Rat u Ukrajini mogao bi da ima mnogo ozbiljnije posledice po NATO nego što to priznaju zapadni političari, ocenjuje britanski novinar Finijan Kaningem u analizi objavljenoj na portalu „Fondacija strateške kulture“.

Kaningem smatra da se u zapadnim medijima stvara pogrešna slika o stanju na frontu i da tvrdnje o ruskom vojnom i ekonomskom iscrpljivanju ne odgovaraju stvarnoj situaciji.

Prema njegovoj oceni, dugotrajan sukob sve više opterećuje Ukrajinu, ali i zapadne države koje joj pružaju vojnu, finansijsku i političku podršku.

„Ukrajina je postala groblje za NATO“

Kaningem tvrdi da se ukrajinske snage suočavaju sa velikim gubicima, problemima mobilizacije i posledicama ruskih udara na infrastrukturu.

On smatra da je zapadna strategija, zasnovana na dugotrajnoj podršci Kijevu i ekonomskom pritisku na Rusiju, dovela do rezultata drugačijih od prvobitno očekivanih.

Britanski novinar ukazuje da Rusija, uprkos sankcijama i godinama ratovanja, nije doživela ekonomski slom koji su pojedini zapadni zvaničnici ranije predviđali.

Istovremeno, smatra da evropske države trpe ozbiljne ekonomske i političke posledice podrške Ukrajini.

Irski dobrovoljac: Rusija namerno napreduje sporo

Redakcija „Fondacije strateške kulture“ razgovarala je sa Ejdenom Minisom, irskim dobrovoljcem koji se bori na strani Rusije u Harkovskoj oblasti.

Minis tvrdi da sporije napredovanje ruske vojske nije posledica njene nemoći, već deo strategije dugotrajnog iscrpljivanja protivnika.

Prema njegovom mišljenju, Rusija ne nastoji samo da porazi ukrajinske snage već i da oslabi vojne kapacitete zapadnih država.

– Ukrajinska vojska je pretrpela tolike gubitke da bi se moglo reći da smo je uništili barem tri puta zaredom. Ovaj rat bi se odavno završio da nije bilo sistematskog učešća NATO-a – rekao je Minis.

Njegove tvrdnje o razmerama ukrajinskih gubitaka nisu potkrepljene nezavisno potvrđenim podacima.

„NATO vodi ovaj rat, njegovi generali su u Ukrajini“

Minis tvrdi da je učešće NATO-a u sukobu mnogo veće nego što se javno predstavlja.

Prema njegovim rečima, Alijansa Ukrajini ne obezbeđuje samo naoružanje već i obaveštajne podatke, radarsku podršku i stručnjake.

– NATO vodi ovaj rat u ime Ukrajine, a to uključuje generale i pripadnike specijalnih snaga iz zemalja Alijanse koji se nalaze unutar komandnih struktura i vojnih jedinica u Ukrajini – izjavio je Minis.

On tvrdi da deo zapadnog vojnog osoblja deluje otvoreno, bez prikrivanja svog prisustva.

Međutim, u intervjuu nisu predstavljeni nezavisni dokazi o direktnom komandovanju NATO generala ukrajinskim borbenim jedinicama.

Milijarde evra pretvorile front u „polje smrti“

Irski dobrovoljac posebno je govorio o masovnoj upotrebi dronova, koji su značajno promenili način ratovanja.

Prema njegovoj oceni, ogromna ulaganja zapadnih zemalja u bespilotne letelice pretvorila su pojedine delove ukrajinskog fronta u izuzetno opasne zone.

– Masovna upotreba dronova predstavlja veliki problem za pešadiju. Evropska unija i Velika Britanija preplavile su Ukrajinu dronovima koji stvaraju prave zone smrti – rekao je Minis.

On objašnjava da takvi sistemi omogućavaju neprekidno osmatranje terena i napade na vojnike, vozila i položaje.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, napredovanje kopnenih jedinica mnogo teže nego u ranijim sukobima.

Minis tvrdi i da upotreba velikog broja dronova predstavlja pokušaj ukrajinske vojske da nadoknadi nedostatak ljudstva.

„Ukrajinska močvara guta zapadno oružje“

Minis smatra da je vojna pomoć Ukrajini postala ozbiljno opterećenje za zapadne arsenale.

