Ovo leto je bilo katastrofalno za ukrajinsku ekonomiju. Nova taktika Rusije da život u Ukrajini učini nemogućim, posebno u velikim gradovima, dovela je do teških posledica po ukrajinsku ekonomiju.

Rusi su se prvo fokusirali na bombardovanje energetskog sistema, ciljajući trafostanice, elektrane i drugu ključnu infrastrukturu, ostavljajući mnoge bez vode i struje. Zatim su proširili kampanju na skladišta, brodove u Crnom moru, fabrike, luke i železnice, primoravajući preduzeća da se zatvore i otežavajući skladištenje i transport robe.

"Oni takođe ciljaju skladišta kako bi povećali psihološki pritisak, a blokiranjem izvoza žitarica maksimiziraju ekonomsku štetu“, rekao je za Financial Times Timur Samosudov, komandant Nacionalne garde zadužen za jedinicu protiv dronova.

Rusi su promenili strategiju i pojačali svoje udare dugog dometa. 

Umesto jedne, sada koriste mnogo dronova za napad na jednu metu. Ukrajinske crnomorske luke su tradicionalno bile srce njene ekonomije. Pre početka rata u Ukrajini, preko njih je prolazilo više od 90 odsto ukrajinskog izvoza žitarica, koji je iznosio 60 miliona tona godišnje. Sada su uglavnom neaktivne, osim nekoliko lučkih radnika koji koriste zatišje u borbama da sanira štetu.

Rojters upozorava da je Ukrajina izgubila oko trećine svojih kapaciteta za izvoz žitarica preko crnomorskih luka zbog ruskih napada.

Gubitak 8 milijardi dolara

Zbog ogromnih dodatnih troškova transporta žitarica kamionima, samo zanemarljive količine će stići do ostatka sveta kopnom. Ministar poljoprivrede Taras Visocki procenjuje za FT da će, ako luke ostanu zatvorene, Ukrajina izgubiti najmanje 8 milijardi dolara od juna ove do juna sledeće godine. To bi bilo 20 odsto ukupnih prihoda od izvoza ostvarenih prošle godine. Ovo se odnosi na prihode od izvoza poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, ministar ekonomije Aleksandar Kravčenko rekao je Rojtersu da je zbog blokade crnomorskih luka ove godine ugroženo čak 40 milijardi dolara ukrajinskih izvoznih prihoda.

Zastoj je ozbiljniji nego 2022. godine, kada je Crno more bilo praktično potpuno zatvoreno. Tada je, međutim, nakon što je ruska flota pretrpela značajne gubitke, Moskva pristala na Crnomorsku žitnu inicijativu pod pokroviteljstvom UN, koja je ponovo otvorila more za komercijalni saobraćaj. Godinu dana kasnije, Rusija je napustila sporazum, ali su ukrajinske luke uspele da nastave sa radom do jula ove godine, iako sa smanjenim intenzitetom.

Ključna razlika

Ključna razlika između 2022. i danas, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, jeste to što se Rusija tada uglavnom oslanjala na morske mine za blokadu i nije imala dronove. Sada dronovi napadaju brodove i na prilazima rečnim lukama. Poslednjih nedelja povećani su napadi na vozove koji prevoze dve najvažnije i najvrednije izvozne robe: gvozdenu rudu i žito. Vlasnici luka, kao i poljoprivrednici, ostaju bez novca i plaše se da će morati da otpuštaju radnike.

„Rusi pokušavaju da pobede u ratu napadima iza linija fronta. Ciljaju živote civila kako bi nas naterali da se predamo ostavljajući nas bez grejanja, vode ili posla“, rekao je za FT Šota Hadžisvili, vlasnik terminala u ukrajinskoj luci.

Lošija prognoza

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u novom izveštaju, objavljenom u septembru, snizila prognozu rasta ukrajinskog BDP-a za 2026. godinu sa 2,2 na 1,5 odsto, navodeći kao glavne razloge intenziviranje ruskih napada na fabrike, energetsku infrastrukturu i crnomorske luke. Banka je takođe snizila procenu za 2027. godinu, sa 4 na 2,5 odsto. Tokom ovih skoro pet godina borbe, Ukrajina je uspela da održi neku vrstu finansijske stabilnosti zahvaljujući podršci zapadnih partnera, dobivši skoro 200 milijardi dolara fiskalne pomoći. Ali sada je isplata milijardi evra stranih kredita odložena zbog neusvajanja zakona, uključujući poreske reforme, i antikorupcijske propise koje zahtevaju zapadni saveznici.

Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, vladi će biti potrebno 52 milijarde dolara spoljnog finansiranja da bi zadovoljila svoje potrebe u narednoj godini, dok je trenutno obezbeđeno samo 20 milijardi dolara. Sjedinjene Države i Evropa su do sada pomagale Kijevu da pokrije svoje budžetske potrebe putem grantova i kredita. Ali Vašington je značajno smanjio svoju podršku Ukrajini pod Trampovom administracijom.

Istovremeno, Evropa je povećala svoju vojnu podršku, a Nemačka je postala najveći pojedinačni vojni donator Ukrajini. Berlin je poslednjih godina naglo povećao svoje izdatke za oružje, posebno za protivvazdušnu odbranu, dronove i drugo oružje. Prema podacima Kilskog instituta, Nemačka je do 2026. godine izdvojila skoro 24 milijarde evra za vojnu pomoć Ukrajini. Kancelar Fridrih Merc je takođe tokom nedavne posete Kijevu predstavio novi paket podrške za Ukrajinu, koji uključuje milijardu evra vojne pomoći i oko 350 miliona evra za rekonstrukciju energetskog sektora.