Od muzike koja je prati godinama, preko izazova estradnog života, do neraskidive porodične veze i iskrenih životnih lekcija, Stojče Sandić za Alo je otvoreno govorila o svom putu, ljudima koji su je oblikovali i trenucima koje će zauvek pamtiti.

Iza osmeha, energije i nastupa krije se devojka koja je odrastala u velikoj porodici, učila od vrhunskih muzičara, ali i shvatila da su iskrenost, intuicija i podrška najbližih najveći oslonac u životu.

S

U razgovoru pred našim kamerama otkrila je na koji način posmatra estradu, koliko joj je porodica važna, ali i na koji način joj se pesma "Samoj mi je ipak najbolje“ vratila u život nakon više od deset godina.

 - Pesmu sam čula pre više od deset, dvanaest godina u studiju kod Saška Nikolića. Tada sam bila u srećnoj vezi i pomislila: „Ma, ovo nije pesma za mene.“ Imala sam dvadesetak godina. Ali, eto, godinama kasnije, rekla bih da sam demantovala samu sebe. Iz ove perspektive smatram da se u ovoj pesmi bar jednom u životu pronašla svaka devojka. Naravno, nije mi životni moto, ali volim da kažem da je to ženska himna - navela je Sandićeva koja je potom progovorila o estradi.

 

 - Imala sam tu sreću da od samog početka karijere radim i sarađujem sa vrhunskim muzičarima i pevačima. Najveća zabluda mi je bila da se na estradi svi vole i druže, da nema sujete i zavisti, jer to sama ne nosim u sebi. Takođe, verovala sam da ti svako može dati iskren savet, baš zato što sam ih i sama rado delila mlađim koleginicama. A šta me je najbrže spustilo na zemlju? Volim da kažem da imam najbolje drugarice, a to su moje tri rođene sestre, koje mi godinama nisu dale ni da uzletim, kako ne bih imala priliku da padnem - rekla je Stojče koja je talenat za muziku povukla na oca, slavnog guslara Vukojice Sandića.

 - Sigurno je da talenat nosim iz kuće. I majka ga ima, pored tate. Ne mogu da kažem da su uvek bili za žanr muzike kojim sam odabrala da se bavim, ali su mi ipak pružili veliku podršku i poverenje. Upravo zahvaljujući tome danas sam tu gde jesam. Mi smo velika porodica. Jedni u drugima vidimo najveći oslonac. Svako ko je iz velike porodice razumeće. Borba za prevlast, borba za roditeljsku ljubav, borba za sestrinsku ljubav. Uvek neka borba, od trenutka kada se rodiš. Život u velikoj porodici je nešto zaista posebno i ne bih ga menjala ni za šta - istakla je mlada pevačica koja u sestrama vidi najveće bogatstvo.

 - Već sam napomenula da smo sestrei ja jak, neraskidiv lanac. Za svaki nastup konsultujemo se oko stajlinga. Sjajno je kada imaš nekoga pored sebe ko je surovo iskren i ko može da ti kaže: „Šta si to obukla, bre? Skidaj to odmah". To mnogo više znači od onoga kada te neko tapše po ramenu i uvek govori da je sve lepo. Što se pesama tiče, tu ipak puštam isključivo svoju intuiciju da radi svoje - navela je Stojče i dodala:

 - Što se stajlinga tiče, roditelji razumeju nas mlade. Jednom se dogodila zanimljiva situacija. Spremala sam se za nastup i šminkala pred ogledalom. U jednom trenutku stavila sam korektor ispod očiju, koji je tek trebalo da se izblenda. Ulazi moj tata na vrata i vidim njegovu zblanutu facu. Kaže: „Sine, znaš da ti se nikad ne mešam, al' to ti je vala ružno što si nakaćupala tako. Naravno, objasnila sam mu da tek slede naredni koraci. Bilo je baš smešno. Zahvalna sam na tome što me je naučio pravim vrednostima, dostojanstvu i skromnosti - rekla je Stojče.

Razmišljala da odustane

Govoreći o trnovitom putu na estradi, priznala je da je u jednom trenutku pomišljala da odustane.

 - Ko od nas nije pomišljao da odustane od muzike u nekom trenutku? Mislim da je svako bar jednom u životu, ne samo u našem već i u drugim poslovima, poželeo isto. Veoma je teško i opstati i probiti se. Naravno da sam pomislila na to, ali takve misli kod mene kratko traju. Kada dođem na nastup i osetim energiju i srca ljudi koji su usmereni ka meni, sve prođe. To je moj znak da nikada ne treba odustati od nečega što voliš - bila je iskrena Sandićeva.

Gusle su nam bile uspavanka

Govoreći o guslama, nije krila da su obeležile njeno detinjstvo i pre nego je znala da će krenuti putem muzike poput svog oca. - Gusle su sestrama i meni bile uspavanka. Tada možda nije ni bilo ovih dečjih pesmica ili ih možda jednostavno ne pamtim. Prvo smo naučile guslarske pesme, pa tek onda da pričamo. Probala sam da guslam, ali nije baš tako lako kao što izgleda. Potrebno je mnogo truda, rada i odricanja da bi se čovek tome posvetio. Zato ipak više volim kada tajo zagudi, a a da ja pevam uz njega - rekla je Sandićeva za Alo.

BONUS VIDEO:

video