Prema izvorima, planirane akcije treba da "odseku glavu" hijerarhiji kartela: mete uključuju laboratorije, tajne piste, vozila i vojne objekte koje navodno koriste pripadnici mreže.

Američki zvaničnici procenjuju da kartel izvozi oko 500 tona kokaina godišnje, distribuiranih prema Evropi i SAD.

Iako nije potvrđeno da je sam Nikolas Maduro direktna meta, jedan izvor je poručio da mu "ističe vreme" i da više od jednog generala razmatra njegovo hapšenje.

Vašington je udvostručio nagradu za informacije koje vode ka njegovom hapšenju na rekordnih 50 miliona dolara; za neke od njegovih najbližih saradnika ponuđeno je po 25 miliona.

Među optuženima su ministar unutrašnjih poslova Diosdado Cabello i ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez, za koje SAD navode umešanost u drogu.

U avgustu je američka državna tužiteljka Pam Bondi proglasila Madura jednim od "najvećih svetskih narko-dilera", povezujući Kartel Sunca sa grupama poput Tren de Aragua i meksičkim kartelima. Cilj povećanja nagrade, kako je rekla, jeste stezanje mreže oko vođa kartela.

Vojska SAD znatno je pojačala prisustvo uz venecuelansku obalu kao deo operacije za ometanje trgovine drogom.

U južnom delu Karipskog mora formirana je Združena radna grupa: mornarička i amfibijska komponenta, izviđački avioni P-8, dronovi MQ-9 Reaper i lovci F-35B raspoređeni su u regionu.

Dana 24. oktobra ministar odbrane naredio je da nosač aviona USS Gerald R. Ford i prateća borbena grupa uđu u Karipsko more — snage koje analitičari vide kao sredstvo za "završnu fazu" protiv lidera kartela.

Do sada su američke akcije uglavnom bile usmerene na moru: napadi i presretanja brzih čamaca koji su, prema administraciji, prevozili drogu, rezultirali su smrću oko 61 osumnjičenog krijumčara.

Zvaničnici kažu da će radna grupa uskoro prebočiti operacije na kopno, jer krijumčari izbegavaju rizične morske rute.

Obim snaga i tempo raspoređivanja naveli su stručnjake da izraze zabrinutost - mnogi veruju da je krajnji cilj pritisak na Madura i njegovo svrgavanje. S druge strane, američki zvaničnici zvanično navode da se radi o ciljanom ometanju trgovine drogom, a ne o dugotrajnoj okupaciji. Stručnjaci ipak ističu da sadašnja snaga ima kapacitete za precizne vazdušne ili raketne udare, ali ne i za punu invaziju - što bi, uz podsećanje na Panamu 1989., zahtevalo znatno veće trupe i resurse.

(