Od potpunog zauzimanja Donbasa, preko izlaska na Dnjepar i povezivanja sa Pridnjestrovljem, pa sve do uspostavljanja kontrole nad čitavom Ukrajinom – svaki od četiri scenarija zahtevao bi ogromne ljudske, vojne i ekonomske resurse.

Prema dostupnim procenama, Rusija u zoni borbenih dejstava trenutno raspolaže grupacijom većom od 700.000 ljudi, dok njene ukupne oružane snage broje približno 2,5 miliona pripadnika.

Međutim, u tu brojku ulaze garnizoni širom zemlje, logističke i pozadinske službe, jedinice za podršku raketnim sistemima, avijacija, mornarica i centralni vojni aparat. Zbog toga ona ne pokazuje koliko bi vojnika zaista moglo da bude angažovano u velikim kopnenim operacijama.

Pinčuk polazi od starog vojnog pravila da teritoriju na kraju kontroliše pešadija. Savremena tehnologija može dramatično da utiče na borbe, ali nije uklonila potrebu za brojčanom i tehničkom nadmoći prilikom probijanja utvrđene odbrane.

Prvi scenario: Konačna bitka za Donbas

Prvi i najmanje zahtevan scenario predviđa potpuno zauzimanje Donbasa, uključujući Slavjansk, Kramatorsk, Družkovku i druga snažno utvrđena područja.

Za takvu operaciju, prema Pinčukovom proračunu, bila bi potrebna udarna grupacija od najmanje 450.000 do 600.000 vojnika.

Ukrajinske snage na tom prostoru procenjene su na približno 200.000 ljudi. Ipak, brojčana nadmoć ne bi bila dovoljna bez velikih količina artiljerije, oklopnih vozila i municije potrebne za probijanje duboko ešelonirane odbrane.

Drugi scenario: Prodor do Dnjepra

Daleko opasnija mogućnost bila bi uspostavljanje kontrole nad levom obalom Ukrajine sve do Dnjepra.

Takav scenario podrazumevao bi zauzimanje Harkova, Zaporožja i Dnjepra, pomeranje fronta duboko ka zapadu i stvaranje ogromne tampon-zone.

Za izvođenje ove operacije bilo bi potrebno između 800.000 i 1,2 miliona ljudi. Ruska avijacija i raketne snage morale bi masovno da se koriste kako bi presekle ukrajinske linije snabdevanja i izolovale područje borbi.

Najveći problem predstavljala bi logistika. Skladišta, saobraćajnice i pravci za dopremanje municije, goriva, hrane i opreme postali bi izuzetno izloženi neprijateljskim udarima.

Treći scenario: Sve do granica NATO-a

Najradikalniji scenario predviđa uspostavljanje kontrole nad čitavom teritorijom Ukrajine, sve do granica sa članicama NATO-a.

Za takav poduhvat bilo bi potrebno između dva i 2,5 miliona ljudi. Pored borbenih jedinica, morale bi da budu angažovane snage vojne policije, administrativni aparat i jedinice za kontrolu osvojene teritorije.

Prema normi od 20 pripadnika na 1.000 stanovnika, samo za kontrolu područja sa 20 miliona ljudi bilo bi potrebno približno 400.000 pripadnika.

Pinčuk smatra da ovakva operacija ne bi mogla da bude izvedena postojećim sastavom ruske vojske. Ona bi zahtevala višegodišnji prelazak ekonomije na potpuni ratni režim, masovno angažovanje rezervista i demografske i finansijske posledice koje je teško predvideti.

Četvrti scenario: Udar preko Odese

Četvrta mogućnost usmerena je ka jugu i podrazumeva izlazak ruske vojske do Pridnjestrovlja.

Pravac napredovanja vodio bi preko Hersona, Nikolajeva i Odese, sve do moldavske granice, čime bi bilo ostvareno teritorijalno povezivanje sa Pridnjestrovljem.

Za ovu operaciju bilo bi potrebno između 600.000 i 900.000 ljudi, uz snažnu pomorsku i desantnu komponentu.

Dugi i nezaštićeni bokovi predstavljali bi ogromnu opasnost za snabdevanje, dok operacija ne bi bila izvodljiva bez potpune dominacije na moru i u vazduhu.

Cena koja menja čitavu Rusiju

Proračun pokazuje dramatičnu razliku između resursa potrebnih za operaciju ograničenu na Donbas i onih koje bi zahtevali prodor do Dnjepra, izlazak na Pridnjestrovlje ili napredovanje do granica NATO-a.

Za svaki scenario iznad prvog, Rusija bi morala radikalno da promeni ekonomiju i sistem upravljanja, mobiliše stotine hiljada rezervista i angažuje dodatne industrijske, tehnološke i ljudske kapacitete.

To bi značilo prelazak zemlje na ratni režim i promenu životnog standarda stanovništva. Prema Pinčukovoj oceni, Moskva za sada pokušava da izbegne takav scenario i sačuva relativno uobičajen način života u zemlji.

Izvor: Webtribune