Američke berze otvorile su današnje trgovanje u minusu, dok su tehnološke kompanije pretrpele snažan pad vrednosti usled rasta prinosa na američke državne obveznice i razočaranja investitora nakon samita predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i kineskog lpredsednika Si Đinpinga.

Na početku trgovanja indeks S&P 500 oslabio je 0,9 odsto, tehnološki Nasdak pao je za 1,3 odsto, dok je Dau Džons izgubio više od 400 poena, odnosno oko 0,8 odsto. Najveći pritisak bio je upravo na tehnološkom sektoru, koji je prethodnih godina predstavljao glavni motor rasta američkog tržišta kapitala.

Među najvećim gubitnicima našle su se vodeće američke tehnološke kompanije. Akcije Intela pale su šest odsto, AMD-a tri procenta, Majkrona pet odsto, dok je Envidija izgubila oko tri procenta vrednosti.

Istovremeno, prinos na američke tridesetogodišnje državne obveznice premašio je 5,1 odsto, što je najviši nivo od prošle godine. Rast prinosa na obveznice obično signalizira zabrinutost investitora zbog inflacije, visokog državnog duga i mogućnosti da kamatne stope ostanu visoke duži vremenski period.

To dodatno pogađa tehnološki sektor jer su kompanije iz te oblasti posebno osetljive na skuplje zaduživanje i smanjenje priliva jeftinog kapitala, koji je prethodnih godina bio ključan za eksplozivan rast tehnoloških akcija na Volstritu.

Dodatni udarac tržištu stigao je nakon završetka sastanka Donalda Trampa i Si Đinpinga, od kojeg su investitori očekivali konkretne trgovinske i ekonomske dogovore koji bi mogli da smanje tenzije između dve najveće svetske ekonomije.

Međutim, prema prvim informacijama sa samita, nije postignut nijedan veliki trgovinski sporazum, dok je jedna od retkih konkretnih poruka bila da Ormuski moreuz mora ostati otvoren za međunarodnu trgovinu i transport energenata.

Investitori su takav ishod protumačili kao znak da Vašington i Peking i dalje ostaju duboko sukobljeni oko ključnih ekonomskih i geopolitičkih pitanja, uključujući carine, tehnološku dominaciju, kontrolu tržišta poluprovodnika i globalne lance snabdevanja.

Na tržištu energenata dodatno raste nervoza zbog nestabilnosti na Bliskom istoku. Cena američke nafte WTI skočila je na 104 dolara po barelu, dok je severnomorska nafta Brent dostigla 109 dolara.

Rast cena nafte dodatno pojačava strahovanja od novog inflatornog talasa, jer skuplji energenti povećavaju troškove transporta, industrijske proizvodnje i gotovo svih sektora ekonomije.

Pod pritiskom su bile i akcije Boinga, koje su pale dodatna dva odsto nakon Trampove izjave da je Kina pristala da kupi 200 aviona te kompanije. Iako bi takva vest u normalnim okolnostima predstavljala pozitivan signal za tržište, investitori očigledno smatraju da političke i trgovinske tenzije između Vašingtona i Pekinga ostaju prevelike da bi pojedinačni dogovori mogli brzo da poprave ukupne odnose.

Američka ekonomija suočava se sa kombinacijom problema: visokim kamatnim stopama, rastom troškova zaduživanja, rastućim cenama energije i nastavkom trgovinskog sukoba sa Kinom.

Istovremeno, geopolitička situacija dodatno komplikuje položaj Vašingtona. Ratovi i krize na Bliskom istoku, uključujući sukob sa Iranom i rast tenzija oko Ormuskog moreuza, povećavaju pritisak na globalnu ekonomiju i otvaraju pitanje dugoročne stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema.

Pojedini politički i ekonomski komentatori smatraju da aktuelna situacija pokazuje slabljenje američkog globalnog uticaja i postepeno jačanje multipolarnog sveta u kojem Kina, Rusija i zemlje BRIKS-a pokušavaju da smanje zavisnost od američkog finansijskog sistema i dolara.

Upravo zbog toga deo investitora ocenjuje da sastanak Trampa i Si Đinpinga nije doneo očekivano smirivanje odnosa, već je potvrdio da se sukob između dve najveće svetske sile nastavlja – ne samo na ekonomskom, već i na geopolitičkom i tehnološkom planu.