružje Kijevu.
"Ako govorimo o apsolutnoj neutralnosti, taj izraz se, naravno, ne može primeniti, jer Sjedinjene Američke Države ipak isporučuju, ranije su to činile navodno besplatno, a sada za novac, najveći deo naoružanja Ukrajini, pružaju joj pomoć i u drugim oblastima, uključujući tehnologije i tako dalje", rekao je Peskov novinarima, prenose RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, dok god traje proces prodaje oružja Ukrajini, ne može da se govori o apsolutnoj neutralnosti SAD.
Portparol Kremlja istakao je i da Rusija ostaje otvorena za mirovni proces u vezi sa Ukrajinom. "Ostajemo otvoreni za te usluge (posredničke usluge SAD), kao i za sam proces mirnog rešavanja sukoba", rekao je Peskov novinarima.
Rojters: Ukrajina pojačala napade na rusku energetsku infrastrukturu
Ukrajina je poslednjih meseci intenzivirala napade na ruska energetska postrojenja, a na meti napada se našla ključna ruska energetska infrastruktura - rafinerije i skladišta goriva, javlja Rojters.
Rafinerija NORSI, četvrta po veličini u Rusiji, u vlasništvu kompanije Lukoil, obustavila je rad u sredu nakon napada ukrajinskog drona, saopštila su dva izvora iz energetske industrije.
Očekuje se da će prekid rada dodatno pogoršati nestašicu goriva širom Rusije, navodi agencija. NORSI je drugi najveći proizvođač benzina u Rusiji i ima kapacitet prerade od 16 miliona tona nafte godišnje, odnosno oko 320.000 barela dnevno.
Ukrajinska vojska saopštila je u sredu da je napala postrojenje za preradu gasa u Orenburgu, koje ima kapacitet od 45 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Moskovska rafinerija nafte obustavila je rad nakon napada ukrajinskog drona 16. juna, naveli su izvori iz energetske industrije.
U novom napadu 18. juna oštećene su jedinice za preradu, a izbilo je i više požara. Postrojenje u jugoistočnom moskovskom okrugu Kapotnja ima godišnji kapacitet prerade od oko 11 miliona tona nafte. Rafinerija TANEKO kompanije Tatneft obustavila je rad nakon napada dronom 12. juna.
TANEKO je jedna od tehnološki najnaprednijih ruskih rafinerija, opremljena jedinicama za hidrokreking, katalitički kreking i odloženo koksovanje, piše Rojters. Prema podacima iz energetske industrije, rafinerija je 2024. preradila 17 miliona tona sirove nafte, proizvevši 2,7 miliona tona benzina, 8,5 miliona tona dizela i 1,3 miliona tona naftnog koksa.
Rafinerija Kujbišev kompanije Rosneft obustavila je preradu nakon napada dronom 10. juna. Postrojenje je 2024. preradilo 4,7 miliona tona sirove nafte, odnosno oko 94.400 barela dnevno, i proizvelo 800.000 tona benzina, 1,4 miliona tona dizela i 1,3 miliona tona mazuta, prema podacima energetske industrije.
Ukrajinske snage napale su 25. maja rusku rafineriju nafte u Jaroslavlju, oko 700 kilometara od ukrajinske granice, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Rafinerija ima kapacitet prerade od 15 miliona tona nafte godišnje, odnosno oko 300.000 barela dnevno. Ukrajinski dronovi pogodili su 21. maja rafineriju Sizran kompanije Rosneft u Samarskoj oblasti, saopštili su ukrajinska vojska i Zelenski.
Dva izvora iz energetske industrije navela su da je rafinerija obustavila rad nakon što je napad oštetio glavnu jedinicu za preradu. Postrojenje je prethodno obustavilo preradu nafte nakon napada dronovima 18. aprila. Kapacitet rafinerije je oko 8,5 miliona tona godišnje, odnosno oko 170.000 barela dnevno.
Tokom 2024. godine preradila je 4,3 miliona tona sirove nafte i proizvela 800.000 tona benzina, 1,5 miliona tona dizela i 700.000 tona mazuta. Ukrajina je 27. maja napala rusku rafineriju nafte u crnomorskoj luci Tuapse, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske.
U napadu dronom 28. aprila izbio je veliki požar, nakon čega je postrojenje, koje većinu proizvoda izvozi, obustavilo rad, naveli su izvori iz energetske industrije. Rafinerija ima kapacitet od oko 12 miliona tona godišnje, odnosno 240.000 barela dnevno, a proizvodi naftu, dizel, mazut i vakuumsko gasno ulje.
