U vremenu globalnih geopolitičkih turbulencija, cilj ovog skupa je jasan: otvoriti nove puteve kapitala, ojačati energetsku stabilnost i pripremiti privredu za izazove koje donosi digitalna transformacija i EXPO 2027. Kako je poručila glavna i odgovorna urednica Euronews Srbija, Dragana Pejović, ovaj samit je ključna platforma za dijalog onih koji kreiraju ekonomski ambijent.

13.33 Alabar: Predsednik Vučić me je 'maltretirao' zbog kvaliteta svakog detalja u Beogradu na vodi

U otvorenom razgovoru, Alabar je otkrio kako je započela saradnja na projektu Beograd na vodi, kakav je bio njegov prvi susret sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i zašto je Srbija postala destinacija u kojoj se odluke donose brže nego u ostatku sveta. Alabar je priznao da u trenutku kada je prvi put razmišljao o investiranju nije znao mnogo o Srbiji, ali da ga je odmah privukao stav tadašnjeg rukovodstva. Priseti se prvog sastanka sa predsednikom Vučićem, istakao je njegovu skromnost i fokus na rezultate.

"Ono što mi se dopalo kod vašeg predsednika jeste to što je veoma skroman – nikada ništa nije tražio za sebe. Rekao sam mu da želim da poslujem u vašoj zemlji i pitao ga da li mogu da napravim nešto veliko. Zamislite, ja tada nisam poznavao Srbiju, a hteo sam da gradim nešto grandiozno. To je delovalo ludo, ali takva je bila atmosfera. Predsednik je jednostavno rekao: 'U redu, hajde da napravimo nešto veliko'", ispričao je Alabar. 

13.14 Mohamed Alabar: Liderstvo i hrabrost su ključni, u Beogradu sam video ono što drugi nisu - potencijal reka

Osnivač kompanije "EMAAR Properties" i tvorac čuvene Burdž Kalife, Mohamed Alabar, centralni je gost segmenta "Hard Talk" na ovogodišnjem Biznis samitu. U razgovoru o investicijama, arhitekturi i globalnim vizijama, Alabar je istakao da su stabilno liderstvo i odsustvo straha od neuspeha presudni faktori za transformaciju gradova i ekonomija, povlačeći paralelu između razvoja Dubaija i Beograda.

Govoreći o počecima gradnje najviše zgrade na svetu, Alabar se prisetio 2004. godine, istakavši da je taj poduhvat bio vođen kulturom pozitivnog razmišljanja i hrabrošću da se u pustinji izgradi nešto što obično pripada metropolama poput Njujorka ili Šangaja. On je naglasio da bez konzistentne vladine politike i liderstva koji traju decenijama, projekti takvih razmera ne mogu opstati.

"Treba vam liderstvo, treba vam državni sistem i društvo koje radi u istom smeru. Razvijam projekte u 19 zemalja i ne biva to svuda tako. Srećni smo kada imamo lidere koji imaju strast, ljubav prema svom narodu i izdržljivost da guraju napred bez straha", izjavio je Alabar, poredeći vizije predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Alabar se posebno osvrnuo na početke projekta Beograd na vodi pre više od jedne decenije, priznavši da je tada bila potrebna velika hrabrost sa obe strane da se uđe u tako ambiciozan poduhvat. On je otkrio anegdotu iz Dubaija kada su ga pitali zašto želi da investira u Srbiju, ističući da je njegova fascinacija beogradskim rekama bila presudna.

"Vrednost imovine je uvek najveća blizu vode. Ja plaćam pet miliona dolara godišnje samo da bi fontana u Dubaiju tekla, a vi u Beogradu tu vodu, te dve reke u centru grada, imate besplatno. To je resurs koji smo prepoznali i koji smo želeli da iskoristimo kako bismo pokrenuli jedan širi ekonomski pokret u Srbiji", objasnio je čuveni investitor.

Alabar je poručio da uspeh investicije nije samo u zaradi novca, već u stvaranju nove vrednosti za narod i državu. On je pohvalio "izdržljivost" srpskog rukovodstva, istakavši da je za vidljive rezultate velikih projekata potrebno vreme i stabilan politički kontinuitet, što Srbiju danas izdvaja kao atraktivnu destinaciju za globalni kapital.

12.50 Ristić: Karbonska taksa mora ostati u Srbiji za finansiranje investicija industrije

Nenad Ristić, senior menadžer za planiranje R&D projekata Elixir Grupe, izjavio je na današnjem Biznis samitu da će uvođenje CBAM regulative kratkoročno uticati na konkurentnost srpskih izvoznika zbog dodatnih davanja evropskom budžetu, ali da domaći zakonski okvir nudi ključno dugoročno rešenje. On je naglasio da je od presudnog značaja da kapital koji se izdvaja na ime emisija gasova ostane u lokalnom fondu namenjenom za dekarbonizaciju i infrastrukturne projekte, umesto da se odliva u inostranstvo.

Ristić je istakao da konkurencija u Evropskoj uniji već uveliko koristi sredstva iz ETS sistema za finansiranje svojih kapitalnih projekata, te da Srbija mora uspostaviti sličan mehanizam kako bi domaće kompanije imale ravnopravne uslove poslovanja. Prema njegovim rečima, usvajanje nacionalnih zakona o karbonskim taksama i porezu na uvoz omogućava zadržavanje resursa u zemlji, što je neophodno za dalji priliv investicija i razvoj industrije.

"Najvažniji deo usvajanja karbonske takse kod nas je to da resursi, odnosno kapital koji se izdvaja za ove emisije, ostane u lokalnom fondu koji može da služi za kasnije finansiranje kapitalnih investicija kako industrije, tako i državnih infrastrukturnih projekata", poručio je Ristić.