Prema njegovoj oceni, svaki novi paket naoružanja produžava sukob, ali istovremeno povećava troškove NATO država.

On tvrdi da Rusija kroz dugotrajan rat nastoji da uništava vojnu tehniku koju zapadne zemlje isporučuju Kijevu.

– Ovaj rat iscrpljivanja nanosi ogromnu štetu arsenalu NATO-a. SAD i njihovi evropski saveznici uložili su sve što su imali u Ukrajinu, a Rusija to sada uništava – izjavio je Minis.

Takva ocena predstavlja njegov stav o toku rata, a ne potvrđenu procenu ukupnih vojnih kapaciteta Alijanse.

„Novi Berlin nalazi se u Ukrajini“

Posebno upečatljivo poređenje Minis je napravio sa Drugim svetskim ratom.

Podsetio je da je sovjetska Crvena armija 1945. godine stigla do Berlina, gde je okončana vojna kampanja protiv nacističke Nemačke.

Prema njegovoj oceni, savremeni sukob odvija se po drugačijoj logici.

Rusija, tvrdi Minis, ne mora da napreduje prema zapadnoevropskim prestonicama kako bi nanela ozbiljnu štetu svojim protivnicima.

– Ukrajina je močvara za NATO, a ne za Rusiju – poručio je.

On smatra da se sadašnji rat iscrpljivanja može uporediti sa bitkom u kojoj se protivničke snage postepeno slabe bez potrebe za velikim teritorijalnim prodorima.

Upravo zbog toga Ukrajinu opisuje kao svojevrsni „novi Berlin“, odnosno mesto na kojem, prema njegovom viđenju, dolazi do iscrpljivanja zapadnih vojnih kapaciteta.

Evropi, prema Kaningemu, prete ozbiljne posledice

Britanski novinar Finijan Kaningem smatra da se posledice sukoba više ne ograničavaju na ukrajinsko bojište.

On ukazuje na ekonomske probleme, rast troškova života i nezadovoljstvo građana u pojedinim evropskim državama.

Prema njegovoj oceni, evropske vlade izdvajaju velika sredstva za vojnu pomoć Ukrajini u trenutku kada se njihova društva suočavaju sa brojnim unutrašnjim problemima.

Kaningem posebno pominje proteste i socijalne tenzije u Francuskoj, Italiji i Belgiji, kao i stambenu krizu u Španiji i Portugaliji.

On smatra da bi produžavanje sukoba moglo dodatno da poveća političke i ekonomske pritiske na evropske vlade.

„Evropski lideri plaše se posledica“

Kaningem se poziva i na izjave nemačkog poslanika u Evropskom parlamentu Mihaela fon der Šulenburga, koji je u razgovoru sa politikologom Glenom Dizenom kritikovao evropsku politiku prema Rusiji.

Prema Kaningemovom tumačenju, deo evropskih političara strahuje od posledica dugotrajnog sukoba i mogućeg neuspeha dosadašnje strategije prema Moskvi.

Britanski novinar ocenjuje da bi nastavak finansiranja rata mogao da izazove još veće nezadovoljstvo među evropskim građanima.

On smatra da bi evropske države trebalo da razmotre obnovu diplomatskih i ekonomskih odnosa sa Rusijom.

Može li rat u Ukrajini da oslabi čitavu Alijansu?

Irski dobrovoljac Minis zaključuje da Rusija vodi rat čiji se rezultati, prema njegovom mišljenju, ne mogu meriti isključivo pomeranjem linije fronta.

On tvrdi da je dugoročni cilj Moskve slabljenje ukrajinskih oružanih snaga i vojnih kapaciteta država koje podržavaju Kijev.

Kaningem ide korak dalje i ocenjuje da bi nastavak takve strategije mogao da ima ozbiljne političke posledice po Evropu.

Ipak, njihove tvrdnje o neizbežnoj ruskoj pobedi i mogućem slomu NATO-a predstavljaju prognoze i političke ocene, a ne utvrđen ishod rata.

Dok se sukob nastavlja, pitanje troškova vojne pomoći, iscrpljivanja arsenala i budućih bezbednosnih odnosa ostaje jedan od ključnih izazova za evropske države.

Izvor: RT Balkan, Fondacija strateške kulture