Zelenski je objavio snimak noćnog lansiranja rakete i kratko poručio:

"Ukrajinska taktička balistička raketa. FP-7. Prva borbena upotreba. Hvala na rezultatu. Sledeće - proizvodnja. Slava Ukrajini!"

Na direktno pitanje Kijev independenta šta je raketa pogodila, savetnik ukrajinskog predsednika za komunikacije dao je samo jedan odgovor:

„Ne govorimo.“

Prva borbena upotreba označava prelazak FP-7 iz faze razvoja i ispitivanja u stvarnu upotrebu, dok je sledeći problem za ukrajinsku vojnu industriju upravo ono što je Zelenski izdvojio - koliko brzo raketa može da počne da se proizvodi u velikim količinama.

Ukrajinski odgovor na ATACMS

FP-7 razvila je ukrajinska vojna kompanija „Fajer point“, osnovana 2022. godine, koja je poslednjih godina naglo proširila proizvodnju od dalekometnih dronova do krstarećih i balističkih raketa.

Prema podacima koje navodi kompanija, FP-7 ima domet do približno 250 kilometara, dostiže brzinu od oko 1.500 metara u sekundi i može da nosi bojevu glavu mase do 200 kilograma.

Raketa je zasnovana na konceptu sovjetskog protivvazdušnog presretača 48N6, koji koriste sistemi S-300 i S-400, ali je prilagođena za napade sa zemlje na ciljeve na zemlji i koristi savremeniju elektroniku i proizvodne tehnologije.

Suosnivač i glavni konstruktor „Fajer pointa“ Denis Štilerman ranije ju je direktno uporedio sa američkim taktičkim raketnim sistemom ATACMS.

- To će biti naš pandan ATACMS-u, verovatno čak i sa većom bojevom glavom, ali će koštati najmanje dvostruko manje - rekao je Štilerman.

On je još tada upozorio da sama proizvodnja nekoliko raketa nema veliki vojni značaj.

- Ako proizvodite dve ili tri balističke rakete mesečno, to nema nikakvog smisla. To neće uticati na stanje na frontu - rekao je Štilerman.

Upravo zato Zelenskijeva najava serijske proizvodnje predstavlja možda važniji deo cele priče od samog prvog lansiranja.

Šta FP-7 treba da gađa

Za razliku od ukrajinskih dalekometnih dronova i krstareće rakete FP-5 „Flamingo“, FP-7 nije prvenstveno namenjen udarima hiljadama kilometara unutar Rusije.

Njegov posao je bliži frontu.

Vojni analitičar Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju Nazarij Barčuk rekao je da je raketa projektovana za uništavanje komandnih mesta, štabova, skladišta oružja i municije, radara, sistema za elektronsko ratovanje, protivvazdušnih sistema, raketnih lansera, položaja sa kojih se lansiraju dronovi i vojnih aerodroma unutar njenog dometa.

Drugim rečima, FP-7 treba da omogući Oružanim snagama Ukrajine da brzo gađaju važne ciljeve iza linije fronta oružjem koje je mnogo brže i teže za presretanje od klasičnih bespilotnih letelica.

Direktorka „Fajer pointa“ Irina Tereh još 10. septembra najavila je da bi raketa trebalo da uđe u operativnu upotrebu „u roku od nekoliko nedelja“.

Kompanija je prethodno sprovela niz probnih lansiranja, a razvoj FP-7 i njegove znatno dalekometnije verzije FP-9 javno je predstavljen još 2025. godine.

FP-9 bi, prema planovima kompanije, trebalo da ima domet od oko 850 kilometara.

Od rakete za napad prave i presretač

„Fajer point“ istovremeno koristi FP-7 kao osnovu za potpuno drugačiji projekat.

U okviru evropskog programa „Freja“ razvija se FP-7.X, znatno brža verzija namenjena presretanju neprijateljskih balističkih raketa.

U projektu učestvuju kompanije iz više evropskih država, a „Fajer point“ je do avgusta imao dogovore sa 13 industrijskih partnera za radare, sisteme navođenja, komandnu opremu i druge komponente.

Norveški „Kongsberg“ radi na komandnom centru, dok se nemački „Dil defens“ pominje kao mogući dobavljač sistema za samonavođenje.

Cilj je ambiciozan: prvi uspešan pogodak balističke rakete planiran je za sredinu 2027. godine, dok „Fajer point“ želi da cena jednog presretača bude manja od milion evra.

To bi bilo višestruko jeftinije od raketa koje koristi američki sistem „Patriot“.

Ukrajina pokušava da ubrza razvoj sopstvene protivraketne odbrane upravo zbog manjka presretača „Patriot“. Donald Tramp je u julu najavio da će Vašington dozvoliti Ukrajini proizvodnju tih raketa po licenci, ali kasnije je rekao da konačna odluka još nije doneta, dok su američke kontrole osetljive vojne tehnologije i dalje jedna od glavnih prepreka.