On je takođe pozdravio zakonska rešenja koja štite domaće tržište od uvoza sirovina iz zemalja koje ne primenjuju ekološke takse. Ristić je upozorio da bi bez takve zaštite nastalo „bimodalno tržište“ u kojem bi nelojalna konkurencija imala neopravdanu prednost nad domaćim proizvođačima koji se trude da se integrišu u evropski sistem i usvoje visoke ekološke standarde.

12.45 Popović: Cilj je da za svaki evro plaćen na ime CBAM-a, srpske kompanije dobiju dva nazad kroz fondove za dekarbonizaciju

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović izjavio je na današnjem panelu o CBAM i ETS sistemima da Srbija razvija strateški okvir koji će omogućiti da se karbonske takse transformišu iz nameta u investicioni zamajac. Popović je izneo projekciju da će direktni prihodi od nacionalnog poreza na ugljenik i uvoz iznositi između 120 i 140 miliona evra, ali je naglasio da je ključni cilj zaštita domaće privrede i pristup evropskim sredstvima.

Popović je istakao da CBAM regulativa pogađa 3.500 kompanija u Srbiji koje zapošljavaju 4,5 odsto ukupne radne snage, od kojih 1.000 firmi direktno izvozi na tržište EU. On je upozorio da bi bez adekvatnog nacionalnog sistema oko 120 miliona evra godišnje završavalo direktno u fondovima Evropske unije, umesto da ostane u domaćoj ekonomiji. Kao odgovor na te izazove, Srbija u saradnji sa Beogradskom berzom radi na lansiranju berze za trgovanje emisionim jedinicama (EUA).

"Naš cilj je da napravimo efikasan tržišni mehanizam, ne samo za Srbiju već za ceo Zapadni Balkan. Želimo da omogućimo našim kompanijama direktan pristup evropskim sredstvima za dekarbonizaciju, kako bi za svaki evro koji plate kao obavezu, kroz podsticaje i fondove dobile dva nazad", poručio je Popović.

Pomoćnik ministra je objasnio da je uvođenje poreza na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda neophodno kako bi se zaštitilo lokalno tržište od nelojalne konkurencije iz ekonomija koje ne primenjuju ekološke standarde. On je zaključio da će fokus Ministarstva finansija u narednom periodu biti na podzakonskim aktima koji će precizno definisati povraćaj sredstava privredi, čime će se proces dekarbonizacije ubrzati i pretvoriti u konkurentsku prednost srpske industrije.

12.42 Simić: Zelena tranzicija nije stvar izbora već prioritet, ključ je u partnerstvu privrede i države

Direktorka asocijacije ASEII, Stanislava Simić, poručila je na današnjem panelu o CBAM i ETS sistemima da zelena tranzicija za Srbiju više nije pitanje izbora, već prioritet koji zahteva efikasnu implementaciju donetih zakona i snažno partnerstvo između države i privatnog sektora. Ona je ocenila da je Srbija napravila značajan korak uvođenjem domaćih CBAM zakona, ali da je sada fokus na njihovoj praktičnoj primeni.

Simić je istakla da su domaće kompanije iz sektora čelika, cementa i đubriva, poput Metalfera, Eliksira, Holcima, Titana i Morava Cema, već uložile značajna sredstva u dekarbonizaciju i modernizaciju svojih kapaciteta. Ona je posebno naglasila važnost ovih kompanija koje posluju širom Srbije, van Beograda, jer direktno doprinose lokalnom zapošljavanju i razvoju infrastrukture.

„Zelena tranzicija danas više nije stvar izbora; to je prioritet kako za državu, tako i za kompanije. Podrška i partnerstvo sa državom su ključni u ovom procesu kako bi kompanije mogle da nastave da doprinose razvoju naše privrede i industrije“, izjavila je Simić.

Odgovarajući na pitanje o investicionim kapacitetima, ona je zaključila da je proces tranzicije kompleksan i prirodno praćen izazovima, ali da svest privrede o neophodnosti promena postoji. Prema njenim rečima, dalji napredak zavisi od usklađenog delovanja institucija i industrije kako bi se premostili jazovi u finansiranju i znanju, te osigurao dugoročan održivi razvoj.

12.37 Ket Kosrovjar: Američka industrija poziva na fer tržišna rešenja u okviru CBAM-a kako bi se očuvala globalna konkurentnost

Pomoćnica direktora za regulatorne i naučne poslove u Američkom savetu za hemiju, Ket Kosrovjar, izjavila je na današnjem panelu o CBAM i ETS sistemima da američki pogled na nove ekološke regulative Evropske unije podrazumeva neophodnost pravičnih i tržišno zasnovanih rešenja. Ona je naglasila da energetska tranzicija i inovacije moraju biti podržane politikama koje ne guše, već podstiču globalnu konkurentnost.

Iako Evropska unija mehanizam CBAM (prekogranično usklađivanje ugljenika) posmatra kao neophodnu zaštitnu meru, Kosrovjar je istakla da američka industrija insistira na tome da ovakvi propisi moraju biti usklađeni sa principima slobodnog tržišta. Prema njenim rečima, ključni sektor za pronalaženje rešenja u zelenoj tranziciji je hemijska industrija, koja omogućava inovacije neophodne za jačanje infrastrukture i lanaca snabdevanja.

"U našem prelazu na različite vrste energije, ključno je da nastavimo da budemo konkurentni globalno. To je moguće samo ako postoji podrška za pravično tržište i politike koje investiraju u inovacije, gde hemijska industrija igra kritičnu ulogu u omogućavanju održivih rešenja", poručila je Kosrovjar.

