Ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da osvoji što više ukrajinske teritorije, ali bi jedna od mogućnosti za obustavu borbi mogla da bude uspostavljanje primirja duž sadašnje linije fronta, izjavio je bivši specijalni izaslanik američkog predsednika, general Kit Kelog u intervjuu za emisiju „Removska intervju”.

Odgovarajući na pitanje kakav sporazum Putin zapravo želi, Kelog je rekao da ruski predsednik očigledno želi da dobije sve.

„Na početku je želeo da zauzme celu Ukrajinu, a zatim četiri oblasti, ne računajući već okupirani Krim. To je ono što želi”, naveo je američki general.

Kelog je, međutim, postavio pitanje pod kojim uslovima bi strane mogle da se dogovore o prekidu neprijateljstava.

„Pitanje je kakav bi na kraju mogao da bude sporazum. Kako doći do prekida vatre na sadašnjim položajima?”, rekao je on.

Kao jednu od mogućnosti predložio je humanitarni pristup uspostavljanju primirja.

„Možda bi trebalo primeniti model koji je prva dama SAD koristila u Oleškama. Mislim na to da se iz humanitarnih razloga počne sa uspostavljanjem primirja duž linije dodira, po uzoru na demilitarizovanu zonu”, objasnio je Kelog.

On je izrazio i oprezni optimizam u pogledu mogućnosti okončanja rata posle poslednje runde trilateralnih pregovora Ukrajine, SAD i Rusije u Abu Dabiju. Prema njegovoj oceni, pozitivan ishod je moguć jer su u pregovarački proces konačno uključeni ljudi koji imaju ovlašćenja da donose odluke i zainteresovani su za pronalaženje kompromisa.

Kremlj vraća stare ultimatume o NATO-u

Moskva ponovo iznosi zahteve koje je Zapadu uputila još pre početka sukoba u Ukrajini. Posle susreta sa specijalnim izaslanicima SAD Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Putin nije pokazao spremnost da odustane od svojih ultimatuma.

Kremlj, između ostalog, insistira na preispitivanju evropskog bezbednosnog poretka i vraća se predlozima iz decembra 2021. godine. Tada je Rusija zahtevala obustavu širenja NATO-a, sprečavanje pristupanja Ukrajine i Gruzije Alijansi i ograničavanje vojnog prisustva NATO-a u centralnoj i istočnoj Evropi.

Putinov savetnik Jurij Ušakov takođe je nagovestio mogućnost postavljanja novih zahteva. Kako je primetio dopisnik Bi-Bi-Sija Stiv Rozenberg, u Moskvi već smatraju diplomatskim uspehom to što je pitanje evropske bezbednosti ponovo postalo deo pregovora o okončanju rata u Ukrajini.

Sibiha o Putinovim planovima

Šef ukrajinske diplomatije Andrij Sibiha ismejao je Putinovu želju da preispita evropski bezbednosni poredak po ugledu na Jaltinsku konferenciju iz 1945. godine.

„U svojim snovima on sebe vidi u Jalti 1945. godine. Problem je u tome što za predloge takvih razmera najpre treba pobediti u svetskom ratu”, izjavio je Sibiha, podsećajući da Rusija još nije uspela da u potpunosti zauzme ni Malu Tokmačku u Zaporoškoj oblasti.

On je takođe naveo da su gubici ruske vojske, prema podacima koje je izneo, premašili 1,6 miliona poginulih i ranjenih.

Prema oceni ukrajinskog ministra, jedini realan predmet pregovora sa Rusijom jeste pravedan prekid vatre duž linije fronta, a ne prekrajanje Evrope.

Najnovije vesti o frontu u Ukrajini možete pratiti u našem BLOGU UŽIVO.