Dok većina poljoprivrednika igra na sigurno i sadi maline, jabuke ili vinovu lozu, sve je više mladih koji se okreću jednoj drugačijoj biljci – rukoli. Ova aromatična biljka, koja se sve češće nalazi na picama i u salatama, postala je pravi rudnik zlata. Uz minimalna ulaganja i bez potrebe za pesticidima, može doneti i do 25.000 evra po hektaru. To potvrđuje i jedan poljoprivrednik iz Srbije koji je prepoznao potencijal ovog “zelenog zlata”.

Popularnost rukole nije samo u kuhinji, već i u ekonomskom smislu. Kako navodi Privredna komora Vojvodine, proizvođači koji se odluče za uzgoj rukole ostvaruju jednu od najvećih zarada u domaćoj poljoprivredi. Pre tri godine, rukola je na pijacama dostizala cenu i do 17 evra po kilogramu, a od prodaje sa jednog hektara moglo se zaraditi preko 25.000 evra.

Osim zarade, rukola se sve više posmatra i kao strateška kultura za izvoz na tržište Evropske unije. Prema podacima trade.org, više od polovine prehrambenog izvoza Srbije odlazi u EU, pa se rukola vidi kao deo modernizacije domaće poljoprivrede.

Minimalna ulaganja, brza isplata

Troškovi proizvodnje rukole nisu veliki. Najčešće iznose između 12.000 i 15.000 evra po hektaru, što se isplati već u prvoj godini. Jedan od onih koji su iskoristili ovaj potencijal je Stefan Kojadinović iz okoline Loznice, koji zajedno sa bratom i sestrom uspešno uzgaja rukolu.

„U Srbiji još uvek nema mnogo proizvođača rukole, a potražnja je sve veća, pogotovo u gradovima. To smo videli kao šansu“, kaže Stefan za Mondo.

Presudno je bilo to što nema velike konkurencije:
„Znali smo da ne možemo da se takmičimo u kulturama gde su drugi već jaki, pa smo tražili nešto što se dobro prodaje, a retko uzgaja.“

Rukola sazreva za samo 45 dana

Kojadinovići su krenuli sa manjom površinom, a zatim proširili proizvodnju i u plastenike.
„Rukola je izuzetno zahvalna za uzgoj. Sazreva za oko mesec i po dana. Ne traži pesticide, otporna je na hladnoću i temperaturne promene“, objašnjava Stefan.

Dovoljno je povremeno prskanje običnom vodom da bi se zaštitila od štetočina.

„To nam je važno — jer možemo da kažemo da prodajemo zaista zdravo povrće. Rukola je odlična alternativa salatama za koje ljudi sve češće veruju da su pune hemije.“

Ključ uspeha – tržište i prisutnost

Stefan ističe da je danas važno znati kome prodaješ:

„Rukolu prodajemo restoranima, marketima i na pijacama. U selima ljudi ni ne znaju mnogo za rukolu, pa radimo isključivo prema gradovima. Imamo i onlajn dostavu — bez nje se danas ne može.“

Naglašava da mala gazdinstva mogu ostvariti veliku zaradu, ako prate tržište:

„Planiramo da se proširimo, kupimo još zemljišta i zaposlimo članove porodice.“