Ona je zaključila da će upravo tehnološki napredak i inovacije unutar kritičnih industrija omogućiti izgradnju otpornije infrastrukture, ali da bi taj proces bio uspešan, međunarodni regulatorni okvir mora ostati fer prema svim učesnicima na globalnom tržištu.

12.34 Sara Pavkov: Nacionalna cena ugljenika od 4 evra po toni kao šansa za dekarbonizaciju srpske privrede

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je na današnjem panelu posvećenom CBAM i ETS sistemima da Srbija strateški i prilagodljivo pristupa zelenoj tranziciji, težeći da očuva konkurentnost domaće privrede na evropskom tržištu. Ona je naglasila da je cilj države da kroz nove zakonske mehanizme omogući privredi nesmetan izvoz, uz istovremeno usklađivanje sa ekološkim standardima Evropske unije.

Ministarka je istakla da je Srbija pionir u regionu po pitanju klimatske regulative, podsetivši na usvajanje dva ključna zakona prošle godine: Zakona o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Poseban uspeh predstavlja uvođenje MRVA sistema (monitoring, izveštavanje i akreditacija), u okviru kojeg je već izdato 97 dozvola operaterima, što će omogućiti precizno merenje emisija i adekvatno planiranje troškova.

"Naš predlog je da nacionalna cena ugljenika bude 4 evra po toni, što je u poređenju sa evropskom cenom od oko 75 evra izuzetno povoljno i prilagođeno našoj industriji. To je naš način balansiranja – da implementiramo regulativu, ali da ne opteretimo privredu preko granica koje može da podnese", poručila je Pavkov.

Ona je objasnila da se uvođenje ovih taksi ne treba posmatrati kao namet, već kao prilika za razvoj. Sredstva prikupljena kroz ove fiskalne instrumente biće vraćena privredi putem podsticaja za konkretne mere dekarbonizacije, povećanje energetske efikasnosti i uvođenje niskougljeničnih tehnologija. Prema rečima ministarke, ovaj model će omogućiti domaćim proizvođačima da budu rame uz rame sa velikim svetskim industrijama, koristeći najbolje dostupne tehnike (BAT) i inovacije u zaštiti životne sredine.

11.58 Tojer: Srbija lider u energetskim reformama, integracija sa tržištem EU moguća već početkom 2028. godine

Stručnjak za održive finansije iz Sekretarijata Energetske zajednice, Daniel Tojer, izjavio je na današnjem panelu „Energetski čvor“ da je Srbija pokazala lidersku poziciju u implementaciji složenog energetskog zakonodavstva, što joj otvara vrata za ubrzanu integraciju sa evropskim tržištima i pre zvaničnog punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Tojer je istakao da je energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini ubrzala procese i ukazala na neophodnost čvršćeg povezivanja. Prema njegovim rečima, Srbija je iskoristila priliku da se dobro pripremi za specifičan model integracije koji je EU ponudila zemljama kandidatima, a koji se odnosi isključivo na energetski sektor.

"Srbija je pokazala da je lider u implementaciji složenog zakonodavstva u oblasti energetike i veoma se dobro spremila za integraciju. Čak i uz sporije procese unutar EU, Srbija će imati šansu da već početkom 2028. godine poveže svoje tržište električne energije sa tržištem Unije", naglasio je Tojer.

On je zaključio da bi ovaj korak bio istorijski za energetsku bezbednost zemlje, jer bi omogućio slobodnu trgovinu energijom po evropskim standardima, što bi donelo direktne i značajne koristi za celokupnu domaću ekonomiju. Time se, kako navodi, put Srbije ka EU jasno definiše kroz konkretne i strateški važne projekte u sektoru energetike.

11.45 Bača o pregovorima za NIS: Imamo sedam dana do isteka licence, usklađivanje sa sankcijama najsloženiji deo procesa

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, potvrdio je danas na Biznis samitu 2026 da su pregovori o kupovini Naftne industrije Srbije (NIS) u toku, ali da se nalaze u kritičnoj fazi zbog strogih međunarodnih regulatornih pravila. Bača je otkrio da su pregovori podeljeni na tri nivoa - sa prodavcem, sa Vladom Republike Srbije i sa eksternim regulatorima iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

11.44 Olga Hakova: Lekcije iz Ukrajine opominju - energetska infrastruktura je pod stalnim fizičkim i sajber napadima

Olga Hakova, spoljni saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta, istakla je na današnjem panelu "Energetski čvor" da iskustvo Ukrajine u protekle četiri godine nudi ključne lekcije za energetsku sigurnost celog sveta. Ona je upozorila da napadi na energetsku infrastrukturu više nisu izolovani slučajevi, već globalna realnost koja pogađa i zapadne zemlje, uključujući SAD i Evropu, kroz fizičke sabotaže i visokotehnološke sajber pretnje.

Hakova je navela da su stanovnici Ukrajine ove zime bili suočeni sa istovremenim nedostatkom vode, gasa i struje, što je testiralo granice ljudske i sistemske otpornosti. Prema njenim rečima, ključno znanje koje je proizašlo iz ove krize odnosi se na brzinu oporavka uništenih mreža i elektrana. Ukazala je na to da se slični incidenti, poput uništavanja podvodnih kablova na Baltiku, već dešavaju širom Evrope, što zahteva hitnu međunarodnu koordinaciju.

"Saradnja u zaštiti infrastrukture je svojevrsna 'siva zona' u kojoj moramo delovati multilateralno. Amerika, Evropska unija, balkanske nacije i Ukrajina moraju razmenjivati iskustva o tome kako zaštititi sisteme i koliko brzo ih možemo vratiti u upotrebu nakon napada", poručila je Hakova.

