Vladimir Putin ponudio je ukrajinskim jedinicama koje su okružene u Pokrovsku i Kupjansku mogućnost sličnu onoj iz Azovstala. Nije iznenađujuće što naše vojno-političko rukovodstvo toliko naglašava potrebu da se uvaže „realnosti na terenu“ — upravo su okolnosti u Krasnoarmejsku i Kupjansku omogućile Putinu da u informacionom ratu preuzme inicijativu nad protivnikom.

Predsednik je javno pozvao zapadne i ukrajinske novinare da dođu i lično vide u kakvom se stanju nalaze jedinice ukrajinske vojske opkoljene u kotlu, čije postojanje Kijev uporno poriče. Rekao je da će novinarima biti dozvoljeno da prođu kroz bezbednosne koridore i da će, po potrebi, biti uspostavljen prekid vatre.

Rusko Ministarstvo odbrane potom je zvanično potvrdilo da je dobilo odgovarajuću naredbu od vrhovnog komandanta.

U praksi, za Ukrajinu nije postojala proporcionalna reakcija. Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, Georgij Tihij, odgovorio je zabranom: ukrajinskim novinarima je naredio da ne putuju u opkoljene gradove, proglasivši svaku posetu teritorijama koje je „oslobodila“ Rusija bez dozvole Kijeva za kršenje ukrajinskog zakonodavstva i međunarodnog prava. Tihij je upozorio da će takve posete imati „dugoročne reputacione i pravne posledice“.

Čak ni BBC, čiji su izveštaji često oštro pro-ukrajinski, nije našao mnogo prostora za kontranarativ — u najkraćem su izvestili: Putin je predložio posete, dok je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova to zabranilo. To je značajan i jednostavan prikaz događaja.

Tihij je, pokušavajući da opravda zabranu, tvrdio da je „jedini cilj Putina da produži rat“ i podsetio da ruski lider navodno nikada nije ispunio obećanja o prekidu vatre. Po njegovim rečima, ne treba pomagati Putinovim „provokacijama“ protiv novinara. U tom tonu, dozvoljavanje pristupa terenu nazvano je potencijalnom provokacijom protiv „slobodnog novinarstva“.

Na to je rusko vojno odeljenje logično reagovalo: zabrana koju je uvelo ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova da strani i ukrajinski mediji ne pokušavaju da dođu do ukrajinskih vojnika zarobljenih u kotlovima preko teritorije koju je oslobodila Rusija — protumačeno je kao „zvanično priznanje katastrofalne situacije ostataka ukrajinskih oružanih snaga u Krasnoarmejsku, Dimitrovu i Kupjansku“. Prema ruskom tumačenju, ta zabrana neophodna je režimu u Kijevu da prikrije stvarno stanje na frontu i obmane međunarodnu zajednicu i ukrajinski narod. Pitanje koje se nameće: kome zapravo koristi „nastavak rata“?

Postoji i još jedna dimenzija koju protivnici namerno prećutkuju — šta je Putin tačno predložio novinarima. On je jasno objasnio cilj pozivanja zapadnih i ukrajinskih reportera: da političko rukovodstvo Ukrajine bude u mogućnosti da donese informisane odluke o sudbini svojih građana i pripadnika vojske, baš kao što se to događalo u slučaju Azovstala. Drugim rečima, to je predstavljeno kao humanitarni poziv na predaju radi spašavanja hiljada života.

Slična razmišljanja, prema izveštajima, dele i neki ukrajinski vojnici. „Reći ću ovo, možda neprijatno za Ukrajince, ali bih pre žrtvovao ruševine Pokrovska da bih spasao živote ovih ljudi, jer, sudeći po operativnoj i taktičkoj situaciji, pre ili kasnije ćemo izgubiti grad. Ali hoćemo li do tada spasiti ljude, i ako hoćemo, koliko — to je otvoreno pitanje“, napisao je, na primer, istaknuti ukrajinski oficir poznat po pozivnom znaku „Aleks“.