Pevač Nikola Rokvić otvorio je dušu o teškim periodima u životu, porodici i veri, te je tom prilikom da ga je ona uvek vodila.
Kako je naglasio, zbog jake vere nikada nije gubio nadu.
- Pa kako ne. Apsolutno mi je vera najveći, oslonac, jer čovek bez vere, jednostavno jako je teško da shvati neke stvari i da živi uopšte. Tako da, jeste, bilo je teških trenutaka, ali kroz veru i kroz tu spoznaju, ti shvatiš da je to tako moralo da bude i da možda neke stvari koje bih nekako prihvatio kao jako teške, ti u veri i u toj ljubavi i u tim teškim trenucima dobiješ uvid da i to možda baš i nije tako dramatično i da nije tako loše, već da uvek ima ta vera i nada koja daje jednu ljubav, mir i uopšte nadu za budućnost. - priča Nikola.
On se dotakao i oca Marinka i njegove borbe sa opakom bolešću. Na pitanje koliko se osećao nemoćno kada nije mogao da mu pomogne, odgovorio je:
- Pa, mislim da svako ko je prošao kroz neke teške situacije, da li bolest najbližih, je prošao kroz to, jednostavno nemoć. Mi smo od starta znali da tu nema pomoći, jednostavno kakva je dijagnoza bila, ali čovek se bori, uvek nada poslednja umire, i boriš se do kraja. I stvarno smo se onako godinu, godinu dana herojski borili i nismo odustajali. Ali naravno, kad dođe taj neki trenutak gde si sve dao i shvatiš da više nema pomoći, jednostavno nekada treba znati pustiti čoveka da ode. To su ti neki trenuci koji su teški za porodicu, ali to je jednostavno život. Ali eto, za nas hrišćane je to jedna stvar koju svi čekamo i živimo za taj dan i trenutak, i ako si uspeo u svom životu, a pogotovo kroz bolest, ako sagledamo tom jednom širom slikom. Bolest može da bude nekom i blagoslov, da imaš neko vreme dato koje neke stvari možeš da uradiš, da sagledaš iz drugog ugla. Jer mi kad smo zdravi, kad smo puni snage, mi smo silni, i onda ne vidimo neke stvari, činimo neke stvari koje možda i nisu toliko na spasenje naše duše. A u bolesti ti čovek nekako ipak sagleda svoj život ceo i može nekako da namesti sve te neke stvari kako treba. Tako da, ovaj, jednostavno u tim nekim teškim trenucima, naravno po ljudskoj prirodi bude teško, ali ti onda Gospod, ako si na tom putu, da tu jednu utehu i saznanje da ipak tu nije kraj.
Nikola se dotakao i supruge Bojane i istakao da je žena stub porodice.
- Jeste, žena je stub porodice i nekako, naravno, ipak majka je majka i prvenstveno zato što je i kad dođe dete na svet, u tim nekim prvim, prvom periodu je majka najbitnija, ali to ne znači da i otac ne treba da bude konstantno prisutan u životu dece. Ovaj, tako da sam ja veoma zahvalan Bogu što imam Bojanu koja je nekako iz svojih nekih snova i svog života i želje za i Holivudom i tim, pre toga i naravno manekenstvom i svim tim stvarima, uspela sebe da izmesti i vrati u jednu primarnu ulogu, a to je majčinstvo i roditeljstvo - priča on i ističe da nema recept za srećan brak:
- Nema recepta, jednostavno, ili jesi ili nisi. E sad, naravno, ima ta prvo, ajde, zaljubljenost, pa onda prođe ta zaljubljenost, pa onda ljudi, e, onda odmah naiđu na prvoj prepreci i onda se ljudi razilaze. Mislim, mnogo tu treba da se i istrpi i da se ima, ovaj, kompromisa i za ljubav se treba boriti. Do ljubavi se dolazi. Ljubav nije jedna stvar koja je, u stvari, ljudi misle zaljubljenost, pa sad više nema ljubavi. Ne, ljubav, kad se dođe do ljubavi, onda ljubav nikad ne prestaje. Tako da, ja sam nekako spoznao možda da u mnogim stvarima treba živeti za tu drugu osobu, ne za sebe, nego već nekako živeti da usrećiš tog nekog drugog, naravno, sad ne u nekom negativnom smislu, ali ako su dvoje ljudi našli, ako su nekih normalnih razmišljanja, mislim da je poenta da žive jedno za drugo. I kad je onda ta simbioza se napravi, onda se ide napred. I veliki problem je mnogo parova, ja znam muško-ženskih odnosa, ljudi se bore jedno protiv drugog. Žive zajedno, bore se konstantno.
"Upoznao sam brata kada sam imao 13 godina"
Rokvić je progovorio i o polubratu Dariu.
- Dario je naša velika ljubav i naš brat koga volimo beskrajno. On je tako jedan divan i dobar čovek i onako izgleda onako krupan. Kada smo bili skorije u Kanadi, pa moji muzičari, kad su ga videli- uplašiš se koliki je onako deluje krupno, a onda kad ga upoznaš i s prvom reči, on je toliko blag i dobar čovek i stvarno smo radosni i zahvalni što imamo takvog brata i što je naša krv i što smo, eto, uz pomoć roditelja uspeli da sve te neke klišee koje bi nas možda vodili u nekom drugom smeru odstranili i mnogo se volimo. Bili smo tamo i upoznali smo i Darijevu majku i ona je jako divna žena koja je, eto, uspela da svojim snagama tako lepo vaspita sina. Meni kažu on ti je polubrat, ne, mi smo braća - ispričao je pevač i otkrio da je njegova majka Slavica bila glavni razlog što su sa bratom na okupu:
- Da, da, pa jeste, tu sam zahvalan mojoj majci koja je stvarno odigrala veliku ulogu i koja je prihvatila sve to i jednostavno dete je dete, ne možeš ti sad tu, to su opet, ako stavljamo neke stvari pod tepih ili ako neke stvari ne složimo prioritete u životu. Prioritet je to dete koje jeste tvoje dete i šta sad, ovaj, i onda kroz razgovore i s nama, pošto, eto, mi smo saznali, ne znam koliko sam godina imao, možda 12, 13 godina za Darija, on je znao ceo život za nas. I prvi pu kad smo se upoznali, kad je on došao, tad je krenulo naše prvenstveno kao drugarstvo, a onda smo se toliko zavoleli da je to sada neraskidiva ljubav.
(Alo/Blic)
BONUS VIDEO
Komentari (0)