Poseban akcenat Hakova je stavila na problem strateških lanaca snabdevanja, upozorivši da se na kritične delove sistema, poput transformatora, danas čeka i po nekoliko godina. Ona je apelovala na vlade i privatni sektor da formiraju strateške rezerve komponenti, jer svet više ne može sebi da dopusti višemesečne prekide u radu mreža. Zaključila je da je proaktivan pristup jedini način da se odgovori na buduće, još nepoznate krize koje će nesumnjivo postajati sve učestalije.

11.38 Đerđ Bača: Napuštanje fosilnih goriva preko noći donelo bi siromaštvo, tranzicija je proces koji traje decenijama

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, upozorio je na današnjem panelu "Energetski čvor" da nafta i gas i dalje igraju ključnu ulogu u funkcionalnosti globalne ekonomije i društva. On je istakao da su tri velike krize u tekućoj deceniji - pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuškog moreuza - pokazale koliko energetski šokovi direktno utiču na pad BDP-a i rast globalne inflacije, koja se trenutno kreće oko zabrinjavajućih pet odsto.

Bača je naglasio da energetska tranzicija ne sme biti nagli prekid, već dugotrajan proces unapređenja efikasnosti i modernizacije. Prema njegovim rečima, radikalno i brzo odustajanje od fosilnih goriva imalo bi katastrofalne ekonomske posledice po standard građana. Umesto toga, rešenje vidi u jačanju regionalne saradnje i zajedničkom nastupu zemalja Jugoistočne i Srednje Evrope.

"Sada smo odlučili da nećemo koristiti fosilna goriva, ali šta to zapravo znači? To bi značilo siromaštvo i negativan uticaj na ekonomiju. Tranzicija zapravo znači decenije strukturnih poboljšanja efikasnosti i promena na strani i tražnje i ponude", izjavio je Bača.

Strateg MOL Grupe je zaključio da za male i otvorene ekonomije ne postoji "čudotvorno rešenje", već je neophodna diversifikacija izvora i snažno lobiranje unutar evropskih institucija. On je pozvao na usklađivanje ciljeva unutar regionalnih platformi, sličnih Višegradskom forumu, kako bi se osigurala sredstva i prilike za energetsku stabilnost celog regiona.

11.35 Reka Martini: Nuklearni projekti su odluke za narednih 70 godina, osnova energetskog miksa ostaje nepromenjena

Direktorka za strategiju i transakcije u kompaniji MVM, Reka Martini, istakla je na današnjem panelu "Energetski čvor" da energetsko planiranje zahteva izuzetno dugoročnu perspektivu, jer odluke koje se danas donose o nuklearnoj energiji oblikuju energetsku sliku države u narednih sedam decenija. Ona je naglasila da, uprkos trenutnim krizama, osnovni stubovi energetskog miksa - nuklearna energija, ugljovodonici i obnovljivi izvori, ostaju temelji stabilnosti.

Martini je navela primer nuklearne elektrane u Mađarskoj kako bi ilustrovala dugovečnost ovakvih projekata, podsetivši da je njena izgradnja počela 1969. godine, a da i danas, 40 godina nakon završetka, postoje planovi za produženje njenog rada za dodatne tri decenije. Prema njenim rečima, ključ uspeha je u razlikovanju privremenih tržišnih faktora od trajnih energetskih ciljeva jedne zemlje.

"Odluke o nuklearnoj energiji treba da se donose za period od narednih 50, 60 ili 70 godina, jer će toliko ti projekti trajati. Moramo stalno da vagamo koji su faktori odlučujući na duge staze, a koji su samo privremeni i koji će nestati", poručila je Martini.

Ona je zaključila da je, uz zaokret ka obnovljivim izvorima energije, nuklearna energija ostala nepromenjena osnova koja osigurava bazu energetskog sistema. Naglasila je da operativna fleksibilnost na dugi rok mora biti prioritet za svaku zemlju koja teži stabilnom i predvidivom energetskom sektoru.

11.31 Džastin Fridman: Nuklearna energija je ključ energetske i nacionalne bezbednosti Srbije

Osnivač kompanije "Friedman Global Strategies" i iskusni diplomata Džastin Fridman istakao je na današnjem panelu "Energetski čvor" da je energetska bezbednost direktno povezana sa nacionalnom bezbednošću, te da Srbija mora težiti diversifikaciji izvora energije kako bi osigurala svoju budućnost. Prema njegovim rečima, nuklearna energija je nezaobilazan deo modernog energetskog miksa, naročito u kontekstu globalnog napuštanja uglja.

Fridman je pohvalio napore Ministarstva rudarstva i energetike Srbije u ozbiljnom razmatranju nuklearnih projekata. On je naglasio da, iako su obnovljivi izvori važni, država mora naći stabilnu zamenu za fosilna goriva čije su zalihe ograničene i čije korišćenje Evropska unija sve restriktivnije tretira zbog klimatskih promena.

"Energetska bezbednost je nacionalna bezbednost i da biste je imali, morate imati raznovrsnost izvora, kako dobavljača ugljovodonika, tako i samih izvora energije. Smatram da je upravo nuklearna energija taj glavni izvor u budućnosti", izjavio je Fridman.

Diplomata je zaključio da je odluka Srbije da strateški razmišlja o nuklearnom programu racionalan ekonomski potez koji će zemlji pružiti stabilnost u svetu gde energetski resursi postaju glavno sredstvo geopolitičke borbe. On je dodao da je diversifikacija jedini način da se izbegne prevelika zavisnost od bilo kog pojedinačnog energenta ili dobavljača.

