Kina je godinama predstavljala jedno od najvažnijih tržišta za nemačke proizvođače automobila. Zahvaljujući velikoj potražnji, kompanije poput Volkswagena, BMW-a i Mercedes-Benza ostvarivale su visoke prihode i učvrstile svoju poziciju među vodećim svetskim proizvođačima. Međutim, tržište koje je nekada bilo pokretač njihovog rasta danas se pretvara u jedan od najvećih izazova za celu nemačku automobilsku industriju.

Sve snažnija konkurencija domaćih kineskih proizvođača, koji nude modernije električne automobile po konkurentnijim cenama, značajno je promenila odnos snaga. Istovremeno, usporavanje kineskog tržišta dodatno je povećalo pritisak na strane kompanije koje se bore za svakog kupca.

Milijarde evra gubitaka i najave velikih otpuštanja

Finansijski rezultati vodećih nemačkih proizvođača za prvu polovinu godine pokazali su koliko je situacija ozbiljna. Pad prodaje u Kini odrazio se na poslovanje kompanija koje sada najavljuju smanjenje troškova, reorganizaciju proizvodnje i otpuštanje zaposlenih.

Izvršni direktor Volkswagen grupe Oliver Blume ocenio je da je poslovno okruženje zahtevnije nego ikada i upozorio da kompaniju u narednom periodu očekuju brojni rizici.

Kriza automobilske industrije predstavlja dodatni teret za nemačku ekonomiju, koja se već suočava sa usporavanjem privrednog rasta. Istovremeno, situacija dobija i političku dimenziju uoči važnih pokrajinskih izbora, jer opozicione partije sve češće koriste probleme industrije kao argument u kritikama savezne vlade.

Kako je Kina od partnera postala najveći konkurent

Kada su nemački proizvođači ulazili na kinesko tržište, poslovanje je bilo zasnovano na zajedničkim ulaganjima sa lokalnim kompanijama. Takav model godinama je donosio korist objema stranama – evropske kompanije dobijale su pristup najvećem svetskom tržištu automobila, dok su kineski partneri sticali iskustvo i razvijali tehnologiju.

U međuvremenu su kineske kompanije značajno unapredile proizvodnju električnih vozila i postale ozbiljni rivali nekada dominantnim evropskim brendovima. Sve veći broj kineskih kupaca danas bira domaće proizvođače koji nude napredniju opremu i niže cene.

Automobilski analitičar konsultantske kuće Gartner Pedro Pačeko smatra da nemački proizvođači trpe velike gubitke u Kini i upozorava da bi povratak na nekadašnje tržišne pozicije mogao biti veoma težak.

Hiljade radnika suočene sa neizvesnošću

Posledice promena na tržištu sve više osećaju zaposleni u evropskim fabrikama.

BMW je saopštio da planira ukidanje 8.000 radnih mesta u Nemačkoj do kraja 2027. godine, uz ponudu otpremnina zaposlenima.

Mercedes-Benz razmatra povećanje radnog vremena sa 35 na 40 sati nedeljno bez povećanja plata, dok Volkswagen vodi razgovore sa sindikatima o mogućem ukidanju čak 100.000 radnih mesta i zatvaranju pojedinih proizvodnih pogona.

Takav razvoj događaja dodatno pojačava političke tenzije u zemlji. Alternativa za Nemačku (AfD) koristi probleme automobilske industrije kao dokaz, kako navodi, slabljenja nemačke privrede, dok vlada kancelara Fridriha Merca pokušava da ublaži posledice ekonomske krize.

Kineski automobili sve prisutniji u Evropi

Dok nemački proizvođači beleže pad prodaje u Kini, kineske kompanije nastavljaju širenje na evropsko tržište.

Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), prodaja kineskih vozila u Evropskoj uniji tokom prve polovine 2026. godine porasla je za 63 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Broj prodatih automobila povećan je sa oko 338.000 na gotovo 549.000, pa kineski proizvođači sada drže skoro deset odsto evropskog tržišta.

Rast njihove prisutnosti ne pogađa samo nemačke kompanije. Posledice osećaju i drugi evropski proizvođači, među kojima je i francuski Renault. Kompanija je saopštila da je prodaja njenog brenda Dacia u prvoj polovini godine pala za osam odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Carine nisu zaustavile rast kineskih proizvođača

Evropska komisija uvela je dodatne carine na električne automobile proizvedene u Kini nakon istrage o državnim subvencijama. Ipak, te mere zasad nisu značajno usporile njihov prodor na evropsko tržište.

Pored toga, dodatne dažbine ne odnose se na plug-in hibride, što kineskim proizvođačima ostavlja prostor za dalji rast u tom segmentu tržišta.

Evropske kompanije razmatraju saradnju sa Kinom

Promenjeni tržišni uslovi naveli su pojedine evropske proizvođače da razmotre drugačiji pristup poslovanju.

Grupa Stelantis već sarađuje sa kineskom kompanijom Leapmotor, koja beleži snažan rast prodaje u Evropi. Oliver Blume je nagovestio da bi i Volkswagen mogao da razmotri proizvodnju pojedinih modela razvijenih u Kini u evropskim fabrikama namenjenim domaćem tržištu.

Premijer Donje Saksonije Olaf Lize ocenio je da tehnološki napredak Kine ne treba ignorisati, ali pojedini analitičari upozoravaju da bi takav potez mogao da oslabi prepoznatljivost nemačkih brendova, jer bi kupci mogli da se odluče za jeftinije kineske modele sa sličnom tehnologijom.

Potraga za novim tržištima i novim poslovima

Kako bi nadoknadili gubitke, evropski proizvođači pokušavaju da prošire prisustvo na tržištima poput Indije, Severne Amerike i zemalja u razvoju. Međutim, i na tim tržištima kineske kompanije poslednjih godina ostvaruju značajan rast, posebno u segmentu električnih vozila.

Istovremeno, pojedine automobilske kompanije razmatraju ulazak u sektor odbrambene industrije. Volkswagen je potvrdio da vodi napredne razgovore sa jednom kompanijom iz tog sektora, ali deo zaposlenih i dalje izražava protivljenje povezivanju automobilske proizvodnje sa vojnom industrijom.

Analitičari upozoravaju i na moguće geopolitičke posledice takvih poteza. Kina je već uvela ograničenja izvoza za pojedine kompanije iz sektora odbrane i tehnologije, pa bi dodatno uključivanje evropskih proizvođača automobila u vojnu industriju moglo otvoriti nova pitanja u odnosima sa Pekingom.

U međuvremenu, kancelar Fridrih Merc pozvao je građane da pred predstojeće izbore odluke donose na osnovu proverenih informacija, poručivši da društvene mreže ne bi trebalo da budu jedini izvor informisanja o stanju nemačke privrede i potezima savezne vlade, piše Blic.