U Srbiji je u poslednjih devet godina izdato više od 2.000 licenci za profesionalne upravnike zgrada, ali je deo njih kasnije oduzet, što pokazuje da ova profesija i dalje prolazi kroz fazu stabilizacije i prilagođavanja tržištu. Prema podacima Privredne komore Srbije, broj aktivnih upravnika se menja, a interesovanje kandidata nije na nivou koji je prvobitno očekivan.

Stručnjaci ističu da je ključni izazov u ovoj profesiji i dalje poverenje stanara. Iako zakon omogućava angažovanje profesionalnih upravnika, većina stambenih zajednica u praksi i dalje bira predstavnike iz sopstvenih redova, što utiče na sporiji razvoj ove delatnosti.

Proces sticanja licence podrazumeva polaganje ispita koji se sastoji od pismenog i usmenog dela. Kandidati prvo odgovaraju na test sa više desetina pitanja, a za prolazak je potrebno ostvariti određeni procenat tačnih odgovora, nakon čega sledi usmeni deo ispita. Tek po uspešnom završetku celog procesa moguće je dobiti status profesionalnog upravnika.

Obuka za ovu profesiju traje oko 50 školskih časova, ali nije obavezna. Ipak, preporučuje se jer obuhvata pravni, finansijski i tehnički okvir upravljanja zgradama, kao i teme koje se odnose na bezbednost objekata i komunikaciju sa stanarima. Kandidati koji se ne odluče za obuku moraju samostalno savladati sve propise i izmene zakona pre polaganja ispita.

Jedan od specifičnih aspekata ovog posla jeste to što ne postoji ograničenje u broju zgrada koje jedan upravnik može da vodi. Obim posla zavisi isključivo od organizacije, kapaciteta i modela poslovanja, što znači da neki upravnici upravljaju većim brojem zgrada kako bi pokrili troškove i ostvarili zaradu.

Procene pokazuju da u Srbiji postoji oko 50.000 stambenih zajednica, ali značajan deo njih i dalje ne angažuje profesionalne upravnike. U prvim godinama nakon uvođenja profesije interesovanje je bilo veće, dok se poslednjih godina primećuje pad broja kandidata i angažovanih stručnjaka.

Kao glavni razlog slabijeg interesovanja navodi se nedovoljno poverenje stanara, ali i iskustva sa greškama u komunikaciji između upravnika i stambenih zajednica. Ipak, postoje i primeri uspešne prakse, gde su profesionalni upravnici uveli digitalne alate za komunikaciju i unapredili organizaciju rada zgrada.

Posao profesionalnog upravnika zahteva stalnu dostupnost, jer su po zakonu obavezni da budu dostupni stanarima 24 sata dnevno. To znači da moraju reagovati na hitne kvarove i situacije u svakom trenutku, što ovaj posao čini veoma zahtevnim i odgovornim.

Naknade za upravljanje zgradama u Srbiji uglavnom se kreću u rasponu od nekoliko stotina dinara po stanu mesečno. Da bi ostvario prosečnu zaradu, profesionalni upravnik mora da vodi veći broj zgrada istovremeno, što dodatno povećava obim posla i odgovornost.

Iako se radi o zakonski regulisanoj profesiji sa jasnim okvirima, stručnjaci smatraju da je neophodno unapređenje sistema podrške, bolja saradnja sa lokalnim institucijama i veća informisanost stanara o pravima i obavezama u stambenim zajednicama, piše Mondo.