11.25 Đedović Handanović: Srbija postaje ključna tranzitna zemlja, planirana ulaganja od 14,4 milijarde evra u energetiku

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je na današnjem panelu "Energetski čvor" da je strateški cilj Srbije pozicioniranje kao ključne tranzitne zemlje za energetske rute, što će direktno ojačati geopolitičku poziciju države. Ona je najavila obiman investicioni ciklus u energetski sektor do 2035. godine, čija se vrednost procenjuje na 14,4 milijarde evra, a koji obuhvata ulaganja u gasnu infrastrukturu, prenosni sistem i nove proizvodne kapacitete.

Ministarka je istakla da Srbija aktivno pregovara sa Svetskom bankom o finansijskom paketu od milijardu evra za unutrašnju gasnu infrastrukturu, podsetivši da su nakon završene interkonekcije sa Bugarskom u planu i povezivanja sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Paralelno sa gasnom privredom, Srbija planira povećanje prekograničnih kapaciteta za prenos električne energije sa 4.000 na 6.000 megavata kroz izgradnju Transbalkanskog, Panonskog i Centralno-balkanskog koridora.

"Energetska kriza 2022. godine je pokazala koliko su zemlje otpornije na krizu ukoliko su bolje povezane. Naš cilj je da Srbija postane nezaobilazna zemlja na energetskim rutama, čime jačamo našu energetsku bezbednost i geopolitički značaj", izjavila je Đedović Handanović.

Govoreći o proizvodnji energije, ona je naglasila da su u protekle dve godine u portfolio Elektroprivrede Srbije dodata 426 nova megavata, što su prvi značajni kapaciteti izgrađeni još od kraja osamdesetih godina. Fokus budućeg razvoja biće na izgradnji novih reverzibilnih elektrana Bistrica i Đerdap 3, kao i novih gasnih elektrana, posebno u okolini Niša, gde je već postignut okvirni sporazum sa kompanijom SOCAR. Ministarka je zaključila da Srbija mora brže i efikasnije realizovati projekte kako bi obezbedila stabilnu bazu energije, uz dalja ulaganja u obnovljive izvore koji će upotpuniti nacionalni energetski miks.

11.18 Počeo drugi panel

Tema drugog panela je "Energetski čvor - Da li je suverenitet zastava ili rezervoar nafte i gasa?" koji će moderirati Ana Šuvalija-Pešić, urednica u Euronews Srbija. Na ovu temu diskutovaće Džastin Fridman, osnivač "Friedman Global Strategies" i diplomata, Reka Martini, direktorka za strategiju i transakcije u MVM, Đerđ Bača, izvršni direktor za strategiju MOL Grupa, Olga Hakova, spoljni saradnik u Globalnom energetskom centru (GEC) Atlantskog saveta i Daniel Tojer, stručnjak za održive finansije i tranziciju ka čistoj energiji, Sekretarijat Energetske zajednice. Pre same diskusije, okupljenim se obraća ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

11.00 Biznis samit okupio veliki broj zvanica

Reporterka Euronews Srbija Anđela Paunović navodi da je samit okupio veliki broj zvanica, ali i ljudi iz sveta politike, ekonomije, biznisa, energetike i tehnologije. Prisutan je veliki broj novinara. Ovo je ujedno i najveći skup ovakvog tipa u Srbiji ove godine. Na početku su se mogle čuti uvodne reči regionalne direktorke Euronews-a Minje Miletić, generalnog direktora kompanija ALPAC Capital i Euronews Pedra Vargasa Davida i premijera u Vladi Srbije Đura Macuta. Oni su se svi saglasili da su ovakvi poslovni sastanci važni jer na njima može da se čuje otvoren dijalog o temama koje će kreirati narednu deceniju.

10.55 Mijailović: Kineski automobili drže 17 odsto tržišta Srbije

Predsednik OMR grupe Ostoja Mijailović poručio je na današnjem Business Summit-u 2026 da tehnologija preuzima primat u svetskom poretku, označivši je kao ključni faktor stabilnosti i napretka svake zemlje. On je ukazao na drastične promene na srpskom tržištu automobila, gde su kineski proizvođači u prvom kvartalu ove godine ostvarili udeo od čak 17 odsto, dok je prodaja električnih vozila nadmašila celokupan prošlogodišnji rezultat.

10.26 Ostoja Mijailović: Politički kontinuitet je ključ ekonomske otpornosti, kapital ne može da čeka sporu birokratiju

Predsednik OMR grupe, Ostoja Mijailović, poručio je na Biznis samitu 2026 da su u savremenom svetu politika i ekonomija neraskidivo povezane, te da ekonomska stabilnost svake zemlje direktno zavisi od političkog kontinuiteta. Mijailović je istakao da kapital ne može da čeka na duge političke cikluse i promene zakona, naglasivši da svaka promena političkog poretka košta privredu nekoliko godina stagnacije dok se novi sistem ne uspostavi.

On je ocenio da je Srbija postigla trenutne ekonomske rezultate zahvaljujući upravo političkom kontinuitetu i sposobnosti da brine o sopstvenom interesu, ostajući otporna na pritiske velikih svetskih sila. Mijailović je uputio podršku najavama o smanjenju broja ministarstava i državnih agencija, ukazujući na to da su birokratija i spori sudski sporovi, koji često traju godinama, glavni faktori koji opterećuju kapital i usporavaju razvoj.

Govoreći o strateškom planiranju u uslovima neizvesnosti, Mijailović je naveo primer OMR grupe koja je uspela da izbalansira saradnju sa zapadnim partnerima i velikim kineskim brendovima. On je naglasio da srpske kompanije moraju da veruju u sopstveni menadžment i traže prilike na međunarodnom tržištu, kao što je njegova kompanija učinila dobijanjem licence švajcarskog regulatora i akvizicijom tamošnjeg reosiguravajućeg društva. Time je, prema njegovim rečima, dokazano da iz Srbije dolaze kredibilne i likvidne firme spremne da zadovolje najstrože evropske standarde.

