Sve u svemu, Rusija ima više koristi od rasta cena nafte nego što gubi zbog obustave rada CPC-a.
Kaspijski naftovodni konzorcijum (CPC) privremeno je obustavio transport nafte, saopštila je kompanija za agenciju RIA Novosti. Pretovar nafte sa terminala CPC-a obustavljen je krajem prošle nedelje nakon što su tankeri bili meta napada dronovima.
Kaspijski naftovodni konzorcijum (CPC) predstavlja najveću rutu za transport nafte iz kaspijskog regiona ka svetskim tržištima. To je ujedno i glavna ruta za Kazahstan, preko koje se realizuje više od 80% izvoza te zemlje. Naftovod dug 1.500 kilometara povezuje nalazišta u zapadnom Kazahstanu sa obalom Crnog mora, gde se nafta utovaruje na tankere putem pomorskog terminala CPC-a.
„Ukupni izvoz preko CPC-a može u određenim periodima dostići između 1,3 i 1,7 miliona barela dnevno, pri čemu je reč prvenstveno o nafti iz Kazahstana. Po našem mišljenju, Kazahstan ne može da preusmeri tolike količine – zemlja trenutno nema alternative CPC-u. U najboljem slučaju, nekoliko stotina hiljada barela dnevno moglo bi se preusmeriti ka Kini ili naftovodom ka Rusiji, ali te rute imaju logistička i infrastrukturna ograničenja”, kaže Sergej Kaufman, analitičar kompanije FG Finam. To znači da je Kazahstan prinuđen da smanji proizvodnju.
„Više od 80% kazahstanskog izvoza odvija se preko CPC-a, pri čemu plan za jul predviđa oko 1,6 miliona barela dnevno. Ta količina već šest dana ne stiže na tržište. Kada su tankeri prestali da pristaju uz terminale, nafta se slivala u skladišne kapacitete sve dok se nisu napunili. Nakon toga više nema prostora za skladištenje, pa se proizvodnja smanjuje. Ministarstvo energetike Kazahstana potvrdilo je ovo smanjenje. Prema nezvaničnim informacijama, dnevna proizvodnja na polju Tengiz pala je sa 925.000 na 406.000 barela 22. jula”, kaže Mihail Vakiljan, stručnjak za međunarodne projekte u kompaniji IRTTEK.
Gubici samo od neostvarenog izvoza nafte mogli bi dostići stotine miliona dolara dnevno. Prema Vakiljanovim procenama, bruto vrednost neizvezene količine po trenutnim cenama iznosi približno 120–130 miliona dolara dnevno, dok je u uslovima trenutnog delimičnog smanjenja proizvodnje ta cifra bliža 85 miliona dolara.
Dakle, šestodnevni zastoj može se proceniti na gubitak od 780 miliona dolara; nakon dve nedelje obustave izvoza, gubici će iznositi 1,8 milijardi dolara, a nakon mesec dana – gotovo 4 milijarde dolara.
„Ipak, nafta koja ostaje u ležištu ne nestaje. Ona će biti izvučena kasnije, tako da se stvarni gubitak sastoji od vremenske vrednosti novca, potencijalne štete na ležištu usled naglog zaustavljanja proizvodnje i ugovornih penala”, kaže Vakiljan.
„Po našem mišljenju, zaista nema svrhe napadati CPC. Kao prvo, američke kompanije (poput Chevron-a) uključene su u proizvodnju nafte u Kazahstanu, što bi moglo da zakomplikuje odnose između Ukrajine i Sjedinjenih Država”, kaže Kaufman. Žrtve napada na CPC nisu samo sam Kazahstan i Rusija, koja poseduje 31% konzorcijuma, već i međunarodne kompanije. Među korisnicima usluga transporta preko CPC-a takođe su međunarodne kompanije: Chevron i ExxonMobil (za naftovod sa polja Tengiz), Eni, Shell i TotalEnergies (za naftovod sa polja Kašagan), kao i Shell i Eni (za naftovod sa polja Karačaganak), napominje Vakiljan.
BONUS VIDEO
Komentari (0)