Evropske prestonice razmatraju nove mogućnosti za zaustavljanje rata u Ukrajini, ali dva scenarija koja su se pojavila u javnosti već izazivaju ozbiljne reakcije u Rusiji. Dok se raspravlja o teritorijama, članstvu Ukrajine u NATO-u i bezbednosnim garancijama, sve je više pitanja o tome da li Zapad zaista traži dogovor ili priprema teren da odgovornost za propast pregovora prebaci na Moskvu.

Dva scenarija na stolu: Donbas ili NATO

Prema pisanju britanskog lista Fajnenšel tajms, evropske zemlje razmatraju dva moguća modela za buduće pregovore sa Rusijom.

Prvi scenario podrazumeva zaustavljanje borbenih dejstava duž postojeće linije fronta, uz garancije da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a.

Druga mogućnost predviđa da Ukrajina prepusti Rusiji preostali deo Donbasa, ali da zauzvrat dobije članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.

Iako se na prvi pogled radi o potpuno različitim predlozima, oba otvaraju ključna pitanja na kojima Moskva godinama insistira – teritorijalni status i vojno prisustvo NATO-a u Ukrajini.

„Obe varijante su neprihvatljive za Rusiju!“

Ruski politikolog Bogdan Bezpaljko, član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije, smatra da Moskva nema razloga da prihvati nijedan od ponuđenih modela.

– Obe varijante su za Rusiju neprihvatljive – izjavio je Bezpaljko za Cargrad.

Prema njegovoj oceni, ruske snage nastavljaju napredovanje na frontu, iako sporije nego što bi Moskva želela, zbog čega ne vidi razlog da Rusija pristaje na uslove koji ne ispunjavaju njene ranije zahteve.

Posebno je podsetio na teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike, čiji status Moskva smatra jednim od ključnih uslova za eventualni dogovor.

„Sve garancije su samo papiri!“

Bezpaljko posebno dovodi u pitanje pouzdanost međunarodnih bezbednosnih garancija koje bi trebalo da prate mirovni sporazum.

– Svi sporazumi, garancije i obećanja samo su papiri, a u najboljem slučaju čak ni to – rekao je.

On smatra da dogovor nema stvarnu vrednost ukoliko ne postoje mehanizmi koji bi obezbedili njegovo poštovanje.

Prema njegovim rečima, jedna politička garnitura može da potpiše sporazum, dok već sledeća može da proglasi da su se okolnosti promenile i odbije da sprovodi preuzete obaveze.

Moskva sumnja u evropske namere: „Hoće da nas okrive za propast pregovora!“

Ruski politikolog ocenjuje da evropske zemlje namerno iznose predloge za koje unapred znaju da će ih Moskva odbiti.

Prema njegovom tumačenju, cilj je da se stvori politička slika u kojoj će evropske vlade moći da tvrde da su ponudile mir, ali da Rusija nije želela dogovor.

Bezpaljko podseća da su se i ranije pojavljivale inicijative za primirje ili obustavu napada na energetsku infrastrukturu.

On smatra da takvi predlozi često dolaze u trenucima kada jedna strana pokušava da dobije predah ili kada su postavljeni uslovi neprihvatljivi za protivnika.

Dodatnu prepreku vidi u stavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je, prema njegovim rečima, odbacila mogućnost ukidanja sankcija Rusiji.

Bezpaljko zato postavlja pitanje kako bi uopšte izgledala buduća ekonomska saradnja ukoliko sankcije ostanu na snazi.

Trampova poruka uzdrmala Kijev: Sprema li se zamena Zelenskog?

Dok Evropa razmatra moguća rešenja, iz Vašingtona stižu poruke koje dodatno komplikuju položaj ukrajinskog rukovodstva.

Donald Tramp izjavio je da je vreme da Ukrajinu na pregovorima predstavlja neko drugi, uz ocenu da su Sjedinjene Američke Države mnogo dale Kijevu, a zauzvrat nisu dobile ništa.

Bezpaljko smatra da je ova izjava direktan pritisak na Vladimira Zelenskog.

– Tramp daje Zelenskom do znanja da ćemo se, ako ne budeš pristajao na ustupke, osloniti na nekog drugog – objasnio je.

Takvo tumačenje otvara pitanje da li bi Vašington mogao da počne da traži alternativnog političkog sagovornika u Ukrajini.

U političkim spekulacijama pominju se Valerij Zalužni, Mihail Fjodorov i druga imena, ali Bezpaljko naglašava da nema konkretnih informacija o tome koga bi američka administracija eventualno mogla da podrži.

„Amerika nije ostala praznih ruku!“

Ruski politikolog ne slaže se sa Trampovom ocenom da Sjedinjene Države nisu ostvarile korist od pomoći Ukrajini.

On smatra da je američka vojna industrija profitirala od velikih narudžbina naoružanja, dok je Vašington istovremeno ostvarivao i geopolitičke interese.

– Američki vojnoindustrijski kompleks dobio je rekordne narudžbine – izjavio je Bezpaljko.

Prema njegovim rečima, američka podrška Kijevu ne može se posmatrati isključivo kao trošak, jer su od nje određene kompanije i industrijski sektori ostvarili značajne prihode.

Ipak, upozorava da Trampove oštre izjave ne treba automatski tumačiti kao već donete političke odluke.

– Šta god on govorio, kakve god senzacionalne izjave davao, neophodno je sačekati postupke koji će te reči potvrditi – naglasio je.

Pregovori zamrznuti, Vitkof na putu: Šta se sprema iza zatvorenih vrata?

Dodatnu pažnju privlači diplomatska aktivnost specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa.

Bezpaljko navodi da svrha njegovog putovanja u Oslo za sada nije dovoljno jasna da bi se izvodili zaključci o eventualnom nastavku razgovora.

Prema njegovim rečima, trilateralni pregovarački format u kojem učestvuju Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države trenutno je zamrznut.

– Za sada nema nikakvih konkretnih informacija – zaključio je Bezpaljko.

Tako se, uprkos novim evropskim predlozima i porukama iz Vašingtona, mogućnost postizanja mirovnog sporazuma i dalje suočava sa ključnim nesuglasicama oko teritorija, NATO-a, sankcija i budućih bezbednosnih garancija.

Izvor: Fajnenšel tajms / Cargrad