10.22 Mali: Investicioni ciklus od 17,5 milijardi evra i EXPO 2027 podižu privredni rast na 4,5 odsto

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija, Siniša Mali, izjavio je da Srbiju u narednoj godini očekuje snažan privredni rast od 4,5 odsto, podstaknut masovnim ulaganjima u okviru projekta EXPO i povećanom domaćom potrošnjom.

10.14 Jan Ružička: Regionalizacija je šansa za Balkan – ekonomija mora biti ispred politike

Izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe Jan Ružička, ocenio je na Biznis samitu 2026 da trenutna globalna nepredvidivost nije anomalija, već povratak u "istorijsku normalnost" koja regionu Jugoistočne Evrope otvara ogromne ekonomske prilike. Ružička je istakao da se proces usporavanja globalizacije dešava još od 2008. godine, a da su ga krize poput pandemije i rata u Ukrajini samo ubrzale. Prema njegovim rečima, kapital se danas seli bliže matičnim tržištima, što Srbiju i Balkan stavlja u fokus.

"Za velike kompanije rizik je imati data centre u Aziji. One žele da budu bliže, i tu Srbija i region imaju prednost. Ovo nije era rizika, već era prilika za one koji hoće naporno da rade", poručio je Ružička.

Kao jedan od najpozitivnijih trendova, Ružička je naveo usporavanje, pa čak i zaustavljanje odliva radne snage u regionu, navodeći primer Bugarske. On smatra da će potražnja za kvalitetnim radnim mestima rasti, posebno u sektorima poput startup zajednice i farmaceutske proizvodnje.

Govoreći o Srbiji, Ružička je pohvalio makroekonomske indikatore i projektovani rast BDP-a od preko 4,5 odsto u narednoj godini. "EXPO 2027 nije samo događaj, to je katalizator rasta i investicija u kapitalne projekte (CAPEX). Verujem u javno-privatna partnerstva (PPP), pod uslovom da postoji nezavisno sudstvo i stabilan državni aparat", naglasio je izvršni direktor PPF grupe.

Ružička se osvrnuo i na evropske integracije, sugerišući da je zbog unutrašnjih problema unutar EU brza politička integracija Zapadnog Balkana malo verovatna. "Pravi put je ekonomska integracija na prvom mestu, onako kako su to opisali lideri poput Vučića i Rame. To će pomoći celom regionu i stvoriti pritisak na zapadne lidere da ubrzaju procese. Fokus na ekonomiju je rešenje za strukturne slabosti konfederacije kakva je trenutno EU", zaključio je Ružička.

10.07 Ratnovski izdvojio oblasti u kojima su potrebne reforme

Ratnovski je izdvojio nekoliko oblasti u kojima su reforme presudne za dalji napredak; Pravosuđe: Digitalizacija sudstva radi veće efikasnosti i transparentnosti. Tržište rada: Očuvanje fleksibilnosti radnog zakonodavstva kao konkurentske prednosti Srbije na putu ka EU. Obrazovanje i AI: Srbija je bila uspešna u IT sektoru, ali veštačka inteligencija zahteva još veća ulaganja u obrazovanje i reformu energetskog sektora. Administracija: Pojednostavljenje carinskih procedura za lakše poslovanje otvorene ekonomije.

10.05 Predstavnik MMF-a Lev Ratnovski: Srbija je postigla impresivne rezultate, sada je fokus na produktivnosti i privatnim investicijama

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, Lev Ratnovski, ocenio je na današnjem Biznis samitu da je Srbija izgradila jaku i otpornu makroekonomsku poziciju, ali da su za nastavak visokih stopa rasta neophodne nove, specifične reforme usmerene na privatni sektor. Ratnovski je istakao da je Srbija pokazala veliku fleksibilnost tokom globalnih kriza. Kao jedan od najvećih uspeha naveo je drastično smanjenje nezaposlenosti – sa nekadašnjih 24 odsto na trenutnih oko 8 odsto.

"Položaj Srbije je danas veoma jak: javni dug je nizak, devizne rezerve su visoke, bankarski sektor je profitabilan i stabilan, a inflacija je pod kontrolom. Međutim, prošli uspesi menjaju ciljeve za budućnost. Da bi rast ostao otporan, politike moraju da se prilagođavaju", poručio je Ratnovski.

Predstavnik MMF-a je naglasio da je vreme velikih državnih podsticaja za strane firme bila uspešna faza, ali da je sada prioritet jačanje domaćeg privatnog kapitala i povećanje produktivnosti. "Srbija ima sjajan program javnih investicija koji rešava infrastrukturne probleme, ali je ključno da to prate i domaće privatne investicije", objasnio je on.

09.55 Minsitar Mali: Srbija u prvom kvartalu raste tri puta brže od proseka EU

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, obratio se danas na panelu "Moć kapitala – Postoji li biznis bez politike?", gde je poručio da u vremenima globalne neizvesnosti kapital ne traži samo profit, već prvenstveno sigurnost, predvidivost i kredibilitet jedne države. Ministar Mali je istakao da su krize, konflikti i inflacija postali "novo normalno“ u svetskoj ekonomiji. Iako Srbija kao mala ekonomija oseća posledice globalnih potresa, on je naglasio da je upravo brzina donošenja odluka omogućila zemlji da se snađe bolje od mnogih većih sistema.

"Od pandemije 2020. do energetske krize 2022. godine, Srbija je reagovala brže i efikasnije. Danas u globalnoj ekonomiji ne pobeđuju nužno oni sa najnižim porezima, već oni koji su kredibilni. Mi smo uspeli da stvorimo okruženje u kojem kapital oseća sigurnost", izjavio je Mali.