U ruskoj crnomorskoj luci Novorosijsk 8. juna izbio je požar na utovarnom kompleksu nakon napada dronom, saopštile su lokalne vlasti. Požar je izbio i u luci Temrjuk na jugu Rusije nakon ukrajinskog napada dronom 29. maja, saopštile su regionalne vlasti Krasnodarske oblasti.
Istog dana, nakon napada ukrajinskih dronova, zapaljena su skladišta goriva u Jaroslavskoj oblasti, izjavio je guverner te oblasti Mihail Jevrajajev. Ukrajina je 3. maja napala ruske luke na Baltičkom i Crnom moru, uključujući luku Primorsk, kao i naftne tankere i vojne brodove.
Zaratile Francuska i Rusija! "Makron nije advokat Vašingtona"
Predsednik Francuske Emanuel Makron teško da može da govori u ime Vašingtona o tome da li su Sjedinjene Američke Države neutralni posrednik u rešavanju sukoba u Ukrajini ili nisu, smatra portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov
„Što se tiče izjava predsednika Makrona, to je teško proceniti. Ne mislim da predsednik Makron može da pretenduje na ulogu advokata ili portparola Vašingtona. Do sada, međutim, nismo čuli nikakve izjave iz SAD koje bi to potvrdile“, rekao je Peskov novinarima, prenosi Interfaks.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Rusi grunuli bombe od pola tone: Ukrajinski položaji lete u vazduh, objavljen snimak
Ruske vazduhoplovne snage bombardovale su ukrajinske baze i centre za kontrolu dronova u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Tri avio-bombe FAB-500, opremljene univerzalnim modulima za planiranje i korekciju, pogodile su privremeni tačka raspoređivanja 40. odvojene brigade morske pešadije Oružanih snaga Ukrajine u blizini sela Novopavlovka", saopštilo je Ministarstvo, prenose RIA Novosti.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukrajina: Rusi napali Zaporožje - veliki požar u gradu, povređeno sedam osoba
Sedam osoba je povređeno u ruskom vazdušnom napadu na Zaporožje, saopštio je šef ukrajinske lokalne vojne administracije Ivan Fedorov.
"Čuju se eksplozije. Dim koji građani Zaporožja vide je posledica neprijateljskog napada", napisao je Fedorov na Telegramu i dodao da je napad izazvao veliki požar u gradu.
On je prvo objavio da je poznato da je šest osoba povređeno i da im medicinsko osoblje pruža neophodnu pomoć, preneo je Ukrinform.
Fedorov je naknadno saopštio da je broj povređenih porastao na sedam.
"Došlo je do požara. Oštećena su skladišta i poslovna zgrada. Oštećeni su prozori, fasade i krovovi obližnjih zgrada. Zapaljeni su automobili", naveo je šef zaporoške vojne administracije.
Prema njegovim rečima, u ruskom vazdušnom napadu pogođeno je područje na kojem je bilo mnogo ljudi.
Ruske snage bombardovale ukrajinske centre za upravljanje dronovima u tri regiona
Ruske vazduhoplovne snage bombardovale su ukrajinske baze i centre za kontrolu dronova u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Tri avio-bombe FAB-500, opremljene univerzalnim modulima za planiranje i korekciju, pogodile su privremeni tačka raspoređivanja 40. odvojene brigade morske pešadije Oružanih snaga Ukrajine u blizini sela Novopavlovka", saopštilo je Ministarstvo, prenose RIA Novosti.
Četiri projektila istog tipa pogodila su položaje operatera bespilotnih letelica Prve brigade operativne namene ukrajinske vojske kod sela Gruzskoje, dok su još dva pogodila komandna mesta za upravljanje dronovima 105. brigade teritorijalne odbrane Oružanih snaga Ukrajine u oblasti Velike Pisarevke, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
U saopštenju se navodi da su napad na položaje ukrajinskih snaga izvele posade lovaca-bombardera Su-34.
Brutalan udar na Kijev! Zasuli ih balističkim raketama: "Sklonite se u skloništa!"
Kijev i nekoliko regiona Ukrajine ponovo su u ranim jutarnjim satima u petak stavljeni pod vazdušnu uzbunu, nakon što je Ratno vazduhoplovstvo Ukrajine upozorilo na pretnju od balističkih raketa iz severoistočnog pravca.
Gradska vojna uprava Kijeva pozvala je građane da preduzmu mere bezbednosti i odmah odu u skloništa.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Dronovi se obrušili na Moskvu i Krim! Ljudi slušali eksplozije satima, pogođena hemijska fabrika!
