Pred veliki koncert „Ljubav traži heroje“, koji će 11. novembra održati u MTS dvorani, Zorana Pavić je za naš portal govorila o ljubavi, životnim iskušenjima, hrabrosti i granicama preko kojih nikada nije želela da pređe.
U iskrenom razgovoru otkrila nam je zašto ne pristaje na polovične odnose, zbog čega privatni život čuva daleko od očiju javnosti, ali i koliko joj znače ljudi sa kojima godinama gradi svoju karijeru. Bez zadrške Zorana je govorila o usponima i padovima, pravim vrednostima i ljubavi kao snazi koja, kako veruje, može da zaleči i najdublje rane.
Koncert u MTS dvorani se bliži, da li euforija raste ili je već prisutna? Naziv nosi „Ljubav traži heroje“. Šta produkcijski i konceptualno ovaj nastup donosi novo na scenu, s obzirom na to da nastupate sa orkestrom?
- Nekako sam postavila stvari u svom životu tako da se, uslovno rečeno, takmičim sama sa sobom. Trudim se da sve sledeće što radim bude korak napred, ako je moguće. Zahvalna sam što imam zaista divne saradnike i prijatelje koji daju sve od sebe, da se izrazim sportskom terminologijom, ostavljaju srce na terenu. Tu je Ognjen Topalović, koji je zadužen za moj vizuelni pečat, usklađen sa mojom ličnošću. Tu je i bjuti tim, kao i orkestar, odnosno bend sa kojim dugo sarađujem i sa kojim smo uradili mnogo lepih stvari. Pored toga, tu su i dva hora. Jedan je hor Arhangel, a drugi nam stiže iz Gračanice, „Carski glasovi“. Često odlazim na Kosovo i moram da kažem da su to zaista vanserijski glasovi. Zamislili smo koncert kroz četiri segmenta, koji će predstavljati četiri potpuno različite ličnosti. One koji budu sa nama 11. novembra u MTS dvorani provešćemo kroz svojevrstan vremeplov, kroz različite epohe. I kada je reč o vizuelnom momentu, neko ko bi nas posmatrao sa strane mogao bi da pomisli da su u pitanju četiri potpuno različite osobe.
Da li ste i Vi na neki način podstaknuti ovom novom erom koncerata? Pre pet godina gotovo da se niko nije usuđivao da organizuje koncerte u većim i manjim dvoranama. Da li je sve to kod Vas probudilo razmišljanje: „Pa što ne bih i ja uradila isto?“
- Ne, kod mene to nikada nije bilo prisutno. Nisam razmišljala u smislu: "neko nešto radi, pa ću i ja". Ako meni moja duša i moj organizam kažu: „E, ovo sada treba“, ja samo sledim svoje instinkte. Moj osećaj iz stomaka mi je rekao da ovaj koncert treba da se dogodi.
Ko je od izvođača koji su trenutno u tom koncertnom hajpu, po Vašem mišljenju, zaista zasluženo tu?
- Možda ću vas malo iznenaditi odgovorom, jer znam da se, kada se pominju imena, ona izdvoje i odmah dobiju neku svoju priču, što privuče pažnju. Mislim da je najbolji primer nešto što je institucija za sva vremena, Yu grupa. Oni bi mogli da uđu u Ginisovu knjigu rekorda, jer traju više od 50 godina, a samo nekoliko bendova u svetu može da se pohvali takvom dugovečnošću. Oni su naši. Ne bave se tim stvarima, nisu prisutni u tabloidima i nisu im potrebni skandali. Jednostavno izađu, sviraju i pomeraju granice. To je nešto što poštujem iz duše.
Da li postoji određeni period života koji biste izdvojili kao svoj pad, a da ovaj koncert, u kontrastu s tim, posmatramo kao uspon. Da li se sećate kada ti je bilo najgore?