Iznoseći konkretne podatke o ekonomskom zdravlju zemlje, ministar je podvukao drastičnu razliku u odnosu na prosek Evropske unije: U prvom kvartalu 2026. godine Srbija beleži rast BDP-a od 3 odsto, dok je projektovani rast za Evropu ove godine svega 1,1 odsto. Udeo javnog duga u BDP-u Srbije iznosi oko 43 odsto, što je duplo manje od proseka EU (88-89 odsto). Osim toga, država raspolaže sa preko 28 milijardi evra i 54 tone zlata u trezoru Narodne banke.

"Ovi 'baferi' i novac koji imamo na računu su ono što privlači i zadržava investitore u Srbiji u trenucima kada se svet suočava sa ogromnom neizvesnošću", objasnio je ministar.

Mali je podsetio da Srbija i dalje privlači preko 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan. On je istakao da je potvrda takve politike i zadržavanje investicionog kreditnog rejtinga, po čemu je Srbija jedinstvena u regionu među zemljama kandidatima za EU.

Govoreći o strateškim planovima, ministar je naveo da država nastavlja sa realizacijom programa "Skok u budućnost" i pripremama za EXPO 2027, uz jasno definisanu mapu puta do 2030. i 2035. godine.

"Nismo zaustavili nijednu investiciju. Transparentno smo predstavili razvojne planove i građanima i investitorima. Naš cilj je jasan – održavanje rasta uz punu makroekonomsku stabilnost", zaključio je Siniša Mali.

09.45 Počeo prvi panel "Moć kapitala"

Tema prvog panela je "Moć Kapitala - postoji li biznis bez politike", koji moderira Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta. Na ovu temu će diskutovati Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Vlade Republike Srbije, Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji, Jan Ružička, izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe i Ostoja Mijailović, predsednik OMR grupe i predsednik KK Partizan.

09.44 Premijer Macut: Partnerstvo države i privrede ključno za stabilnu i modernu Srbiju

Predsednik Vlade Republike Srbije Đuro Macut, takođe je svečano otvorio veliki biznis forum u organizaciji Euronews Srbija, istakavši da su dijalog i poverenje između države, privrede i medija od presudnog značaja za razvoj zemlje. Premijer je naglasio da Srbija teži stabilnosti i predvidivosti, ali da se nijedna ozbiljna vizija ne može ostvariti bez čvrste saradnje institucija i finansijskog sektora.

"Ovaj skup simbolizuje jedinstvo ljudi koji donose odluke i pokreću investicije. Tema 'Vizija koja se gradi' najbolje opisuje naš trenutni put. Pred nama su izazovi, ali i velika prilika da zajedno definišemo moderniju i perspektivniju Srbiju", poručio je Macut.

On je izrazio uverenje da će forum rezultirati konkretnim projektima i novim partnerstvima koji će doprineti izgradnji konkurentnog ekonomskog sistema, poželevši učesnicima uspešan rad na prvom Euronews biznis samitu.

09.40 Čadež: Konkurentnost Srbije zavisi od tehnološke spremnosti i brze prilagodljivosti

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež, zvanično je poželeo dobrodošlicu učesnicima Biznis samita 2026, istakavši da je ovaj skup, koji je okupio blizu 400 učesnika i više od 200 biznis lidera iz Srbije i Evrope, ključno mesto susreta kapitala, nauke i vizije. Samitu prisustvuju najviši državni zvaničnici, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Macuta i ministra finansija Sinišu Malog, kao i vodeći svetski investitori poput Muhameda Alabara i predstavnika MMF-a.

Govoreći o centralnoj temi skupa pod nazivom "Vizija koja se gradi", Čadež je naglasio da u današnjem kompleksnom svetu vizija ne sme biti samo slogan na papiru. "Vizija je sposobnost da idemo napred čak i kada svet oko nas postaje neizvestan, podeljen i složeniji nego ikada. Živimo u vremenu energetskih šokova i stalnih prekida u lancima snabdevanja, gde tehnologija, a naročito veštačka inteligencija, menja industrije brzinom koju ranije nismo mogli ni da zamislimo", poručio je predsednik PKS.

Čadež je ukazao na to da se parametri uspeha na globalnom tržištu ubrzano menjaju. Prema njegovim rečima, kapital i cena proizvoda više nisu jedini faktori koji određuju pobednika. "Konkurentnost danas zavisi od naše prilagodljivosti, tehnološke spremnosti i otpornosti. Naš cilj je da prepoznamo promene pre drugih. Iako ne možemo uvek da utičemo na globalne prilike, možemo da odlučimo šta ćemo menjati kod kuće, zajedno", istakao je Čadež.

Privredna komora Srbije, kao partner samita, vidi ovakve platforme kao ključne za praktičan napredak privrede. Čadež je podvukao da dijalog između države, privrede i naučne zajednice direktno vodi ka novim radnim mestima i ekonomskoj stabilnosti. "Za nas dijalog nije samo protokol, već praktični alat za rast i poverenje. Svaki razgovor o energetici, izvozu ili digitalnoj transformaciji zapravo je razgovor o stvaranju novih prilika za naše građane i privredu", zaključio je Čadež, poželevši učesnicima plodonosan rad tokom samita.

09.32 David: Model Euronewsa je poštovanje inteligencije publike

Poseban deo govora Pedra Vargasa Davida bio je posvećen krizi kredibiliteta u medijima. David je kritikovao model, uvezen sa Zapada, u kojem medijske kuće nastupaju kao političke sile, a novinari kao politički akteri sa sopstvenim agendama. "Kada novinske kuće žele da same budu vest, umesto da o njima izveštavaju, one postaju deo političke igre. To podriva poverenje javnosti. Iako je u demokratiji legitimno imati stav, smatram da to šteti profesiji. Alternativa koju mi nudimo u Euronews-u su neutralnost, objektivnost i nezavisnost", poručio je generalni direktor ove medijske kuće.

