UŽIVOPogođena još jedna ruska rafinerija! Pečurka dima prekrila nebo, Zelenski se sveti za Kijev

Najvažnije:

• U masovnom ruskom balističkom napadu na Kijev i Kijevsku oblast poginulo je 17 ljudi, a 44 je ranjeno, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
• Zelenski tvrdi da je Rusija ispalila 24 balističke rakete i ocenjuje da bi dodatni sistemi protivraketne odbrane spasli živote civila.
• Ukrajinski predsednik navodi da su zapadni partneri odbili da isporuče dodatne sisteme PVO, zvanično zbog sukoba na Bliskom istoku, ali smatra da postoje i politički razlozi kako bi Ukrajina bila "poslušnija".
• Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su pogođeni transportni, logistički i distributivni centri u Kijevu i Kijevskoj oblasti, kao i tri ukrajinska broda sa vojnim teretom u Crnom moru.
• Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je ruske napade i najavio dodatni pritisak na Moskvu kroz nove sankcije i nastavak vojne pomoći Ukrajini.
• Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je Makrona da, pod izgovorom pritiska na Rusiju, podstiče Kijev na terorističke napade na ruske civile.
• Vladimir Putin naredio je objedinjavanje svih logističkih službi Ministarstva odbrane u jedinstvenu komandu, na čijem će čelu biti Valerij Solodčuk.
• Putin je imenovao nove komandante grupacija "Centar" i "Istok" i doneo odluku o formiranju novog roda vojske, snaga bespilotnih sistema.

UŽIVO

SAD pojačale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom

Sjedinjene Američke Države ponovo su pojačale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, pišu mediji. "Saradnja SAD i Ukrajine u oblasti razmene obaveštajnih podataka vratila se na prethodni visok nivo", navodi se u tekstu.

Navodno, Oružane snage Ukrajine koriste dobijene informacije za izvođenje operacija na teritoriji Rusije.

Sjedinjene Države su u martu 2025. godine privremeno obustavile obaveštajnu pomoć Ukrajini, ali su potom postepeno obnovile tu saradnju. O tome je u decembru govorio američki državni sekretar Marko Rubio.

Pogođena ruska rafinerija

Odbrambene snage Ukrajine pogodile su ruska naftna postrojenja udaljena više od 1.300 kilometara od linije fronta. Na meti se našla i rafinerija „Bašnjeft-Novoil” u Ufi.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da je zabeležen pogodak u postrojenju „Slavnjeft-Janos” u Jaroslavlju, nakon čega je izbio požar.

Prema preliminarnim podacima, u Ufi su pogođeni kombinovano tehnološko postrojenje i postrojenje za katalitički reforming L-35-11/1000 u okviru kompleksa „Bašnjeft-Novoil”. I tamo je nakon napada izbio požar.

Uništeno 236 ruskih brodova iz "flote u senci"

Rusija objavila razmere razaranja u Kurskoj oblasti

Šteta koju su pripadnici Oružanih snaga Ukrajine naneli Kurskoj oblasti premašila je 504,9 milijardi rubalja, saopštila je zvanična predstavnica Istražnog komiteta Rusije Svetlana Petrenko.

Ona je navela da su, nakon razminiranja naselja u kojima su vođena borbena dejstva, istražioci sa stručnjacima obavili uviđaje na mestima incidenata. Do sada je pregledano 186 naseljenih mesta, a na osnovu ekspertiza utvrđeno je da ukupna materijalna šteta iznosi 504,9 milijardi rubalja.

Prema njenim rečima, oštećena su 53 objekta kulturnog nasleđa, među kojima su hram Svete Trojice u Sudži, lokalni zavičajni muzej, ansambl Crkve Hristovog rođenja, Dmitrijevska crkva i imanje Barjatinskih „Marjino“. Kako je navela, ovi objekti bili su izloženi artiljerijskim napadima, dejstvu višecevnih raketnih bacača i minobacača.