- Postoji jedan period života koji bih zaista volela da zaboravim. Kada ga se setim, čak i slučajno, kao sada kada ste me pitali, meni nije dobro. Moglo bi da mi pozli, jer sam tada zaista mislila da neću preteći, kako naš narod kaže. Nisam neko ko kuka, niti volim da se prenemažem. Ne prijaju mi ni ljudi koji to rade. Okružena sam duhovitim ljudima i uglavnom se šalim na sopstveni račun. Ipak, postoji period koji bih stvarno volela da zaboravim. Trudim se da, kada god imam priliku, pošaljem neku poruku, jer ljudi me poznaju po duhu i humoru. Često misle: „Jao, njoj je sve ravno do Kosova.“ Međutim, to nije tako. Samo ne volim da se prenemažem, nisam njanjava i nekako mi je dobra energija srednje ime. Svakog dana pojavljuju se neke mlade, lepe devojke, pune snage, energije i elana, spremne da grizu i bore se za svoje mesto. Ne mislim ništa pežorativno, naprotiv. To su mlade osobe koje imaju mnogo energije i želje da uspeju. A sada zamislite mene u takvoj situaciji: nisam u folk muzici, pop sam pevačica, nisam deo nekih kombinacija, a treba da opstane. To je zaista ozbiljan domaći zadatak. Na ovoj sceni sam kao ono bilje koje preživi u pustinji, negde iz kamena.
"Ne bih bila srećna kada bih radila nešto što mi ne pripada"
Govoreći o iskušenjima kroz koja je prolazila, pevačica je istakla da joj je život nekoliko puta pokazao koliko je važno da ostane dosledna sebi, čak i onda kada je najteže.
- Posle nekog vremena stigne ti nešto, kao neka nagrada što si odoleo iskušenju. Zato stalno govorim da treba da živim u skladu sa svojom ličnošću. Ne bih bila srećna kada bih radila nešto što mi ne pripada. Razumem da svako ima svoj izbor i svoj način života, ali ja znam šta je moje - rekla je Zorana.
Postoji li razliku između umetnosti i estrade?
- Jedan pametan čovek je rekao: "Odvojite umetnost od estrade". Estrada nosi raznorazne likove, a živimo u vremenu algoritma kada najveća glupost može da privuče pažnju i odjednom postane milionski gledana. Ne moraš nužno da uradiš nešto bitno da bi izazvao pažnju. Mislim da bi čak i Tesla u ovom vremenu bio potpuno neshvaćen.
Kako pamtite period kada ste vodili emisiju „Ko vam dade termin“?
- Mnogo volim samoironiju. Ko bi pametan dao sebi naziv emisije "Ko vam dade termin"? Kasnije je nastala i predstava "Ko vama dade predstavu". Danas živimo u vremenu kada neko stalno ponavlja da je najbolji, pa posle nekog vremena ljudi počnu da veruju u to. Meni takav izražen ego nije blizak. Mislim da ljudi koji imaju potrebu da se stalno dokazuju na taj način imaju neki problem.
Naziv predstojećeg koncerta „Ljubav traži heroje“ nije slučajno odabran?
- Za ljubav je potrebna hrabrost, u to sam sto posto sigurna. Bilo da je reč o ljubavi prema partneru, mužu, saradniku, prijatelju ili otadžbini, potrebni su otvorenost i bezuslovnost. Mnogo puta sam u životu srela ljude koji kalkulišu, plaše se i nisu spremni da se prepuste. Mislim da su zbog toga uskraćeni za jednu posebnu lepotu koju možeš da doživiš samo kada si otvoren do daske.
Da li je za muškarca najvažnije da bude stabilan, da ima stav i da bude podrška?
- Žena koja je svoja neće prodati svoj mir ni za šta. Merlin Monro je svojevremeno rekla: "I samoj može da mi bude loše, ako sam s muškarcem, mora da mi bude dobro". Ali to dobro nije banalna varijanta. Pravi muškarac za mene je upravo stabilan muškarac, neko ko ima stav, ko će uvek biti moj vetar u leđa i ko će za mene da navija. Jednom partneru sam rekla: "Čoveče, mi treba da budemo tim. Ili smo Barselona ili Real Madrid, a ne ti Real Madrid, ja Barselona". Ne želim da se takmičim sa svojim partnerom. Hoću da budem deo tima.
Ko će biti gosti na koncertu?
- Imam više gostiju, jer postoji više segmenata. Tu su i izvođači koje obožavam i sa kojima se privatno družim, pa će se ta energija sigurno osetiti na sceni. Sa dva sjajna pevača otpevaću potpuno novu pesmu, koju ćemo prvi put izvesti baš 11. novembra. Čuvali smo je za tu priliku. U pitanju je trio, a ja pevam treću strofu. Meni tu uvek zadrhti glas, ali emocija je divna stvar i treba je podeliti sa ljudima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)