Objašnjavajući uređivačku politiku Euronews-a, David je naglasio da njihova misija nije da publici govore šta da misli, već da pruže proverene činjenice i sve relevantne tačke gledišta. "Dajemo glas i onima koji su 'za' i onima koji su 'protiv'. Naš moto je da poštujemo pamet naših gledalaca previše da bismo pokušali da utičemo na njih. To nije predaja profesije ili bliskost sa vlastima, već strogo poštovanje novinarskih kodeksa. Kod nas nema tajnih planova ni ličnih uticaja", istakao je David. 

09.24 Pedro Vargas David: Evropi su potrebni privredni rast i energetska nezavisnost da bi izbegla mračnu budućnost

Generalni direktor kompanija ALPAC Capital i Euronews Pedro Vargas David, otvorio je danas Biznis samit 2026 u Beogradu upozoravajućom, ali vizionarskom porukom o budućnosti Evrope i strateškoj poziciji Srbije. Govoreći o globalnoj nestabilnosti, David je istakao da se svet nalazi u "eri ratova" i da je ekonomski oporavak jedini put ka očuvanju mira.

Podsećajući na ironičnu kletvu "da bog da živeo u zanimljivim vremenima", David je ukazao na brojna žarišta širom sveta - od Bliskog istoka i Ukrajine do tenzija u Latinskoj Americi i Aziji. On je upozorio da se istorija ponavlja i da niska stopa privrednog rasta u Evropi direktno pothranjuje radikalizam.

"Evropa je nakon Drugog svetskog rata rasla po stopi od 5 odsto, dok je u 21. veku taj prosek pao na svega 1,6 odsto. Kada ljudi gube finansijsku sigurnost, postaju podložniji podelama i mračnim rešenjima. Moramo od vlasti tražiti reforme koje će nam vratiti rast", poručio je David.

Jedna od centralnih tema njegovog uvodnog govora bila je energetska bezbednost. David je izneo ambiciozan predlog o stvaranju novih pravaca snabdevanja koji bi direktno uključili Srbiju kao tranzitnu zemlju za energente iz Persijskog zaliva i Centralne Azije.

"Potrebne su nam alternative. Treba da gradimo gasovode i naftovode koji bi povezali Persijski zaliv preko Iraka i Turske sa Srbijom i Zapadnom Evropom. Takođe, moramo se povezati sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i Turkmenistanom kroz Gruziju i Bugarsku. To su ogromne investicije, ali su neophodne za našu nezavisnost", naglasio je on.

David se osvrnuo i na ulogu veštačke inteligencije, pozivajući na donošenje „pametnih zakona“ koji će podstaći produktivnost, a ne gušiti industrijski kapacitet. Posebno je pohvalio rezultate Srbije u privlačenju stranih direktnih investicija.

"Srbija je pokazala da je bolja od regiona u privlačenju investicija i taj put mora nastaviti. Verujem u budućnost ove zemlje", istakao je David, dodajući da je ključ uspeha u zaokruživanju zajedničkog evropskog tržišta i funkcionalnoj ekonomskoj uniji.

Generalni direktor Euronews-a je podvukao da se u današnjem svetu rizici moraju pažljivo meriti, ali da pragmatična rešenja i međusobna povezanost nemaju alternativu ukoliko želimo da izbegnemo greške iz prošlog veka.

09.15 Počeo Business Summit 2026: Minja Miletić poručila da su poverenje i saradnja ključni za ekonomiju budućnosti

Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, svečano je otvorila ovogodišnji Business Summit 2026, okupivši lidere iz sveta politike, ekonomije, tehnologije i energetike. U svom uvodnom obraćanju, Miletić je istakla da u vremenu brzih promena granice između politike i ekonomije nestaju, te da svaka poslovna odluka danas nosi stratešku i istorijsku težinu. 

Obraćajući se prisutnima, među kojima su bili predsednik Vlade, ministri i diplomatski kor, Miletić je naglasila da se Srbija nalazi na raskršću velikih prilika - između Istoka i Zapada, tradicije i inovacije.

"Imamo šansu da budemo više od tržišta - da budemo platforma za rast i saradnju koja prevazilazi granice regiona. Biznis samit je odgovor na potrebu da otvorimo iskren dijalog o temama koje će oblikovati narednu deceniju", poručila je regionalna direktorka Euronewsa.

Kao predstavnica medijske kuće sa međunarodnim kredibilitetom, Miletić je objasnila da Euronews Srbija svoju ulogu vidi u povezivanju ideja, ljudi i tržišta, stvarajući prostor za konkretna rešenja. Iako će fokus panela biti na digitalnoj transformaciji, veštačkoj inteligenciji i energetici, ona je kao ključni element izdvojila - poverenje.

"Bez poverenja nema partnerstva, stabilnosti, niti razvoja. U svetu gde se kapital pažljivije raspoređuje, a rizici strože mere, naš region ima odgovornost da pokaže zrelost, viziju i predvidivost", istakla je ona.

Glavni cilj samita, prema rečima Minje Miletić, nije samo puka diskusija, već uspostavljanje novih saradnji i konkretnih projekata.

"Vizija koja se gradi nije samo slogan; to je proces i odgovornost svih nas. Vaše prisustvo potvrđuje volju ne samo da se razgovara, već i da se deluje", zaključila je Miletić, poželevši učesnicima uspešan i inspirativan rad tokom samita.