General Ratko Mladić preminuo je danas u Hagu u 84. godini.
Frontmen grupe „Leksington”, Bojan Vasković, ispričao je svojevremeno kako je zajedno sa majkom i sestrom uhapšen zbog sumnje da su njih troje skrivali Ratka Mladića.
Bojan Vasković je u tom trenutku imao 17 godina i kako je rekao, proveo je dva meseca u samici.
- Dešava se taj period hapšenja, gde smo kao porodica, a pogotovo sestra i ja bili kolateralna šteta. Mene su teretili dok sam imao 17 godina, proveo sam dva meseca u samici, majka 8 meseci i sestra isto dva i po meseca, dok otac ostaje sam. Samo zato što je majka radila u birou Republike Srpske kod Jovana Đoga, koga su teretirili za skrivanje Ratka Mladića. Zamisli ja sa 17 godina nemam ni pojma ko je on, a kamoli da ga skrivam - rekao je Bojan i dodao:
- Hapse sestru i mene da bi ucenili majku da nešto kaže. Posle 11 godina pravda je pobedila, mi smo svi oslobođeni i istina je izašla na videlo, hvala Bogu. Majka je u to vreme dobijala preteće poruke različitih sadržaja. Dok smo sestra i ja bili u zatvoru, tamo su stvarno svi bili dobri prema nama, jer su znali da smo tu na pravdi Boga. U zatvoru sam zapalio prvu cigaru. To je bila agonija, jer nisam znao ni zašto sam tu, nisam znao ni kako su mi sestra, majka, otac, tek posle 15 dana sam čuo kad je došao advokat u posetu - prisetio se pevač ranije za "Telegraf".
"Bežali smo kroz jednu šumu"
Pevač se tada prisetio rata tokom devedestih godina, kao i svog rodnog grada, koji ne bi nikada napustio da njegova porodica i on nisu bili prinuđeni.
- Imali smo stan u mestu Dobrinje i tu smo živeli godinu, dve pre rata, a imali smo kuću u drugom delu grada i niko nije verovao kako će stvarno doći do tog rata. Otišli smo jedan dan kod babe i dede da ih tamo obiđemo i to veče su stavljali barikade i mi nismo mogli da se vratimo u stan - započeo je pevač.
- Bio je vojni čas, ali su se tada svi zajedno čuvali i muslimani i Srbi. Kroz neko vreme desio se iznenadni napad i mi smo tada bežali i povlačili se kroz jednu šumu. Pucalo se, to je bio konvoj ljudi koji se povlačio, ljudi su ginuli od granata, metaka, gazili smo preko mrtvih bukvalno u tom povlačenju. Tata mi je ispričao da sam mu tad prvi put rekao: "Tata, ja se bojim". U tom povlačenju smo se čak tata i ja izgubili, ja sam ostao sa komšijama i rodbinom, a on je pokušavao da povede babu i dedu, nažalost bezuspešno - prisećao se Vasković.
BONUS VIDEO
Komentari (0)