U napadima na Kijev i druge delove zemlje oštećeno je više velikih centara, pojedini operateri privremeno su prestali da rade, a problemi sa internetom pogodili su oko 100.000 domaćinstava, piše Dojče vele.

Udari na ovu infrastrukturu intenzivirani su početkom septembra, a najteži napadi izvedeni su 23. i 24. septembra. Pogođeni su objekti internet operatera Pavutina, UTELS, Kjivstar, Domonet, Kievnet i Faust, kao i centri kompanija MiroHost i Cityhost, koje pružaju usluge čuvanja podataka i rada internet stranica.

Posle napada privremeno je prekinut signal pojedinih televizijskih kanala, uključujući njihovo emitovanje preko interneta, dok su probleme prijavili i korisnici kablovskih operatera. Kompanija Crazy Network saopštila je da je raketa pogodila njen centralni čvor za razmenu internet saobraćaja, zbog čega su bez veze ostali korisnici u Kijevu, Vinici i Hmeljničkoj oblasti.

Rusi više ne gađaju samo energetiku, već i same servere

Za razliku od ranijih godina, kada su glavne opasnosti za ukrajinske računarske centre predstavljali hakerski napadi i prekidi snabdevanja strujom, sada su direktno ugrožene zgrade u kojima se nalazi digitalna oprema.

U ovim objektima smešteni su serveri, sistemi za skladištenje podataka i mrežna oprema preko koje funkcionišu internet portali, elektronsko bankarstvo, državni registri, telefonija, poslovni informacioni sistemi i različite usluge u oblaku.

Njihovo uništavanje zato može da prekine rad mnogo većeg broja servisa nego što bi se na prvi pogled zaključilo iz nestanka interneta u pojedinim naseljima.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiha optužio je Moskvu da napadima pokušava da prekine protok informacija, uključujući i upozorenja stanovništvu na dolazak ruskih raketa i dronova.

Prema njegovim rečima, ruska vojska pokušava da poremeti svakodnevni život u Ukrajini napadima na infrastrukturu koja je neophodna za rad komunikacionih sistema.

Ukrajinski stručnjaci tvrde da Rusija ne može potpuno da ugasi internet

Uprkos ozbiljnim oštećenjima, ukrajinski telekomunikacioni stručnjaci smatraju da potpuno isključivanje zemlje sa interneta nije realno zbog načina na koji je izgrađena njena mreža.

Stručnjak za telekomunikacije Aleksandar Gluščenko objašnjava da Ukrajina ima nekoliko hiljada internet operatera, koji koriste različite mreže, komunikacione pravce i međunarodne veze.

Za razliku od centralizovanih sistema, u kojima prekid jednog velikog čvora može da izazove probleme na ogromnom području, ukrajinsko tržište razvijalo se kroz veliki broj manjih kompanija.

Stanovnici pojedinih stambenih zgrada mogu da biraju između desetak operatera, pa uništavanje opreme jedne kompanije ne znači automatski da će svi korisnici u tom području ostati bez interneta.

Gluščenko ipak priznaje da fizičko uništavanje servera i komunikacionih čvorova može da prekine rad pojedinih mreža sve dok oštećena oprema ne bude popravljena ili zamenjena.

Sličnu ocenu izneo je i poslanik Vrhovne rade Aleksandar Fedijenko, član parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne službe.

On tvrdi da će ukrajinski operateri reorganizovati infrastrukturu i aktivirati rezervne lokacije, zbog čega Rusija neće uspeti da potpuno prekine internet komunikacije u zemlji.

Savetnik ukrajinskog predsednika za razvoj odbrambenih tehnologija Sergej Beskrestnov smatra da ruski napadi imaju i psihološki cilj.

Prema njegovoj oceni, Moskva pokušava da izazove strah od potpunog prekida komunikacija, kao što je ranije, kako tvrdi, nastojala da izazove zabrinutost zbog mogućeg nestanka hrane i goriva.

Uništen veliki centar u Kijevu, ali 95 odsto korisnika nastavilo da radi

Jedan od najtežih udara pretrpela je kompanija MiroHost, čiji je centar za obradu podataka u Kijevu praktično uništen.

Njen osnivač Aleksandar Olšanski, koji rukovodi i kompanijom Internet Invest, priznao je da je objekat izgubio funkciju, ali da je većina korisnika nastavila da koristi usluge bez većih problema.

Razlog je to što su serveri i podaci najvećeg dela klijenata ranije premešteni ili kopirani u računarske centre u Poljskoj i Češkoj.

- Oko 95 odsto klijenata nije pogođeno jer koriste kapacitete u Poljskoj i Češkoj - rekao je Olšanski za RBK Ukrajina.

Od ukupno 20.000 do 25.000 korisnika, ozbiljnije probleme imalo je približno 150 onih koji nisu prebacili svoje sisteme na rezervne servere, nisu napravili dodatne kopije ili nisu uspeli da aktiviraju zaštitnu infrastrukturu.

Ovakav sistem omogućava da se, čak i kada je fizički server uništen, sačuvani podaci učitaju na drugoj lokaciji. Kompanije koriste i velike međunarodne servise za čuvanje podataka, uključujući Gugl i Amazon.

Gluščenko objašnjava da fizičko uništavanje servera ne mora da znači i gubitak informacija, jer se isti podaci mogu istovremeno nalaziti u nekoliko računarskih centara u različitim državama.