Rad od kuće mnogima na prvi pogled izgleda kao jednostavan način da se uštedi novac. Nema svakodnevnog odlaska u kancelariju, goriva ili karata za prevoz, a izbegava se i vreme provedeno u saobraćaju. Ipak, kada se saberu svi izdaci, postaje jasno da radni prostor kod kuće nije besplatan.

Struja, internet, telefon, računar i druga oprema koju zaposleni koristi za posao predstavljaju realne troškove. U Srbiji pritom nije propisana jedinstvena formula po kojoj bi se određivalo koliko poslodavac treba da nadoknadi zaposlenom za rad od kuće.

Šta bi trebalo da piše u ugovoru?

Zakon o radu predviđa mogućnost da rad od kuće zaposlenom donese dodatne troškove, ali način njihovog obračuna treba urediti ugovorom o radu ili njegovim aneksom.

U dokumentu bi trebalo da bude definisano koju opremu obezbeđuje poslodavac, ko je zadužen za njeno održavanje, ali i kako se tretira korišćenje sredstava koja pripadaju zaposlenom.

U zavisnosti od konkretnog dogovora, u troškove mogu da uđu internet, električna energija, telefon, korišćenje privatnog računara i druga oprema neophodna za obavljanje posla.

Ako ugovor ne precizira način nadoknade, upravo tu može nastati problem, jer nije unapred jasno kako će se izračunati troškovi koje zaposleni ima zbog rada iz svog doma.

Tri načina za pokrivanje troškova

U praksi se, prema pisanju Biznis&Finansije, izdvajaju tri osnovna modela. Poslodavac može da isplaćuje unapred utvrđeni mesečni iznos, da zaposlenom refundira stvarne troškove ili da obezbedi potrebnu opremu i posebno nadoknađuje druge izdatke povezane sa radom.

Postoji, međutim, još jedan segment koji je lako prevideti.

Kada se posao obavlja van kancelarije, kompanija mora da vodi računa i o zaštiti poslovnih podataka. Odgovornost za njihovu bezbednost i dalje je prvenstveno na poslodavcu, pa mogu nastati dodatni troškovi za službene uređaje, VPN, enkripciju, antivirusne programe i IT podršku.

Ni poreski tretman nije jednostavan

Posebno pitanje predstavlja način na koji se naknada troškova oporezuje.

Prema stavu Ministarstva finansija navedenom u tekstu, na naknadu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za korišćenje sopstvenih sredstava za rad od kuće obračunava se porez od 10 odsto. Na taj iznos se, međutim, ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Poreski savetnik Milan Trbojević ukazuje na to da postoje i druge naknade koje mogu biti neoporezive, poput troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla. Prema njegovom mišljenju, drugačiji poreski tretman troškova rada od kuće mogao bi dodatno da podstakne poslodavce da prihvate ovaj model rada.

Kada radite za sebe, račun stiže direktno vama

Kod preduzetnika koji posao obavljaju iz svog doma situacija je drugačija, jer nema poslodavca koji bi preuzeo deo troškova.

Preduzetnica Hana Stevović, koja posluje kao paušalac i radi od kuće, navela je da je za osnovnu opremu na početku izdvojila oko 1.500 evra. Laptop i telefon koštali su po 600 evra, dok je za mikrofon i stativ izdvojila još 100 evra.

Mesečni izdaci se tu ne završavaju. Za poslovne servise, struju i internet izdvaja najmanje još 100 evra mesečno, dok kao paušalac plaća oko 27.000 dinara mesečno za poreze i doprinose.

Kod paušalaca dodatni poslovni izdaci ne mogu se koristiti na isti način kao poreski odbici, dok preduzetnici koji vode poslovne knjige i društva sa ograničenom odgovornošću imaju drugačiji poreski tretman troškova.

Zato rad od kuće zaista može da donese uštedu, posebno kada se uzmu u obzir prevoz i vreme potrebno za putovanje do kancelarije. Ali kućni radni prostor ipak ima svoju cenu. Ključno pitanje nije da li troškovi postoje, već ko ih na kraju snosi — zaposleni, poslodavac ili preduzetnik koji sam organizuje i finansira svoje poslovanje, piše Telegraf.