Dunja Ilić godinama je bila u ilegali, ali je tik nakon najavljenog velikog povratka na muzičku scenu odlučila da prekine ćutanje i progovori o teškom periodu.

Nakon odrastanja u izobilju

- Javnosti je poznato da sam odrastala kao dete milionera. Na moju veliku žalost. To kažem jer smatram da je očev novac mnogo više uzeo nego dao. Nakon života na visokoj nozi, otac je bankrotirao. To je bio trenutak kada smo počeli da živimo i u jednoj kolibi u Mionici, koja je imala zemljano kupatilo, miševe. Nismo imali valjane zidove, cevi su se ledile. To je bio život na ivici. Ta dva meseca smo živeli u nehumanim uslovima i bilo je strašno. Spasilo nas je to što sam bila dobra kuvarica. Pravila sam obroke ni od čega. Svaki dan sam smišljala šta mogu da napravim od onoga što imam. Tu sam se pokazala i dokazala svom ocu - navela je Dunja koja je potom progovorila o narkoticima koje je konzumirala u mladosti.

- Probala sam skoro sve droge, ali se to u mom slučaju završavalo samo na probanju. Ništa me nije privlačilo. U jednom trenutku se to zamalo otrglo kontroli i trajalo je dvadesetak dana. Mislim da je tada postojala mogućnost da se navučem. Pošto sam uspela da se izvučem iz toga, verujem da više ne postoji mogućnost da se navučem na narkotike. Prošlo je mnogo godina od tada. Jedino sa čega sam se skidala je heroin. Majka mi je pomogla u tome da se izborim sa porokom, na čemu sam joj neizmerno zahvalna - navela je pevačica i demantovala da joj je očeva smrt donela bogatstvo.

- Moj otac je imao invalidsku penziju, pre smrti je prodao porodičnu kuću, a prodao je kolibu u Mionici u kojoj smo živeli. Moje nasledstvo je bilo 1.000 evra. Eto. To je sledovalo meni, pa sam to i uzela - ispričala je Ilićeva u emisji Pretres.

"Lepo je biti beskućnik"

Zbog nemarnog odnosa prema finansijama, Ilićeva je u jednom trenutku završila kao beskućnik.

- Prodala sam sve i završila na ulici dve nedelje. Na kraju sam se nekako naterala da odem u policijsku stanicu, a službenici su pozvali moje roditelje. Potom su me vratili u Srbiju. Lepo je biti beskućnik. Ne moraš da misliš ni o čemu, a hranu ćeš svakako nekako naći. Naučiš da ponekada spustiš glavu. Znaš ti kako je slobodno i lepo u odnosu na sve ovo. Upravo zbog toga nisam smatrala da je strašno što sam na ulici - rekla je pevačica. 

Alo/Hype

BONUS VIDEO: