Golman Saša Stamenković i pevačica Silvija Nedeljković nedavno su dobili blizance posle 17 godina borbe za potomstvo.
Saša je sada otvorio dušu o prinovi u porodici i otkrio kakav je osećaj bio kada je prvi put uzeo sina i ćerku u naručje.
- Hvala vam puno na čestitkama, Silvija je dobro i mislim da je to najbitnije, kad je mama dobro i deca će biti dobro. Trenutno su kod kuće u Beogradu, a ja sam zbog prirode svog posla morao da se vratim za Čačak. Sad je pauza, ali ja nisam imao prava, imao sam prava samo jedan dan da provedem s njima. Nisam imao prava da duže odsustvujem, morao sam da treniram s obzirom na to da imam godina koliko imam i ne smem sebi da dozvolim taj luksuz da propuštam treninge, jer želim još dugo da trajem - priča on i dodaje:
- Neverovatan osećaj, nikad se brže nisam "zaljubio". Ja sam zaljubljive prirode, ali se nikad brže nisam zaljubio u svom životu, nego kad sam prvi put ugledao njih. Inače se plašim da uzimam bebe u ruke, sa starijom decom svi u mom okruženju znaju da pravim haos. Mlađu decu izbegavam da uzimam u ruke, ali kad sam video svoju decu prvi put, uzeo sam ih odmah u ruke i prvo što sam uradio je to da sam ih presvukao. Na moju veliku sreću, doživeo sam to da su me deca upiškila, tako da sam im odmah imao tu sreću.
Progovorio je i o dugogodišnjoj borbi za potomstvo, otkrivši da su u jednom momentu pomišljali da odustanu, ali da mu je od svega uvek bio bitniji mir njegove supruge.
- Mi retko kad pričamo o ovim stvarima kod kuće, znam da je njena odluka bila da ovo bude poslednji put da probamo i toliko stvari ima i nelogičnosti, da sam joj rekao da ne mora ni taj poslednji put da ide, što se mene tiče, da ja nikada ne bih odustao od nas i da je nikad ne bih ostavio, da bi proveli ceo život zajedno. Meni je najbitniji mir u kući, a ne da li ću sutradan imati dece s njom, ona mi je nekako najbitnija. Tačnije, ja sam bio u Turskoj na pripremama, ona je otišla za Solun i tako se namestilo da me zove u tom trenutku s obzirom na to da su se dve jajne ćelije oplodile, da li da vrati jednu i da ima za još jedan pokušaj eventualno ako se predomisli, ja nisam mogao da se javim na telefon jer sam bio na treningu i odlučila je da vrati dve. Rekao sam malopre u neformalnom razgovoru da kući mi ne pričamo o tim stvarima, da ona ima svoj način molitve, ja imam svoj način. Nikad nismo pričali na tu temu, ona se molila da dobije blizance, ja sam se takođe molio i to se desilo - otkrio je Saša za Telegraf.
Stamenković se prisetio kako se godinama u manastirima molio za druge parove koji se bore za potomstvo, verujući da će Bog prepoznati njegovu dobru nameru.
- Gde god da sam bio, da li je to Prag, Beograd, u Leskovcu mislim da je prvi doktor Stojković doneo ili, kako se već kaže, iz Amerike tu veštačku oplodnju. Gde god sam bio molilo sam se za te ljude da oni dobiju decu, ako ćemo mi ili oni, da oni dobiju decu jer ja mogu da se nosim s tim, a nisam bio siguran da li i ti ljudi mogu da podnesu taj teret koji im je Bog dao, pošto svi znamo da živimo u vremenu kada je ta neka materijalna situacija mnogo bitna, a ja nisam znao da li oni dolaze poslednji put i da li imaju sredstava za to. Ja sam znao da mogu da podnesem i da nikad ne dobijem decu i često sam dolazi sa Silvijom u sukob, kao da mi nije dovoljno stalo za moje, nego da sam posvećen drugim ljudima, a ja sam u dubini svoje duše znao da Bog prepoznaje dobru nameru i da će biti zbog toga nagrađen jednog dana, što se sada i desilo.
Golman je potom istakao koliko je zahvalan svojoj supruzi, koja se radi porodice odrekla i karijere.
- Prezahvalan sam Silviji, to mi je uvek na prvom mestu. I u situaciji kada je otišla na porođaj, prvo da kažem - u jednu ruku sam srećan što se porodila, u drugu mi je žao, jer nisam video lepšu trudnicu od Silvije. Uživao sam tih 9 meseci da je gledam. Sa druge strane, drago mi je što su deca došla na svet. Mislim da mi je Bog dao više nego što sam zaslužio - da me nagradi sa dvoje divne dece, dva anđela, ali najveći dar koji sam mogao da dobijem od Boga je upravo supruga Silvija. Najbitnije je sa kim imaš decu, a ne koliko.
- Imao sam tu sreću ili nesreću da brzo dođem do materijalnih stvari. I sama Biblija kaže na tu temu da je mudrost ovog svega ludost pred Bogom. Mene su roditelji i okolina učili da treba da igram fudbal, da dođem u situaciju da što pre rešim egzistenciju, međutim mene to ništa nije usrećilo. Silvija zna, kada sam bio u piku svoje forme i kad sam zarađivao velike količine novca, dolazio sam kući i ostavljao to, a nikad nisam prebrojao, jer sam video da me to nije usrećilo. Ovo što mi se trenutno dešava je sreća.
"Nikad je ne bi ostavio i da mi nije rodila decu"
Osvrnuo se i na pritisak okoline i pitanja o potomstvu koje su trpeli punih 17 godina.
- Trpeli smo pritiske i Silvija i ja. Kod kuće nas dvoje nismo pričali o tome, ali ja sam znao da je nikada ne bih ostavio i da mi nije rodila decu. U nekom intervjuu sam ja jedva zadržao suze jer smo isto pričali o nekim stvarima, a da nikad pre toga kod kuće u naša četiri zida nismo razgovarali o tome. Trpeli smo velike osude. Razumem sve te ljude, razumem i naš deo porodice, gde Silvija kaže da je razmišljala da me pusti da ja nastavim dalje, ali ja to sigurno ne bih nikada uradio. To bi za mene izgledalo kao da sam je stavio u tom nekom biloškom satu gde ona ima 42 godine, plus hormome koje poseduje, to bi izgledalo kao da sam je stavio na čamac i pustio je da samo plovi niz vodu.
- S obzirom da se porodila na carski rez, insistirala je, to mi je bilo fascinantno, imali smo dogovor koliko god da je... najbitnije je za ženu da ima nekog svog u okruženju. Ima jedan manastir u Srbiji koji mnogo volim, a tako se nekako namešta da su svi ženski manastiri moji omiljeni, i kada se ona porađala, ja sam otišao za Koporin da prisustvujem molitvama i da se molim taj dan za nju i za decu da joj bude što lakše jer znam da je ona insistirala da se porodi prirodno, a s obzirom da su blizanci i da je ona u tim godinama, ja sam znao da je to preteško i gotovo nemoguće.
(Alo/Telegraf)
BONUS VIDEO
Komentari (0)