Istražioci su, kako je saopšteno, prikupili dokaze o teškim krivičnim delima u 25 naselja Kurske oblasti, uključujući Sudžu, Rusko Porečno, Malu Loknju i Kozačju Loknju.

U vezi sa upadom ukrajinskih snaga u Kursku oblast pokrenuto je 711 krivičnih postupaka, od čega se 706 odnosi na terorizam, dok je 87.400 ljudi priznato kao oštećeno. Više od 300 istraga je već okončano.

Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, ukrajinske snage su 6. avgusta 2024. godine ušle u Kursku oblast, a operacija oslobađanja regiona završena je 26. aprila 2025. godine.

Kijev „potpuno nezaštićen” od balističkih raketa

Ruska upotreba balističkih raketa bila je predvidljiva i ostvarila je stoprocentnu preciznost pogodaka, navodi naš vojni analitičar Majkl Klark.

Iako Kijev raspolaže nizom različitih sistema za presretanje raketa, nisu mogli „ništa da učine” povodom ovih napada – a neće moći ni u skorijoj budućnosti – zbog jednog ključnog problema, ističe on.

„Jedino sredstvo koje može u potpunosti i efikasno da obori balističke rakete jesu sistemi ’Patriot’.

„Oni poseduju te baterije, ali su im zalihe municije manje-više iscrpljene.”

Tri osobe poginule u ruskom napadu dronovima na Balakliju

Tri osobe poginule su u ruskom napadu bespilotnim letelicama na grad Balakliju u Harkovskoj oblasti, saopštila je danas Državna služba Ukrajine za vanredne situacije. Kako je navedeno, ruski dronovi tokom noći napali su stambeni deo grada, pri čemu su izbili požari u dve porodične kuće, dok je oštećeno i više susednih stambenih objekata, javlja Ukrinform.

Pripadnici službi za vanredne situacije ugasili su oba požara, a na mestu napada bile su angažovane sve nadležne hitne službe. Ukrajinska agencija Ukrinform podseća da su ruske snage i 5. avgusta izvele napad na Balakliju, nakon čega je deo grada ostao bez struje.

Zelenski: Manje PVO raketa može biti pokušaj da partneri Ukrajinu učine poslušnijom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi iza odluke da se Kijevu smanji isporuka antibalističkih raketa mogli stajati politički motivi, posebno želja da se Ukrajina učini poslušnijom. Zelenski je podsetio na informaciju objavljenu ranije danas da je od početka 2026. godine Ukrajina počela da dobija tri puta manje protivbalističkih raketa i potvrdio da su partneri Kijeva odbili da obezbede dodatne sisteme protivraketne odbrane.

"To je bilo povezano sa ratom, ili bi danas bilo fer reći, neprijateljstvima i ratovima na Bliskom istoku. Barem je to bio zvanični razlog koji smo dobili od naših partnera, pre svega Sjedinjenih Država, kao i od evropskih partnera", rekao je Zelenski tokom sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, preneo je Ukrinform.

Rubio i Miliband razgovarali o važnosti veće uloge Evrope u sopstvenoj bezbednosti

Američki državni sekretar Marko Rubio i britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband razgovarali su u Vašingtonu o tome koliko je značajno da Evropa preuzme veću ulogu u sopstvenoj bezbednosti, saopšteno je iz Stejt departmenta. Stejt department je naveo da su Rubio i Miliband potvrdili zajedničku posvećenost bezbednom prolazu komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz i naporima da Iran nikada ne uspe da razvije niti nabavi nuklearno oružje.

Portparol Stejt departmenta Tomi Pigo rekao je da su Rubio i Miliband na sastanku ponovili svoju zajedničku posvećenost sigurnom tranzitu kroz Ormuski moreuz i obezbeđivanju da Iran nikada ne razvije ili dobije nuklearno oružje. Miliband je tokom sastanka istakao i da je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ključno za smanjenje troškova života u Velikoj Britaniji, prenosi BBC.

BONUS VIDEO