Rat između Rusije i Ukrajine mogao bi da se pretvori u dugotrajan sukob bez konačnog političkog rešenja, čak i ukoliko intenzivne borbe budu zaustavljene.

Takvu prognozu izneo je Andrej Pinčuk, ruski pukovnik u rezervi, doktor političkih nauka i nekadašnji rukovodilac Ministarstva državne bezbednosti samoproglašene Donjecke Narodne Republike.

U analizi za ruski Cargrad, Pinčuk je ocenio da vreme postaje jedan od najvažnijih faktora rata i da će konačan ishod sve manje zavisiti od pojedinačnih pobeda na frontu, a sve više od ekonomske, vojne i društvene izdržljivosti sukobljenih strana.

Prema njegovom mišljenju, Rusija bi morala da prilagodi svoju strategiju činjenici da se rat neće završiti brzo.

Ruski pukovnik: Još najmanje četiri godine sukoba

Pinčuk smatra da bi sukob mogao da traje najmanje još četiri godine, dok bi konačno rešavanje njegovih političkih i bezbednosnih posledica moglo da potraje znatno duže.

On predviđa da će tokom narednih godinu do dve dana rat ostati pre svega borba iscrpljivanja.

U tom periodu obe strane nastaviće da troše ljudske i materijalne rezerve, dok će Rusija i države NATO-a pokušavati da povećaju proizvodnju naoružanja i vojne opreme.

Prema njegovoj proceni, prednost neće nužno imati strana koja u određenom trenutku ostvari najveći teritorijalni dobitak, već ona koja uspe da duže održava svoje vojne i ekonomske kapacitete.

Zbog toga Pinčuk smatra da bi veliki i rizični prodori mogli da ustupe mesto sporijim operacijama, usmerenim na postepeno slabljenje protivnika.

Između 2028. i 2032. godine moguć potpuno drugačiji scenario

Jedan od najvažnijih delova njegove analize odnosi se na period između 2028. i 2032. godine.

Pinčuk smatra da bi tada rat mogao da pređe u pozicionu fazu, nalik dugotrajnim sukobima na Korejskom poluostrvu ili Kipru.

U tom slučaju intenzitet borbenih dejstava mogao bi značajno da se smanji, ali bez potpisivanja sveobuhvatnog mirovnog sporazuma.

To bi značilo da bi sukob ostao politički nerešen, dok bi vojno prisustvo i bezbednosne tenzije nastavili da opterećuju region.

Prema Pinčukovom tumačenju, takvo stanje moglo bi da odgovara dugoročnom prilagođavanju ruskog državnog i ekonomskog sistema ratnim okolnostima.

Ipak, reč je o njegovoj prognozi, a ne o potvrđenom planu Moskve.

Godina 2027. mogla bi da bude prekretnica za Kijev

Ruski analitičar posebno izdvaja 2027. godinu kao potencijalno veoma težak period za Ukrajinu.

Prema njegovom mišljenju, dotadašnje iscrpljivanje ljudstva i vojnih resursa moglo bi da dovede do ozbiljnog pritiska na ukrajinske odbrambene kapacitete.

Međutim, Pinčuk upozorava da taj scenario zavisi od količine zapadne vojne pomoći.

Ukoliko Kijev dobije dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, naoružanje i druge oblike podrške, trenutak ozbiljnijeg iscrpljivanja mogao bi da bude odložen čak i za period posle 2029. godine.

To znači da se sukob, prema njegovoj proceni, može produžiti znatno duže nego što se trenutno očekuje.

Ni Rusija neće moći neograničeno da izdržava rat

Iako smatra da vreme može da bude prednost Moskve, Pinčuk upozorava da ruski ekonomski resursi nisu neiscrpni.

Prema podacima koje je izneo, prihodi Rusije od prodaje nafte i gasa u prvom kvartalu 2026. godine smanjeni su za 45 odsto.

On ukazuje na posledice zapadnih sankcija, smanjene prihode od izvoza energenata i ukrajinske napade bespilotnim letelicama na rusku energetsku infrastrukturu.

Posebno je upozorio na smanjivanje rezervi ruskog Fonda nacionalnog blagostanja, kao i na probleme sa prihodima od izvoza sirovina.

Prema njegovoj proceni, bez značajnijih ekonomskih promena Rusija bi tokom druge polovine ili krajem 2027. godine mogla da se suoči sa stagnacijom.

To bi dodatno otežalo održavanje sadašnjeg intenziteta vojnih operacija.

Rat iscrpljuje i stanovništvo

Pinčuk smatra da dugotrajan sukob ne predstavlja samo vojni i ekonomski izazov već i ozbiljan društveni problem.

Kako rat traje, raste zamor stanovništva, dok se državne institucije suočavaju sa sve većim pritiskom da opravdaju troškove i posledice sukoba.

Prema njegovoj oceni, sposobnost države da kontroliše nezadovoljstvo stanovništva mogla bi da postane jedan od presudnih faktora.

Kao tri instrumenta za održavanje unutrašnje stabilnosti naveo je propagandu, socijalne garancije i represivni aparat.

On očekuje da će njihova uloga u narednim godinama dodatno rasti.

Konačan mir tek posle velikog svetskog preuređenja?

Ruski pukovnik smatra da trajno rešavanje sukoba u Ukrajini neće zavisiti isključivo od dogovora Moskve i Kijeva.

Prema njegovoj proceni, biće potrebne znatno šire promene u međunarodnim odnosima, uključujući preraspodelu ekonomske moći, stvaranje novih saveza i promenu postojećeg svetskog finansijskog sistema.

Pinčuk pominje i mogućnost svojevrsne „Jalte 2“, odnosno novog međunarodnog dogovora kojim bi velike sile definisale budući bezbednosni poredak.

On smatra da bi takav sporazum mogao da nastane tek nakon završetka većih političkih i ekonomskih promena.

Do tada bi, prema njegovoj prognozi, sukob mogao da ostane nerešen čak i ukoliko dođe do dugotrajnog prekida vatre.

Da li će se rat uopšte završiti do 2032. godine?

Pinčukova analiza ne predviđa konkretan datum završetka rata.

Naprotiv, njegova osnovna procena jeste da bi naredne godine mogle da donesu promenu oblika sukoba, a ne njegov definitivni kraj.

Prema tom scenariju, intenzivne borbe mogle bi postepeno da ustupe mesto dugotrajnom vojnom i političkom nadmetanju.

Takav razvoj događaja ostavio bi otvorena pitanja teritorija, bezbednosnih garancija i budućih odnosa Rusije, Ukrajine i zapadnih zemalja.

Ipak, ova predviđanja predstavljaju stav jednog ruskog vojnog analitičara. Njihovo ostvarenje zavisi od brojnih faktora, uključujući stanje na frontu, ekonomsku situaciju i eventualne diplomatske pregovore.

Izvor: WebTribune / Cargrad