Proslavljeni pisac i bivši političar britanske Konzervativne stranke, Džefri Arčer, preminuo je „iznenada i mirno“ u svom domu, saopštio je RTS, njegova izdavačka kuća „Harper Kolins“ je potvrdila odlazak velikana. 

Tokom osamdeset šest godina života bio je skandalmaher torijevaca, ali i autor bestselera, koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka.

Iza njega ostaje neizbrisiv opus trideset jednog romana, petnaest knjiga za decu, sedam kratkih priča, tri drame, ali i isto toliko zatvorskih dnevnika.

Njegova dela prodata su u oko tri stotine dvadeset miliona primeraka.

Samo njegov najtiražniji roman Kain i Avelj razgrabljen je u preko trideset četiri miliona primeraka.

 

Otac prevarant, majka novinarka

Džefri Arčer rođen je u severnom Londonu usred neprekidnog nacističkog bombardovanja 1940. godine.

Još kao beba seli se na daleki zapad Engleske, daleko od vojnih sukoba, u idilični Samerset.

Njegova porodica kupuje kuću u mestašcu Veston-super-Mare čija je vlasnica bila majka nezaboravnog Montipajtonovca Džona Kliza.

Tako beba Džefri nasleđuje sobu godinu dana starijeg dečaka, koji će izrasti u jednog od najvećih britanskih komičara.

Džefrijev otac Vilijam bio je bigamista i prevarant.

Kada se Džefri rodio, Vilijam je imao čak šezdeset četiri godine, a za njim su bile decenije suđenja, kaucija i uslovnih kazni, pre svega zbog lažnog predstavljanja i prevara na londonskoj berzi.

Video-snimak: Rojters
Nesumnjivo je da je Vilijam Arčer poslužio kao inspiracija za neke likove Džefrijevih romana, ali i za „najsmelije“ poteze njegove političke karijere.

video

Sa druge strane, njegova majka Lola podarila mu je talent za pisanje.

U vreme kada su žene u Britaniji, koje su sopstvenim radom održale privredu tokom Drugog svetskog rata dok su muškarci bili na frontovima širom sveta, vraćene u kuhinju i ulogu domaćice, Lola je pisala kolumnu za lokalni list Veston merkjuri.

Zbog njenih opisa Džefrijevih dečačkih avantura, on je bio žestoko maltretiran u lokalnoj školi Velington.

Kasnije će tvrditi da je pohađao prestižni Velington koledž u prebogatom Berkširu.

Put u Oksford

Džefri Arčer završio je samo dva razreda gimnazije što je u to vreme bilo potpuno normalno za budućeg činovnika ili malog privrednika, ali ne iza budućeg političara vlade Margaret Tačer.

Proveo je oko sedam godina na vojnoj i policijskoj obuci i kao nastavnik fizičke kulture.

Sa dvadeset tri godine upisuje jednogodišnji postdiplomski kurs iz pedagogije na Univerzitetu u Oksfordu.

Kasnije se šuškalo, mada to nikada nije dokazano, da je Džefri Arčer mesto na prestižnom univerzitetu obezbedio lažnim prepisima nepostojeće velike mature i još manje stvarne diplome jednog od američkog univerziteta.

Džefri će se na Brasnouz koledžu zadržati čak tri godine.

Postaće predsednik Atletskog kluba Oksfordskog Univerziteta.

I dan danas je drugi najbrži sprinter u istoriji Oksforda pošto je sto metara pretrčao za 10,6 sekundi.

Da bi izbegao bankrotstvo, Arčer se okreće pisanju. Sopstvena iskustva sa investicionom prevarom pretače u svoj prvi roman „Ni penija više, ni penija manje“.


Pet godina kasnije – 1979. godine, izaći će i njegov najslavniji roman Kain i Avelj.

Uslediće književna karijera, koja je Džefriju Arčeru donela svetsku i nepomućenu slavu.

Povratak politici

Međutim, isto se ne bi moglo reći za njegovu političku karijeru.

Pošto je bio izuzetno popularan među članstvom Konzervativne stranke, Arčer je 1985. godine postavljen za njenog potpredsednika na zahtev same Margaret Tačer.

Međutim, samo godinu dana kasnije tabloid News of the World objavljuje da je platio dve hiljade funti prostitutki Moniki Kohlan.

Ti napisi ga koštaju položaja u stranci.

Ultra-levo orijentisani list Dejli star odlazi i korak dalje i tvrdi da je Arčer platio Kohlan u zamenu za seks.

Arčer uzvraća sudskom tužbom i dobija odštetu od pola miliona funti pošto uspeva da ubedi sud da je novac dao „iz filantropskih pobuda“.

Tokom Prvog Zalivskog rata, Arčer organizuje veliku humanitarnu akciju pomoći Kurdima u severnom Iraku.

Samo prihod od koncerta, koji je okupio zvezde poput Roda Stjuarta, Stinga, Pola Sajmona i Glorije Estefan, iznosio je tri miliona funti.

Arčer je za Kurde ukupno sakupio preko pedeset sedam miliona funti.

Iako je kasnije bilo tvrdnji da je Arčer u prihod svoje humanitarne organizacije ubrojao i budžete različitih vladinih programa pomoći, ta inicijativa 1992. godine donosi Džefriju Arčeru doživotno mesto u Domu lordova.

Poslednji put je viđen u javnosti dan pre nego što je preminuo – potpisivao je kopije Adama i Eve i proveo dan sa obožavaocima u pozorištu Lester skver.

Sa suprugom Meri je prošle godine, uz sve uspone i padove, proslavio šezdeset godina braka.

Za sobom, osim književnih dela, ostavlja dva sina i petoro unučadi.