Rusija saopštila da je njena protivvazdušna odbrana tokom noći do petka presrela 660 ukrajinskih dronova, u jednom od najvećih napada bespilotnim letelicama od početka sukoba. Mete napada bili su Moskva, veliko hemijsko postrojenje u Tulskoj oblasti i Krim.
Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, dronovi su oboreni iznad više od deset regiona, uključujući Moskvu, Krim, Crno more i Azovsko more.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin izjavio je da je presretnuto najmanje 47 dronova koji su leteli ka ruskoj prestonici.
„Stručnjaci hitnih službi rade na mestima gde su pali ostaci dronova“, napisao je Sobjanjin na Telegramu, dodajući da za sada nema izveštaja o žrtvama niti o većoj materijalnoj šteti.
Ceo tekst mođete pročitati OVDE.
Rumunija podigla helikopter zbog ruskih napada dronovima blizu granice sa Ukrajinom
Rusija je jutros izvela novu seriju napada dronovima na civilne i infrastrukturne ciljeve u Ukrajini u blizini rečne granice sa Rumunijom, saopštilo je rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane.
Nakon detektovanja vazdušnih ciljeva oko 31 kilometar istočno od grada Sulina, rumunsko ratno vazduhoplovstvo je u 3.57 časova podiglo helikopter IAR 330 Puma radi praćenja situacije u vazdušnom prostoru, preneo je Ađerpres.
Nacionalni vojni komandni centar obavestio je Generalni inspektorat za vanredne situacije, koji je aktivirao mere upozorenja za stanovništvo na severu okruga Tulča.
Vazdušna uzbuna okončana je jutros u 4.23, a rumunske vlasti su saopštile da nije bilo neovlašćenih upada letelica u rumunski vazdušni prostor niti incidenata na teritoriji zemlje.
Rumunsko Ministarstvo odbrane je navelo da o razvoju situacije u realnom vremenu obaveštava savezničke strukture i da ostaje u stalnom kontaktu sa partnerima.
(Tanjug)
Na konferenciji o Ukrajini u Gdanjsku potpisano 160 sporazuma
Na Konferenciji o obnovi Ukrajine u Gdanjsku, potpisano je 160 sporazuma koji su vredni preko 10 milijardi evra i koji podrazumevaju nova partnerstva u odbrambenoj industriji i energetskom sektoru, izjavila je premijerka Ukrajine Julija Sviridenko.
"160 sporazuma koji su potpisani ove godine, vrednih preko 10 milijardi evra, rezultat su svakodnevnog rada predsednika Volodimira Zelenskog i celog ukrajinskog tima", rekla je Sviridenko u objavi na Telegramu, prenosi Ukrinform.
Ona je kazala da je "ovaj dan još jednom potvrdio, Ukrajina i Evropa imaju zajednički put, zajedničke vrednosti i zajedničku budućnost".
Kako je objavio Ukrinform, Evropska banka za obnovu i razvoj obezbediće 90 miliona evra za jačanje zaštite energetskog sistema i formiranje rezervi opreme u Ukrajini.
U Gdanjsku u Poljskoj u četvrtak je počela dvodnevna Međunarodna konferencija o obnovi Ukrajine, na kojoj učestvovujei delegacija ukrajinske vlade koju predvodi premijerka Julija Sviridenko.
(Tanjug)
Ukrajinske snage izvele su napade na više naftnih postrojenja u Rusiji, uključujući objekte u Krasnodarskoj Pokrajini i Ufi, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Zelenski je objavio i da je odobrio 40-dnevnu operaciju Službe bezbednosti Ukrajine kako bi izvršio pritisak na Rusiju da okonča rat.
U međuvremenu, ukrajinska premijerka Julija Sviridenko izjavila je da je njena zemlja primila prvu tranšu makrofinansijske pomoći Evropske unije u iznosu od 3,2 milijarde evra u okviru novog programa kredita za podršku, ukupne vrednosti 90 milijardi evra.
Nemački kancelar Fridrih Merc, istovremeno, pozvao je Rusiju da uđe u mirovne pregovore i zamrzne liniju fronta u Ukrajini, istakavši da Evropljani žele da učestvuju u razgovorima.
Sa druge strane, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Evropa, koja izdvaja sredstva za Ukrajinu da bi se nastavila borbena dejstva protiv Rusije, predstavlja glavnu prepreku miru.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, takođe, izjavio je da Rusija očekuje nastavak dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama o rešavanju sukoba u Ukrajini.
Za to vreme, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da će se "kvalitet rata" odmah promeniti ako Ukrajina u njega uvuče Belorusiju i dodao da će njegova zemlja uvek biti uz Rusiju.
Komentari (1)