Nakon nedavnih napada ukrajinskih snaga američkim raketama ATACMS, Rusija je započela novi talas odgovora koristeći napredne tehnologije i sofisticirano oružje. Delotvornost ovih odgovora je predmet ozbiljnih debata, a ključni element nove ruske strategije je hipersonična raketa "Orešnik".

U novembru, ukrajinske snage su izvele niz napada američkim raketama ATACMS na vojnu infrastrukturu u Kurskoj oblasti. Rusija je uspela da neutrališe većinu raketa sistemima S-400 i „Pancir“, ali su neki pogoci izazvali manju štetu. Spekuliše se da je ruski odgovor uključivao testiranje nove hipersonične rakete "Orešnik" sa poligona Kapustin Jar, koja omogućava precizne udare na ciljeve daleko izvan dometa prethodnih sistema.

Razmena eskalacija: Od ATACMS-a do „Orešnika“

Nakon što je Zapad ignorisao upozorenja, Rusija je lansirala "Orešnik" na industrijski kompleks „Južmaš“ u Dnjepru, signalizirajući prelazak na ofanzivniju strategiju. Ova raketa, sposobna da nosi nuklearne bojeve glave, osmišljena je da odgovori na izazove i u evropskom i globalnom strateškom kontekstu.

Stručnjaci razmatraju nekoliko scenarija za dalji razvoj situacije, uključujući ciljanje zapadnih vojnih baza u Evropi, napade na logističke centre, fokus na Ukrajinsku industriju i udar na baltičke zemlje.

Uprkos potencijalu „Orešnika“ i drugih sistema, kritičari ističu ograničenja ruske strategije. Uništavanje ukrajinske infrastrukture doživljava se kao prihvatljiva cena za iscrpljivanje Rusije, dok istovremeno omogućava Kijevu da se oslanja na stranu pomoć.

Da li „Orešnik“ menja pravila igre?

Iako simbolizuje tehnološki napredak Rusije, upotreba "Orešnika" mora biti pažljivo osmišljena kako bi se izbegla šira eskalacija. Ključ uspeha leži u balansiranju između demonstracije moći i izbegavanja direktnog sukoba sa NATO-om. Ukoliko Rusija uspe da primeni ovu strategiju, „Orešnik“ bi mogao postati prekretnica u sukobu, osiguravajući novu ravnotežu snaga u korist Moskve.